Izvor: Politika, 07.Apr.2009, 23:37

Milijardu evra jeftinija država

Milijardu evra jeftinija država

Težište plana vlade za ekonomsku stabilnost Srbije nije na popunjavanju jaza u budžetu, već na razvoju i smanjivanju posledica recesije

Ovo su konačne mere i drugih neće biti. Pred vama je plan vlade za ekonomsku stabilnost Srbije s kojima ćemo ići pred skupštinu i o kojima smo već obavili potrebne konsultacije sa MMF-om, izjavio je juče pred novinarima u Vladi Srbije premijer Mirko Cvetković, predstavljajući najnoviji paket rešenja, ne samo za podmirivanje budžetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jaza od oko 100 milijardi dinara, već i poteze kojima će se aktivno delovati na posledice svetske krize s kojim se već mesecima ozbiljno suočavamo.

Reč je, kako je naglasio Cvetković, o kombinaciji mera – „da za milijardu evra pojeftinimo državnu administraciju, podignemo socijalnu odgovornost u zaštiti standarda građana, podstaknemo privrednu aktivnost i zapošljavanje, ali i da nastavimo s javnim radovima i kapitalnim ulaganjima”.

Da li je sve to moguće u isti čas?

Prema oceni premijera, vlada nije imala mnogo izbora. Situacija u kojoj se kao privreda i društvo nalazimo veoma je ozbiljna, iskušenja ništa manja, ali i u takvim okolnostima moraju se tražiti najcelishodnija rešenja. Cvetković smatra da su ponuđene mere u ovom času jedine moguće. Šta će doneti vreme, ostaje da se vidi, ali kriza traži aktivan odgovor i on veruje da je program sasvim realan.

Vlada je uspela da pronađe novac za „rupu” u budžetu, umesto „solidarnog poreza na plate”, uštedama unutar svog kabineta, celog javnog sektora, ali i novim prihodima. Odnos je 85 odsto štednja, a svega 15 odsto su novi nameti.

Za potpredsednika vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića u planu vlade za ekonomsku stabilnost Srbije mnogo je važniji deo mera koje se odnosi na podsticanje razvoja privrede, ali i kupovne moći građana. Prvi paket je već dao zadovoljavajuće rezultate. O tome ne svedoči samo 3.800 zahteva bankama za kreditiranje likvidnosti i investicija, ukupne vrednosti od 485,8 miliona evra, već i postignuta stabilnost kursa i cena. A to znači da postoji realna potreba da se novim novcem pokrenu privreda i građani, a time otupi oštrica krize.

Za tu svrhu, po raznim osnovama, uz prvih 120, privredi će biti na raspolaganju još bar 162 milijarde dinara. Banke će se podstaći da odobre 117 milijardi dinara kredita sa upola nižim kamatama u odnosu na sadašnje. Država za kreditiranje likvidnosti daje četiri milijarde da bi banke plasirale bar 80 milijardi dinara. Za investicije je namenila pet milijardi, a banke treba da dodaju još 12 milijardi dinara. Građanima je namenjena milijarda ne bi li banke dale i svih 20 milijardi dinara za kupovinu domaće robe na kredit. Tim povodom Dinkić je naglasio da od 15. aprila počinje zamena starih automobila za novi „punto”. Poljoprivrednici će imati popust od dve hiljade evra za kupovinu novih IMT i IMR traktora.

Aktiviraće se svaki raspoloživi dinar, ali i evro inostranih finansijskih i bankarskih institucija ne bi li se što pre, već u maju, nastavili radovi na autoputu Horgoš – Novi Sad i na trasi Koridora 10. Počeće i rekonstrukcija železničke pruge na Koridoru 10. Izdvojiće se i tri milijarde dinara za zapošljavanje 10.000 mladih pripravnika o trošku države kod privatnika, ali i dve milijarde dinara zajmova za početnike bez hipoteke i kreditne linije za podršku privredi.

Na pitanje, kako će se izboriti sa naraslom administracijom, ne samo u vrhu države, već i u lokalnim sredinama, Dinkić je rekao da do smanjenja od 10 odsto administracije neće doći brzo, niti lako, ali da je ovo poslednji čas da Srbija smanji birokratiju. Cilj je da se u pravima iz radnog odnosa u potpunosti izjednače radnici kod privatnika i zaposleni u državi. Ne može, kako je Dinkić upozorio, da činovnici odlaze s državnog posla sa otpremninama od desetak hiljada evra, a radnici sa svega tri prosečne plate. Toga više ne bi trebalo da bude. Isto se odnosi i na zaposlene u 102 regulatorna tela na nivou države.

Dinkić je posebno naglasio da će se ozbiljno razgovarati i sa većinom predsednika opština i gradova koji su listom digli galamu što im država preti uskraćivanjem nekih prihoda. Ako je kriza, onda je svi moramo podeliti, rekao je Dinkić, uz naglasak da će bogatiji gradovi platiti više, a oni siromašni možda će i dobiti pomoć.

