Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Maj.2018, 07:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministar Vukosavljević otvorio Paviljon Srbije u Veneciji
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je danas Paviljon Srbije u Đardinima, gde je u okviru 16. Međunarodne izložbe arhitekture u Veneciji postavljena izložba "Slobodna škola je slobodan prostor", autora Branka Stanojevića i tima saradnika.
Vukosavljević je naglasio da Stanojevićev projekat na višeslojan način odgovara ovogodišnjem sloganu Bijenala "Slobodan prostor" (Free Space), kako su to definisale umetničke direktorke Ivon Farel i Šeli Maknamara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Paviljon Srbije na ovoj manifestaciji predstavlja, kako je naveo ministar, iskorak u prostor u kome se kroz arhitektonsku simboliku vodi dijalog između unutrašnjeg ličnog prostora autora sa prostorom objekta stare seoske škole u Malom Popoviću.
"Umetnički koncept u središte rada stavlja pojam prostora, psihološkog, metafizičkog, nadrealnog i stvarnog, a redefinisani pojmovi sloboda i škola ukazuju na višeznačnost ovog odnosa koji je utkan u umetnički narativ. Prostor je sloboda, a sloboda je proces", naglasio je Vukosavljević.
Od Prve internacionalne izložbe u Veneciji 1895. godine, a potom i prvog međunarodnog Arhitektonskog bijenala 1980. godine, osvajanje prostora, odvija se paralelno sa osvajanjem slobode, jer ovi procesi neminovno idu uporedo, bilo da je reč o kulturi, umetnosti, politici ili ličnom prostoru autora, kazao je Vukosavljević.
Pojam prostora i slobode govori, kako naglašava, i o granicama i njihovom prevazilaženju, kao što u svojoj biti čini osnov svake umetnosti, te i arhitekture.
"Arhitektura pruža viziju slobodnog prostora i već osvojene slobode. Ona je stoga, istovremeno, kritički pogled na prošlo, ali i na vreme koje je tek dolazi", rekao je Vukosavljević.
I sama Venecija, naglasio je ministar, kao grad mostova, urbana celina na 117 ostrva, nosi sa sobom tu višeznačnost.
"Njena jedinstvena arhitektura čuva dugo i bogato istorijsko sećanje, ali provocira i novi doživljaj slobodnog prostora današnje kulture, o čemu svedoči i ovo Bijenale arhitekture na kome su 63 nacionalna predstavljanja, od toga je 30 u nacionalnim paviljonima", rekao je Vukosavljević.
Ministar je podsetio da Srbija, kao samostalna država, redovno nastupa na Bijenalu arhitekture od 2006. godine.
"Od tada je u Paviljonu Srbija predstavljeno oko 60 umetnika, kako iz domena arhitekture tako i savremene likovne scene, umnogome, zahvaljujući i viziji kneza Pavla Karađorđevića koji je, tačno pre 80 godina, daleke 1938. godine, doneo odluku o izgradnji paviljona u Veneciji, imajući za cilj jačanje kulturnog statusa zemlje na međunarodnoj sceni", rekao je Vukosavljević.
Ministar je pozvao sve posetioce da pođu u otkrivanje našeg slobodnog prostora u Paviljonu Srbija, koji delom pripada prošlosti, ali i budućnosti, s obzirom da je ideja autora da napuštena seoska škola dobije novi život, kao kulturno dobro.
Komesar izložbe Dejan Todorović rekao je da u potrazi za novim informacijama Stanojević predstavlja omnibus sa 30 priča o arhitekturi kroz naraciju Bogdana Bogdanovića i njegove knjige "Gradoslovar", dok je Paviljon pretvoren u školu za učenje o humanijoj arhitekturi, za koju su nam više od pametnih zgrada potrebne pametne arhitekte.
Autor projekta "Slobodna škola je slobodan prostor" Stanojević je rekao da se pred posetiocima paviljona nalazi izložba u tri celine - knjiga, crtež i 30 radova.
"Na samom početku konkursa mogao sam da nazovem izložbu "Slobodna škola je sloboda igra". Pozivam vas da u igri 30 eseja Bogdana Bogdanovića, u igri fotografija i projekata grada, uđete u svet Bogdanovog i mog kosmosa", rekao je Stanojević.
Stanojević: Inicijativa za obnovu Bogdanovićeve škole
Kao inspiracija za projekat Stanojeviću je poslužio crtež na zidu, koji je pronašao 2015. u podrumu napuštene seoske kuće u Malom Popoviću, u kojoj je od 1976. do 1990. godine, bila Seoska škola za filozofiju arhitekture arhitekte Bogdana Bogdanovića.
"Taj crtež je poznat, ta škola je poznata, ali odnos prema toj školi, kući slobodnog prostora nije. Zaboravljen je. Izložba počinje čišćenjem tog podruma, čišćenjem mog mentalnog prostora, slobodnog prostora. Zato vas pozivam sve da svoje lične prostore oslobodite i da se igrate sa nama", poručio je Stanojević.
