Izvor: RTS, 28.Mar.2009, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri EU za integraciju Zapadnog Balkana
Proces širenja EU na zemlje Zapadnog Balkana ne sme biti zaustavljen, ocena je većine šefova diplomatije inostranih poslova na skupu ministara inostranih poslova u Češkoj.
Države Zapadnog Balkana koje su najviše učinile u ispunjavanju preduslova za ulazak na belu šengen listu, mogle bi već krajem godina da dođu do bezviznog režima, smatra komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren.
Evropski komesar je uveren da će ministri EU, na današnjem neformalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sastanku u Češkoj, potvrditi opredeljenje da su za Zapadni Balkan vrata otvorena, ali da svaka država regiona mora da ispuni svoj deo obaveza, preneo je "Glas Amerike".
"Ove godine smo usredsređeni na oslobađanje od viza. Upravo su se vratile brojne misije evropskih eksperata iz država regiona. Pre toga, svima smo pojedinačno uputili pravila puta i uslove za oslobađanje od viza, i na osnovu nalaza eksperata, već ovog proleća ćemo sačiniti temeljite izveštaje", rekao je Ren.
Prema njegovim rečima, Evropski savet bi trebalo da bude u stanju da, na osnovu tog izveštaja, donese odluke o oslobađanju od viza za one države koje su najviše učinile u ispunjavanju preduslova - uvođenje biometrijskih pasoša i integrisanog sistema granične kontrole.
"Sasvim je realno da prve od država regiona dođu do bezviznog režima do kraja ove, 2009. godine, naglasio je Ren.
Ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak izjavio je da Evropska unija ne postavlja nikakve nove uslove zemljama Zapadnog Balkana.
"Mišljenje je da svi principi i obaveze ostaju na snazi. Sa druge strane se oseća da je pod uticajem ekonomske i finansijske krize proces širenja izgubio iskru. Želeli smo da pošaljemo signal da je evropska perpspektiva zemalja Zapadnog Balkana jasna i čvrsta za zemlje regiona, pod uslovom da ispune sve uslove", naveo je Lajčak.
Šef slovačke diplomatije je dodao da su članice EU u obavezi da poštuju sve svoje obaveze i uslove koje su dogovorile na početku ovog procesa.
Vaši građani treba da znaju da je to transparentan prostor, i da nema dodatnih uslova koji su se pojavili tokom procesa", poručio je Lajčak građanima Srbije.
"Važno je da su ministri iz regiona (Zapadnog Balkana) imali svoj odvojeni sastanak i preneli zaključke da EU ne dozvoli da se trenutna kriza, koja je problem broj jedan, ne odrazi na proces pristupanja i na našu saradnju sa državama zapadnog Balkana", zaključio je Lajčak.
Proces širenja EU na zemlje Zapadnog Balkana ne sme biti zaustavljen, ocena je većine ministara inostranih poslova Unije drugog dana neformalnog sastanka šefova diplomatija posvećen ovom regionu, koji se održava u češkom dvorcu Hluboka na Vltavi.
"Velika Britanija u potpunosti se zalaže za širenje EU na zemlje Zapadnog Balkana. Jasno je da je širenje EU u interesu same Unije. Zapadni Balkan mora imati evropsku perspektivu, poručio je šef britanske diplomatije Dejvid Miliband u izjavi novinarima, istakavši da zemlje Zapadnog Balkana moraju ispuniti preduslove, i da se ne smeju praviti ustupci ni prema jednoj državi.
"EU je postala snažnija širenjem, jer je sada široka zona bezbednosti i stabilnosti. Iz te istorije EU mora učiti", naglasio je Miliband.
Ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini podvukao je da se svim zemljama Zapadnog Balkana mora, sa ovog skupa, uputiti pozitivna poruka, posebno kada je reč o zahtevu, na primer, Srbije o ukidanju viza.
"Nadam se da će biti moguće da do kraja godine rešimo pitanje liberalizacije viznog režima sa zemljama koje ispunjavaju uslove, a u tome dosta su napredovale Srbija i Albanija", objasnio je Fratini istakavši da je za žaljenje što EU ne napreduje po pitanju širenja na Zapadni Balkan, posebno što je došlo do zastoja oko Hrvatske.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt je kazao da se širenje EU sprovodi još od kraja šezdesetih godina, i da je uvek neko bio protiv tog procesa, ali da se on sprovodio.
Prema Biltovim rečima, ako se Zapadnom Balkanu pred nosom zatvore vrata to može imati strašne posledice po region.
Bilt je priznao da bi neusvajanje Lisabonskog procesa iskomplikovalo širenje EU, ali je podsetio da se plan proširenja nalazi i u Sporazumu iz Rima, iz pedesetih godina, kojim su se zemlje EU obavezale na prijem svih zemalja koje ispunjavaju određene uslove.
Balkan je deo Evrope
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner je poručio da zemlje Zapadnog Balkana, ako žele da uđu u EU, moraju da shvate da nacionalističke parole ne pripadaju ovom vremenu, te da moraju da sarađuju.
Kao probleme koji moraju da se reše, Kušner je naveo Bosnu i Hercegovinu i Kosovo.
Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn je naglasio da će se proces širenja na Zapadni Balkan odvijati pojedinačno, od zemlje do zemlje, jer svaka mora ispuniti preduslove.
Prema Aselbornovom mišljenju, proces širenja nema alternativu, a poruka o obustavljanju sigurno bi dovela do pogoršanja stanja u regionu.
Šef finske diplomatije Aleksander Stub ocenio je da EU mora imati pojedinačan pristup, ali da se proces širenja na Balkan mora nastaviti.
"Svi znaju da je Balkan deo Evrope, i da EU i te kako može imati koristi od tog regiona", objasnio je Stub, dodavši da bi neusvajanje Lisabonskog sporazuma moglo biti otežavajuća okolnost po proces širenja EU.
Ministri inostranih poslova EU jutros su najpre započeli sastanak bez zemalja Zapadnog Balkana, razmatrajući svoje stavove o tom regionu, a posle prvog dela skupa, sednica će biti nastavljena sa kolegama iz zemalja bivše Jugoslavije i Turske.
Sastanku, pored ostalih, prisustvuju novi visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko, kao i specijalni izaslanici EU na Kosovu i u Makedoniji Piter Fejt i Ervan Fuere.
Dvorac Hluboka, u blizini Čeških Buđevica, bio je u ranijem posedu kneza Švarcenberga, plemićke kuće kojoj pripada domaćin skupa, šef češke diplomatije Karel Švarcenberg.
.jpg)
