Izvor: Politika, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirenje ili licemerje
Pad berlinskog zida, novi svetski poredak i politička korektnost su vršnjaci. Ovaj poslednji jeste nešto stariji od rušenja zida između komunizma i kapitalizma, ali je procvetao pošto Berlince više nije delila "gvozdena zavesa". Odrastajući korektnost se odvajala od politike i vezivala se s moralom i dobrim vaspitanjem. Dok je u svetu u modi da se ne bude politički nekorektan kod nas je jedna kolumna ispisivana pod sloganom "Politički nekorektno". U njoj su ljudima upućivane svakakve uvrede, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali se zbog toga ništa nije dogodilo. E, pa i to je svetski. Tome svedoči često citirana izjava Bena Frenklina: "Kada bismo svaki put pre štampanja seli i videli da slučajno ne odštampamo nešto što bi možda nekoga uvredilo, mi na kraju ne bismo ni imali šta da štampamo".
U SAD gde je politička korektnost novi oče naš često nema nikakvih sankcija za njeno kršenje. Mel Gibson poznati glumac imao je antisemitske ispade u alkoholisanom stanju, ali ipak nije otišao na lečenje kako je obećao, niti mu je zbog toga pala popularnost. Ni komičaru Majklu Ričardsonu, popularnom Krameru iz serije "Sajnfild" nije se ništa loše dogodilo kada je vređao publiku tamne boje kože nazivajući ih pogrdno "crnčuge". I on se kao Gibson izvinjavao i to je bilo sve.
Ipak, u nas se veruje da se tamo daleko politička nekorektnost kažnjava, dok kod nas nije sankcionisana. Tog je uverenja čak i uvek uz dlaku hrvatski publicista Igor Mandić. On kaže da je u belom svetu kažnjivo bilo koga imenovati, prozivati, obeležavati, odnosno vređati tako što se ističu neke njegove lične oznake (koje su nepovredivi deo njegove ličnosti) svejedno zapinju li nam za oko njegove fizičke ili telesne karakteristike, ili ono nevidljivo a što smeta našem mnogo finijem a čišćem duhu (kao nacionalna pripadnost, veroispovest ili političko opredeljenje). Politička korektnost je u modernom svetu zaoštrena, pa pristojna osoba ni po koju cenu neće reći "debeo", "mršav", "kratkovid". Nacionalna pripadnost ili veroispovest – u višenacionalnoj sredini je najsramniji prekršaj političke korektnosti. Tradicionalni (malo)građanski bonton određivao je i cenio samo nijanse u ophođenju, ali usavršena i stroža politička korektnost određuje prava svih građana u javnoj sferi – kao meru svih stvari, kaže Mandić.
Nije baš da Srbi ne umeju da se pretvaraju. Zar nisu zbog korektnosti izbacili iz svoje himne reč "kralja", pa sada pevaju da Bog čuva zemlje a ne njega – kralja. O ovoj nekorektnosti mediji i narod nisu raspredali možda zato što i nisu znali originalni tekst, a možda i što takvi detalji ne znače ništa u njihovom svakodnevnom životu ili što im se ne sviđa prestolonaslednik.
U poslednje vreme čak i oni koji vide da politička korektnost sadrži u sebi želju za tolerancijom i izbegavanjem sukoba imaju sve više zamerki na njen račun. Osnovna je primedba da je ona odličan način da se zapuše neposlušna usta, i da nesvesno zapušimo svoja. Mnogi će reći i da je to sofisticirana verzija cenzure i autocenzure. Doris Lesing ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost u eseju iz 1992. godine, objavljenom u "Njujork tajmsu", čak piše da je politička korektnost na Zapadu proizvod idejnog uticaja komunizma. Ona posebno ističe kategorije "posvećenosti" i "podizanja svesti" kao bisere komunističkog žargona koji su usvojeni na Zapadu. Slogan o podizanju svesti po njoj retko kad je stvarno značio išta osim propagande stavova koje zastupa autor koji nekoga hvali za "podizanje svesti". Nobelov komitet kao da je hteo da potvrdi stavove svog laureata pa je Ala Gora proglasio nobelovcem za mir zbog "podizanja svesti" o značaju borbe protiv globalnog zagrevanja, odnosno uspešnu propagandu stavova koji su bliski onima koji dodeljuju nagradu.
Ovi primeri pokazuju da je politička korektnost u stvari neiskrenost, licemerni novogovor koji želi da prikrije pravo stanje stvari, da je Potemkinovo selo novog svetskog poretka. Ali, kritike ne stižu samo sa strane onih koji misle da je politička korektnost neka vrsta novogovora primerenog orvelovskoj "1984". Nobelovac Džejms Votson, biohemičar, u svojoj poslednjoj knjizi "Izbegavanje dosadnih ljudi" zamera Lariju Samersu što se odmah izvinio, a naučnicima s Harvarda što nisu podržali svog predsednika jer su se "uplašili da će biti trajno obeleženi političkom nekorektnošću". A Samers je izbačen sa Harvarda zbog sekstičkih izjava navodno potkrepljenih naučnim rezultatima – da žene nisu postigle najveće naučne uspehe zato što su manje inteligentne od muškaraca. Promovišući knjigu u britanskim medijima Vatson je tvrdio i da su crnci manje inteligentni nego belci.
[objavljeno: ]
