Izvor: Večernje novosti, 07.Sep.2018, 22:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miloš Timotijević: Mane su te koje treba držati konstantno na oku

Popularni glumac, miljenik pozorišne i filmske publike, za Novosti Online, slikovito govori o svom životnom scenariju, otkrivajući, pritom, mnogo o sebi, što pred kamerama ili na sceni, nije moguće saznati MILOŠ Timotijević nije otvorena knjiga. O njemu imate ili pozitivno ili negativno mišljenje. Sredina ne postoji. Ali zato, ono što je između crnog i belog, predstavlja ogledalo njegovog života i karijere, koje otkriva specifičan odraz njegovog, kako ličnog, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i glumačkog izraza. Naizgled hladna i odbojna spoljašnjost krije izrazitu strast i ljubav prema glumi, ljudima, životu, izazovima, istini, stalnom napredovanju u pogledu sebe i svog posla, čak i neke borbe sa vetrenjačama i tuge koje se, zbog njih, nose. Krije i vrlo zanimljive i konkretne životne stavove koji, umnogome, opisuju njegov karakter i temperament, odlučnost, njegove mane i optimizam i jedan dragoceni, lični svet, koji ga, daleko od javnosti, u podeli sreće, čini potpunim i ostvarenim čovekom. Za Novosti Online, slikovito govori o svom životnom scenariju, otkrivajući, pritom, mnogo o sebi, što pred kamerama ili na sceni, nije moguće saznati. * Stabilnost, autoritativnost, sigurnost u sebe i svoj talenat, su neke od osobina koje vas, na prvi pogled, karakterišu. Šta ih je, u najvećoj meri, oblikovalo i, u tom smislu, vas izgradilo i kao umetnika i kao ličnost? Mogao bih, lako, sve to da pripišem srećnom spletu okolnosti, ali korene bi, svakako, trebalo tražiti u kući i roditeljima (majčina senzibilnost i idealizam, a očeva snaga i umetnička žica), odrastanju na selu i usamljenosti, ali i nekim pravim ljudima, koji su ulazili u moj život tačno kada je trebalo. Sa nepunih sedam godina, otac me je odveo u grupu kod Mike Aleksića, gde sam počeo da otkrivam glumački poziv, i bez obzira na to što sam uvek bio u trećem planu, ipak sam dosta toga čuo i učio, kako da, na primer, budem strpljiv i čekam svoju priliku. Zatim, moj profesor glume na FDU, divni Milenko Maričić, koji je svojom bogatom i lucidnom ličnošću plenio i zarazio me tom suštinskom ljubavlju prema glumi. A onda su došli neki divni reditelji koji su me, na početku karijere, kroz svoje procese kalili i nesvesno ugurali u ove šine kojima danas idem. * Čini se da karijeru vodite postepeno, ne bi li oslobodili svoj talenat na pravi način. Dešava se da glumci “planu” u nekoliko brzih, popularnih uloga, i nestanu. Na koji način ste se zaštitili od toga i čime se, uvek, rukovodite? Etika, moral, reditelj i njegova vizija. To su jednostavni parametri kojima se vodim. Ni više ni manje od toga. Davno mi je, na Akademiji, profesor rekao: “Glumački poziv je maraton, a ne sprint!”, i ja sam to prihvatio. Kao ljudsko biće i umetnik, osećam veliku odgovornost prema društvu i to je ono što me čuva od nagaznih i svih drugih mina, i u isto vreme mi je ogroman pokretač i motiv za dalje. * Kako ste izbegli iskušenja, stranputice i zamke svoje profesije i koje su bile najopasnije? Sve je stvar pripadnosti i ličnog osećaja, ponekad i intuicije. Prosto sam, u ranoj fazi svoje karijere, metodom eliminacije, došao do pravog puta. Više sam učio na mučnim i lošim poslovima, nego na onim kvalitetnim i uspešnim. Za umetnost, i uopšte, je veoma važno da znate šta nećete. * Šta je bilo najteže prevazići u sebi, na putu ka konačnoj i kompletnoj glumačkoj afirmaciji? Svaki