Izvor: Politika, 18.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je propala rehabilitacija Milovana Đilasa
Savezni ministar pravde Tibor Varadi predložio je 1992. predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću da pomiluje Đilasa
Vest da je Milovan Đilas (1912–1995), jugoslovenski disident, narodni heroj, književnik i političar, dobio ulicu u Amsterdamu koja nosi njegovo ime, još jedan je dokaz koliki ugled nekadašnji „narodni neprijatelj broj jedan” ima van granica naše zemlje.
Osim amsterdamske Milovan Đilas strat, njegovo ime nosi i jedna ulica u Santjagu, prestonici Čilea, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali je u Srbiji i dalje na snazi presuda iz 1957. godine, kojom je Đilas osuđen na devet godina zatvora, a oduzeta su mu sva odlikovanja i čin general-pukovnika.
Osuđen je za „neprijateljsku propagandu” nakon što je, od 1953, s visokog mesta predsednika Narodne skupštine FNRJ počeo da objavljuje članke kojima kritikuje ne samo komunističko uređenje tadašnje države, već i prvog čoveka – Josipa Broza Tita.
Zvanična inicijativa za rehabilitaciju Milovana Đilasa, revolucionara, Titovog ratnog druga i člana najvišeg rukovodstva jugoslovenskih komunista punih 17 godina – prvi put je pokrenuta maja 1990, kada je to učinila grupa od osam general-pukovnika, na čelu sa Svetozarom Vukmanovićem Tempom.
Zahtev, pismo osmorice generala, s predlogom da se Đilasu ukine presuda Okružnog suda Sremske Mitrovice od 14. oktobra 1957, predato je tadašnjem Predsedništvu SFRJ, ali političke volje za rehabilitaciju nije bilo.
Član Predsedništva Stipe Šuvar obavestio je potpisnike da nije postignuto jedinstvo u vezi s rehabilitacijom Đilasa, da predlog nije prihvaćen i da je to njihova konačna odluka.
Drugi put, isti zahtev grupe generala, da se presuda Đilasu ukine i da mu se vrate odlikovanja, između ostalog i Orden narodnog heroja, kao i čin general-pukovnika u rezervi, podnet je dve i po godine kasnije. Zahtev je, 10. oktobra 1992, predat predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću, takođe disidentu i kućnom prijatelju Milovana Đilasa.
Kako je Ćosić izjavio za „Politiku” početkom jula ove godine, on je 1992. pokrenuo inicijativu za političku rehabilitaciju Đilasa, taj predlog je prihvatio i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali je crnogorsko rukovodstvo predlog odlučno odbilo. Ćosić je dodao da je tada, kao i sada, apsolutno podržavao Đilasovu političku rehabilitaciju, ali da je sam Đilas prema ovoj ideji bio ravnodušan.
Dva meseca kasnije, 10. decembra 1992, Tibor Varadi, tadašnji savezni ministar pravde u vladi Milana Panića, posetio je Milovana Đilasa i, prema dogovoru s predsednikom SRJ, obavio s njim razgovor o mogućnosti da mu se vrate čin i odlikovanja.
O ovom razgovoru sledećeg dana je pismeno izvestio predsednika, kada je istakao da postoje dve mogućnosti za rehabilitaciju – prva putem obnove sudskog postupka, a druga kroz institut pomilovanja, na šta je predsednik SRJ, po članu 96, stav 8. Ustava SRJ, imao prava.
Varadi je Ćosića obavestio i o tome da Đilas prihvata da mu ordenje i čin budu vraćeni pomilovanjem, ali da na tome ne bi insistirao ako bi to izazvalo političke teškoće.
Tri dana kasnije, 14. decembra 1992, Ministarstvo pravde sačinilo je Belešku, u kojoj je detaljno analiziralo „slučaj Đilas”. Varadi je predložio da se primene propisi koji su važili u vreme donošenja presude, čime bi Milovan Đilas, ukoliko bi se njegovoj molbi udovoljilo, bio smatran neosuđivanim licem.