Posle prestanka rada škole, kada mu je 1999. ta kuća oduzeta, u svojoj dugoj istoriji propadanja, postala je "slobodan prostor" za izbeglice, fudbalere, lovce, skitnice...
Stanojević je Tanjugu uoči otvaranja Paviljona Srbije u Đardinima objasnio da je 2015. prvi put otišao u podrum škole gde je otkrio fascinantan crtež na zidu, a onda je tema Bijenala u Veneciji "Slobodan prostor" (Freespace), koju su zadale irske arhitekte Ivon Farel i Šeli Meknamara, i Seoska škola, bez vrata, prozora i krova, postali jedno.
Autor je izložio 30 radova (projekata i fotografija), koji su, kako kaže, neka vrsta slobodne "igre" sa Bogdanovićevom knjigom "Gradoslovar".
"Od 400 eseja izabrao sam 30 sa kojima ostvarujem dijalog kroz stvaranje slobodnih prostora na granici, dimnjaku, zatvoru, prirodi, vojnom otpadu, pijaci, bazenu, deponiji, parkingu, trgu... Ja sam Bogdanovićeve tekstove dovodio u ravan sa svojim radovima, lično se igrao i puštam posetioce da se igraju u svom tumačenju", pojasnio je Stanojević.
On je rekao da Bogdanovićeve pojmove povezuje sa realnim prostorima, sa radovima koje je stvarao pre i tokom konkursa za izbor projekta koji će predstavljati Srbiju na Bijenalu arhitekture.
"To su marginalni, napušteni prostori, prostori svakodnevnice, ali u njihovoj realnosti, napuštenosti, trudio sam se da prikažem i njihovu lepotu", rekao je Stanojević.
Izložba počinje fotografijom podruma u školi u Malom Popoviću, a završava se video radom u kome se prikazuje ulazak u dimnjak napuštene fabrike viskoze u Loznici, Stanojevićevog rodnog grada.
Izborom predloga "Slobodna škola je slobodan prostor" za Bijenalu u Veneciji ne priziva se samo zaostavština arhitekte i profesora Bogdana Bogdanovića, već se uvođenjem proteklog vremena kao elementa ukazuje na aktuelnost njegovih ideja podržanih osobenom pedagoškom praksom.
Izmeštanjem murala, koji je simbol i inspiracija izložbe, pronađenog u Seoskoj školi za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, ukazuje se na povezanost "niske" i "visoke" kulture, podređene i dominantne, populizma i elitizma, lokalnog i univerzalnog.
Polazeći od Bogdanovićevog pojma "trojanski konj", Stanojević je fotografisao crnog konja ispod novog mosta na Adi koji ilustruje hipodorom kao slobodan prostor, koji se nalazi i na koricama kataloga izložbe.
Za Stojanovića "slobodni prostori" su i arheološko nalazište Viminacijum, zid zatvora, ideal (tumačeći spomenik Stevanu Filipoviću u Valjevu), vojna deponija gde u oružju koje ne funkcioniše pronalazi lepotu, napušteno seosko igralište, pijaca, ventilacioni otvori fabrike viskoze, crveni kiosk kao jedan od simbola Jugoslavije, deponija pepela
Stanojevićev prvi profesionalni projekat enterijera i eksterijera kafića iz 2008. godine nije realizovan, danas je to za autora izlog kao slobodan prostor koji povezuje sa Bogdanovićevom "tiroloskom haljinom".
Deo postavke je i instalacija od praga i vrata Seoske škole za filozofiju arhitekture.
"To je performans započet 2015. u cilju obnove kuće. Vrata i prozore pronađene na podu kuće izložili smo na Salonu arhitekture, kao početak inicijative obnove i zaštite arhitektonskog nasleđa. Ta vrata nosimo već tri godine sa porukom za obnovom i doneta su i na ovu izložbu", rekao je Stanojević, dodavši da je otvaranje izložbe na Bijenalu početak obnove Bogdanovićeve škole i slobodnog prostora.
Stanojević je naveo i da je očistio podrum da bi mogao da fotografiše mural i prikaže ga u Veneciji, a to čišćenje je, prema njegovom uverenju, zapravo čišćenje svega.
"Do slobodnog prostora se dolazi tako što mi moramo sami da ga oslobodimo, to je odnos ličnog i kolektivnog, lične i kolektivne slobode", podvukao je autor.
Stanojević arhitekturu u svojim radovima mora lično da doživi.
"Arhitekta danas mora da se izbori za svoje mesto delovanja, a performans je najlogičniji način za mene danas u Srbiji", objasnio je zašto arhitekturu prikazuje kroz prizmu performansa.
Na projektu "Slobodna škola je slobodan prostor" Stanojević je radio sa svojim saradnicima Milenom Strahinović, Nikolom Žekićem, Milutinom Komanovićem, Andrejom Josifovskim i Nikolom Ilićem.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