umetnik je, po prirodi, nesiguran i stalno se preispituje. Tako nam je „setovano” biće. Kada radite jedan ili nijedan projekat godišnje, kada nemate kontinuitet u radu, jako je teško doći do samopouzdanja, koje je ključna osobina našeg poziva. Taj put, od nesigurnosti do samopouzdanja, je bilo najteže proći. POVREMENI “NEGATIVAC” Uloge negativaca vam nisu strane. Da li ste i u privatnom životu, ponekad, to isto? Umem da budem negativac, i te kako. Pogotovo kada se susretnem sa bahatošću i bezobrazlukom, koji ne poznaju ni jedan drugi jezik, osim agresije i sile. Posle se kajem, naravno, ali bude kasno. * Često prihvatate drastičnije glumačke izazove. Koliko su hrabrost i jedna vrsta rizika, neke od vaših najbitnijih karakteristika kao glumca? Želja da se bacite u nepoznato i da otkrivate nove horizonte je moj pogon i moja snaga. Nisam od onih koji vole mirnu luku, već otvoreno more, ili, još bolje, uzburkani okean. Kao u vremenu velikih otkrića, morate krenuti u nepoznato, ako želite da otkrijete nešto novo. Dokle god se praćakate u plićaku, možete samo očekivati toplu i ustajalu vodu, koja je, već svima, dobro poznata. * Odsustvo teatralnosti i senzacionalizma je, kod vas, očigledno. Niste medijski izbanalizovali svoje ime i karijeru. Da li ste takvim stavom, posebno danas, kada je, maltene, pravilo da sve bude ogoljeno, nešto izgubili? Izgubio sam samo priliku da budem popularan, ali mi to i nije bio cilj. Ja volim svoj život, u svoj svojoj običnosti i dosadi. Ne žudim za naslovnim stranama i ne mislim da su one parametar uspeha. Draži mi je jedan osmeh ili suza u publici, nego svi tiraži novina ovog sveta. Bitnije mi je da publika voli moje uloge nego mene. * Šta je parametar uspeha? Jedino merilo uspeha je realan napredak. Dokle god je točak progresa u pokretu, uspeh je zagarantovan. Nije bitno da li će to neko sa strane da primeti. Dokle god vi znate da napredujete, osećaćete se uspešnim. * Da li se trudite i koliko uspevate da stvari, u životu i poslu, postavljate na svoj način? Čini se da vam kompromisi nisu na listi prioriteta. Naravno da jesu. Život zrelog čoveka je i sačinjen od kompromisa, ali treba razgraničiti kad i gde je vreme za kompromis, kao i u životu. U glumi, svaki dan pravite kompromise, ali kada je krajnji proizvod u pitanju, tu ne bi smelo da ih bude, jer ako je previše kompromisa, dolazi do autocenzure, koja je smrt za umetnost. * Vaša fizionomija odaje utisak strogog, hladnog i, često, arogantnog čoveka. Kako se nosite sa takvim percepcijama i kakva osoba se, u stvari, “krije” iza takve spoljašnjosti? Dugo mi je to smetalo i iritiralo me je, ali sam, na kraju, prihvatio da me ljudi vide na taj način, i moram da priznam da već dugo koristim tu sliku o sebi da bih se zaštitio od svakojakih agresora i uzurpatora. To je dokaz da možete čak i tako nešto, kao što je pogrešna slika o vama, da preokrenete u svoju korist. Samim tim ću zadržati za sebe to kakav sam ja u stvari. * Da li okvir pravoj slici vašeg života i karijere daje razum ili srce? Sve u životu je stvar balansa. Moj odgovor bi bio i razum i emocije. Ništa od toga mi nije strano, s obzirom na to da su i razum i srce alati glumačkog zanata, pored (biću dosadan i ponoviću se, ali samo zato što smatram da je veoma bitno) morala i etike, koji su već davno, javno proterani iz naših ubogih života. foto: Sale Letić * Koje suze su najteže, a koje najlekovitije za glumca, a koje za običnog čoveka, kada sa sebe “skine” sve uloge i likove? Katarza ili pročišćenje je naš cilj u teatru, kao i