Izvor: Politika, 17.Avg.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milovan Đilas zaslužuje ulicu u Beogradu

Vlasti u Amsterdamu jednu ulicu u holandskoj prestonici nazvali po ovom disidentu, dok u glavnom gradu Srbije postoji samo spomen-ploča sa njegovim imenom

Milovan Đilas zaslužuje da u Beogradu jedna ulica nosi njegovo ime i to je najmanje što možemo da učinimo ako želimo ozbiljno da poštujemo disidentsku tradiciju, kaže za „Politiku” sociolog Danilo Mandić, predavač i doktorand na Harvardu.

Podsećamo, vlasti u Amsterdamu odlučile su da jednu ulicu u holandskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prestonici nazovu po ovom disidentu i piscu. U Beogradu, međutim, niko od nadležnih nije se setio da na ovaj način sačuva uspomenu na Milovana Đilasa. A inicijativa da on dobije ulicu u glavnom gradu Srbije pokrenuta je još pre dve godine, na stogodišnjicu rođenja prvog disidenta posleratne epohe i pisca „Nove klase”, studije komunističkog sistema i njegove ideologije zbog koje je optužen za „neprijateljsku propagandu”. Peticiju je tada potpisalo više desetina svetskih intelektualaca, među kojima su bili i nobelovac Mario Vargas Ljosa, poljski disident Adam Mihnjik, američki lingvista Noam Čomski, britanski istoričari Erik Hobsbom (koji je u međuvremenu preminuo) i Stevan Pavlović, pesnik Adam Zagajevski, novinari „Njujork tajmsa” Stiven Erlanger i Dejvid Bajnder i brojni profesori sa najprestižnijih svetskih fakulteta, poput Marka Krejmera, Tonija Apija, Jana Grosa, Huberta Stijsa i mnogih drugih.

„’Novu klasu’ je Oksfordski forum 1995. proglasio jednom od 100 najuticajnijih knjiga na Zapadu u drugoj polovini 20. veka. Prevedena je na više od 50 jezika i štampana u tri miliona primeraka. Uprkos tome, po Milovanu Đilasu se u Beogradu, u kom je proveo život, ne zovu niti jedna zgrada, ulica ili bulevar. Pridružite se peticiji kojom se od gradskih vlasti traži da, povodom stote godišnjice njegovog rođenja, nekoj velikoj ulici ili bulevaru na Novom Beogradu daju ime Milovana Đilasa”, kaže se u ovoj peticiji koja je pokrenuta još pre dve godine, ali do danas nije realizovana.

Mandić, koji je i sam bio potpisnik pomenute peticije, ističe da su u toku razgovori o pokretanju nove inicijative da se po Milovanu Đilasu nazove jedna ulica u glavnom gradu.

– Pre dve godine je peticiju pokrenula nas nekolicina, ne samo onih koji su odrasli uz titoizam već i mladih čiji je cilj da se utemelji tradicija disidenata. Razočaravajuće je da zemlje koje nisu imale iskustva sa socijalizmom, ali i one u kojima je bila daleko gora verzija komunizma – staljinizam, čuvaju tradiciju na disidente kroz muzeje, knjige, ulice kojima su dali njihova imena, a mi sve to nemamo. Izabrali smo Milovana Đilasa da bude simbol disidentstva, jer je specifičan, ima mnoge prednosti u odnosu na slične disidente u Češkoj, Poljskoj i drugim zemljama i odvaja se po uticaju koji je imao u intelektualnim krugovima daleko van granica bivše Jugoslavije – kaže Mandić.

Knjige Milovana Đilasa su svetski poznate, a on je jedan od malobrojnih disidenata koji i danas inspiriše mlade istraživače i umetnike zainteresovane za istoriju socijalizma, tvrdi naš sagovornik.

– Na Prinstonu i Harvardu je čudo ako se pojavi student koji ne zna za Milovana Đilasa i njegove knjige. U Americi i danas postoji veliko interesovanje za Đilasa i njegov rad i to je iz naše perspektive potencijal koji vredi iskoristiti – objašnjava Mandić.

Kada bismo bili ozbiljni u poštovanju disidentske tradicije, ističe naš sagovornik, onda bi Đilasu ovde objavljivali dela koja su u svetu masovno prevođena. A samo „Nova klasa“ prevedena je na 60 jezika.  

– Bio sam na Prinstonu 2004, kada je priređena proslava povodom stotog rođendana legendarnog američkog diplomate Džordža Kenana. Upoznao se sa mnogim studentima iz istočnoevropskih zemalja pre nego što sam mu se ja predstavio, a jedino je reagovao na mene. Rekao mi je: Srbija, Jugoslavija? Vi ste imali Milovana Đilasa! Takvo iskustvo ne zaboravite dok ste živi. Taj skoro paralizovani stogodišnjak tog je dana samo na pomen Srbije živnuo! – priča Mandić.  

U Beogradu je, u septembru 2011. postavljena spomen-ploča Milovanu Đilasu, na kući u Palmotićevoj 8, u kojoj je nekada živeo. 

--------------------------------------------------------

Komisija odlučuje o imenovanju ulica

Inicijativu za imenovanje ulice mogu da pokrenu pojedinci, mesne zajednice, udruženja građana, opštine i ostale institucije. Svaki predlagač je u obavezi da svoju ideju dostavi Komisiji za imenovanje ulica, trgova i spomenika u Beogradu, čiji članovi odlučuju o inicijativi.

– Kada dobijemo predlog, dajemo stručno mišljenje i, ako je ono pozitivno, prosleđujemo ga Ministarstvu pravde i državne uprave. Ukoliko i ono izda „zeleno svetlo” za predlog, o njemu konačno odlučuju odbornici gradskog parlamenta – objašnjava Slobodan Stanimirović, predsednik komisije. Po objavljivanju odluke odbornika Skupštine grada Beograda u „Službenom glasniku” može se reći da je ulica dobila novi naziv.

U prethodnih nekoliko godina na adresu komisije, otkriva Stanimirović, nije stigao nijedan zahtev da se nekoj gradskoj ulici dodeli ime Milovana Đilasa. 

U gradu kažu da ukoliko se ispoštuje ova jasno definisana procedura za imenovanje ulica, a odbornici Skupštine grada izglasaju, ne postoji nijedan razlog da se ulici ne dodeli predloženo ime. M. R. B.

D. Ivanović

objavljeno: 17.08.2013.

Nastavak na Politika...