Na osnovu toga, Đilasu bi mogla da budu vraćena odlikovanja, a na osnovu svojih ovlašćenja iz člana 245. stav 2. tačka 1. Zakona o oružanim snagama, predsednik bi mogao da donese i odluku o rehabilitaciji, u delu koji se tiče oduzimanja generalskog čina.
S druge strane, piše u belešci saveznog Ministarstva pravde, Đilasu je bilo moguće brisati osudu i ukinuti njene pravne posledice, kao i vratiti čin i odlikovanja – odlukom o pomilovanju koju bi doneo predsednik SRJ.
Međutim, do svega ovoga nikada nije došlo, a Tibor Varadi je ubrzo otišao s mesta saveznog ministra pravde, nakon što je Milan Panić izgubio izbore 20. decembra 1992. godine.
– Za mene, i ne samo za mene, bilo je očigledno da je presuda neodrživa ako se meri merilima pravde, ljudskih prava i slobode govora. Milovan Đilas je bio osuđen zbog objavljenih tekstova, najviše zbog knjige „Nova klasa”. Dao sam nalog stručnom timu da ispita pravne mogućnosti. Pri tome je trebalo imati u vidu i to da Đilas nije hteo da učestvuje u postupku, čime su praktično isključene opcije sudske rehabilitacije i vanrednih pravnih lekova. Ostala je mogućnost pomilovanja. Nakon što sam dobio prvu verziju Beleške radne grupe Ministarstva, odlučio sam da nazovem Đilasa. Verovao sam da treba da bude tačno obavešten o tome šta pravno znači pomilovanje. U toku telefonskog razgovora ponudio sam da ja dođem do njega, ako bi to za njega bilo komotnije. Ako se dobro sećam, predveče tog dana otišao sam u njegov stan u Palmotićevoj ulici – otkriva za „Politiku” prof. dr Tibor Varadi, napominjući da se više ne seća svih detalja razgovora od pre 21 godinu.
Varadi je Đilasu rekao da se pomilovanjem brišu pravne posledice osude. U njegovom slučaju, te posledice je već istrpeo, jer je izdržao zatvorsku kaznu. Jedina posledica koja bi se mogla otkloniti, bila bi odluka o oduzimanju ordenja – i to ordenje bi se moglo vratiti, dodaje naš sagovornik.
– Sećam se njegovog osmeha, prijatne atmosfere u stanu, kafe. Objasnio sam da je pomilovanje verovatno nešto manje od onoga što on, s razlogom, želi. Đilas je rekao da je svega toga svestan, ali je ipak saglasan da stvari krenu putem pomilovanja. Dodao je i da na tome ne bi insistirao, ako bi to izazvalo političke poteškoće. Pomenuo je i to, da bi vraćanje odlikovanja imalo i simboličan značaj i dodao je s osmehom da bi voleo da pokaže ordenje unucima. Sutradan, 11. decembra 1992. godine, napisao sam pismo predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću i obavestio ga o razgovoru s Đilasom. Kopiju pisma sam poslao Đilasu. Bio sam uveren da bi u datim okolnostima odluka o pomilovanju bila ispravna – podvlači prof. dr Tibor Varadi, dodajući da ne zna kako je dalje postupao Dobrica Ćosić, jer je već kroz nekoliko dana nastupio kraj njegovog ministarskog položaja.
Ipak, to nije kraj pokušajima za rehabilitaciju Milovana Đilasa. Penzionisani pukovnik Miloš Milikić Mido ponovo je pokrenuo pitanje rehabilitacije Đilasa na 20. Skupštini SUBNOR-a Srbije, održanoj na Vidovdan 2013. u Domu Vojske Srbije.
Milikić i njegovi saborci traže rehabilitaciju Đilasa i vraćanje odlikovanja, čina general-pukovnika JNA i poništenje svih kazni koje su mu izrečene na četiri tajna suđenja za vreme Titove vladavine. Kako se nadaju, ako u dva navrata Stipe Šuvar i Dobrica Ćosić nisu mogli da im pomognu – učiniće to iz trećeg pokušaja predsednik Tomislav Nikolić.
Bojan Bilbija
objavljeno: 18/08/2013
.jpg)