jedno od najplemenitijih ljudskih osećanja. Takve suze volimo i nadamo im se, čak ih i priželjkujemo. To je tuga koja nas pokreće, koja menja tok, koja podstiče empatiju i altruizam. Sve ostalo je puki jad i bol, kao i samosažaljivost, kojoj su naši ljudi, sve više, skloni. A kada se “ugase reflektori”, ostaju samo suze koje oplakuju prazninu koju osećate nakon odigrane predstave i žal, zato što ste svesni svoje Don Kihotovske borbe. * Koliko ste, i u čemu najviše, upravo to – običan čovek? U svemu. Ja sam i dalje običan čovek koji se samo bavi pomalo neobičnim zanimanjem, i to je sve. Ne mislim da sam, zbog specifičnosti profesije koju sam izabrao, ni po čemu neobičan ili poseban. * Zašto se retko smejete ili je to još jedna zabluda o vama? To što sam, do sada, pretežno igrao uloge u kojima sam se retko smejao, ne znači da sam takav i privatno. Veoma mi je zanimljivo to što se, kod nas, uloge poistovećuju sa glumcima. Po meni, to je dokaz da naš narod i nije baš upućen u prirodu i tehnologiju našeg posla. Kao i to što se, u našem kolokvijalnom govoru, gluma poistovećuje sa laganjem (nemoj da mi glumiš - nemoj da lažeš), dok je prava priroda glumačkog posla potraga za istinom. * Umete li otvoreno da porazgovarate sa sopstvenom sujetom i egoizmom i kakvi su ti razgovori? Za divno čudo, umem. I to nisu razgovori, već žučne rasprave koje umeju da traju nedeljama, pa i mesecima. Mislim da mi je tu sposobnost donelo malo strožije vaspitanje, ali i školovanje, kao i uzori koje sam imao kao mlad. Konstantno se preispitujem i pokušavam da napredujem, i to je ono što me čini stalno spremnim i drži me u fokusu. * Da li to preispitivanje podrazumeva da se čovek, neprestano, bori i sa svojim manama i greškama i koliko ste, po tom pitanju, realni? Čovek mora da bude svestan svojih mana, više nego vrlina. Vrline će se pobrinuti same za sebe, a mane su te koje treba držati konstantno na oku i raditi na njima. Mane su “ram” ličnosti. One uokviruju naše biće i bez njih ne bismo bili to što jesmo. Zato ih nekad treba i voleti. Ali, ne uvek. * Čime se stiče vaše poverenje u smislu prijateljstva, ljubavi, generalno pripadnosti? Jasnim moralnim i etičkim načelima. Upornošću i istrajnošću, uz postojanost i ljubav prema ljudskom rodu. Samo toliko. * Vrlo ste samosvestan čovek, veliki individualac, uz to i umetnik. Kakva žena čini drugu polovinu takve, veoma kompleksne, ličnosti? Neko ko razume i poštuje mene i moje ciljeve, dok, u isto vreme, ne zaboravlja svoj put, potrebe i svoje biće. Samo dve jake, ravnopravne individue, mogu činiti dobar i uspešan spoj. * Gde pronalazite mir kada je potrebno da se pobegne od svega i napune baterije? Mir mog doma je moj punjač. Moje mesto za “resetovanje”, pražnjenje i čišćenje. Bez te moje oaze, nisam siguran da bih bio pola od čoveka koji sam danas. * Iz ovog intervjua možemo zaključiti da ste zadovoljan čovek. Treba li dodati i srećan? Ostvaren i zadovoljan jesam. Nemam razloga da ne budem. Radim posao koji obožavam i koji me ispunjava, imam porodični mir i zdravlje. A sreća je relativan pojam i ume da prevari. * Šta je izvesno na profesionalnom planu u budućnosti? Pored filma “Južni vetar”, Miloša Avramovića, čija je premijera bila nedavno, igram u Ateljeu 212 divnu predstavu, “Režim ljubavi”. U pripremi su još dva naslova, koja bi trebalo da izađu do kraja ove kalendarske godine. I serija koju trenutno snimam, trebalo bi da krene sa prikazivanjem u oktobru. Radim punom parom i nadam se da neću stati u skorije vreme.

Nastavak na Večernje novosti...