-----------------------------------------------------------

Manje plate, uz porez

Vlada će predložiti da se privremeno smanje plate svima u državnoj, lokalnoj i pokrajinskoj administraciji, ali i zaposlenima u Skupštini Srbije, NBS, privrednim komorama i u javnim preduzećima i agencijama. Od ovog nameta biće izuzeto zdravstvo, školstvo, kultura, socijala, pravosuđe, vojska i policija. Plate veće od 40.000 dinara neto biće umanjene 10 odsto, a one veće od 100.000 pa naviše za 15 odsto, s tim što će se, recimo, od zarade od 120.000 prvo oduzeti 40.000 i na ostatak od 80.000 dinara primeniti stopa od 15 odsto. Smanjenje je, dakle, 12.000 dinara. Dinkić je izračunao da će se na ovaj način bar do kraja godine skupiti od jedne do dve milijarde dinara i te pare će se trošiti za borbu protiv krize za najsiromašnije slojeve društva. Prema rečima ministra za socijalni rad Rasima Ljajića, 250.000 porodica u Srbiji svakodnevno se suočava sa elementarnim siromaštvom.

-----------------------------------------------------------

Veći prihodi

Vlada, prema predloženim rešenjima, očekuje da će joj povećanje akciza na benzin od dva i na dizel za četiri dinara po litru doneti do kraja ove godine pet milijardi dinara. Privremenom taksom na račune mobilnih telefona od 10 odsto treba da se prikupi oko tri milijarde dinara. Porezom na imovinu, luksuz, (snažni automobili, jahte, avioni") takođe tri i na ostale prihode (dividende, dobit, honorari") najmanje pet milijardi dinara. Ukupno – 16 milijardi dinara. Ostatak do sto milijardi dinara – treba da se uštedi.

-----------------------------------------------------------

Dobre i loše banke

Dinkić je kao primer dobrih banaka, koje su se svesrdno uključile u realizaciju prve faze programa za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, naveo Inteza banku koja je od već realizovanih 160,4 sama odobrila 86 miliona evra. Na drugom mestu je Komercijalna banka sa 31, na trećem Prokredit banka sa 18, a na četvrtom i petom mestu su Hipo Alpe Adrija i Sosijet ženeral sa nešto više od sedam miliona evra. Iznenađujuće je, kako je ocenio Dinkić, da su zakazale Rajfajzen, Erste, Vojvođanska i Unikredit banka.

S. Kostić

-----------------------------------------------------------

Ekonomisti: Premijer našao računicu za uštede

Plan vlade za ekonomsku stabilnost Srbije uticaće na smanjenje javne potrošnje – prvi je utisak stručne javnosti.

Za razliku od ranijih predloga, kako su juče istakli pojedini ekonomisti, ove mere neće izazvati oštre reakcije javnosti, jer se ne može osporiti da za cilj zaista imaju uštedu budžetskog novca i da je premijer Mirko Cvetković, izgleda, našao računicu kako da uštedi milijardu evra u državnoj kasi.

Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, izračunao je na brzinu da će primenom ovih mera, učešće javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu biti manje od 43 odsto.

– To je od jedan i po do dva odsto manje nego prošle godine. U ovom slučaju je tih nekoliko procenata veliko kao kuća, jer je ušteda od milijardu evra veliki posao. Konačno, zbog udara krize, vlada ima snage da sprovede bolne mere, jer je javnost već pripremljena na to da nema lepog načina za uštedu državnih para. Ne verujem da će biti žestokih reakcija sindikalaca ili privatnog sektora, jer mere ne udaraju direktno na privredu. To što će se porezima opteretiti zarade veće od 40.000 dinara praktično znači da je nepristojno buniti se ukoliko država uzme 10 odsto razlike na velike plate – kaže Nikolić.

Eventualni problemi mogu da nastanu ukoliko planirani rast državnih prihoda bude manji od očekivanih, ističe naš sagovornik. U tom slučaju će ili doći do kašnjenja isplata budžetskim korisnicima ili će morati da se uradi novi rebalans budžeta, odnosno još jedno prekrajanje državne kase.

Miroslav Zdravković, ekonomista ističe da nije reč o planu za ekonomsku stabilnost, kako je vlada krstila paket mera koji je juče obelodanila, već o budžetskom prilagođavanju realnosti.

– U skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, rashode je trebalo približiti prihodima i zakrpiti tu veliku rupu koja se javila od početka godine. Naravno da je predloženi plan bolji način uštede od uvođenja solidarnog poreza koji je direktno udarao na privredu – kaže Zdravković.

I žestoki kritičar vladine ekonomske politike Danijel Cvjetićanin, sa BK univerziteta, juče je pozdravio predlog novih mera. Prema njegovim rečima, one će direktno uticati na smanjenje javne potrošnje.

– Iako vlada nije smanjila ministarstva, ukinula agencije, donacije i konsultantske usluge pojedinim firmama, ove predloge mera protiv krize treba pozdraviti – kazao je Cvjetićanin.

Ipak, on je vrlo kritičan prema onim merama iz vladinog paketa koje se odnose na zapošljavanje. Po njemu, takav predlog je loš iz nekoliko razloga.

– Prvo, u suprotnosti je sa principom štednje. Drugo, uticaće na povećanje javne potrošnje i, treće, dodatno će podgrejati krizu jer će pospešiti otkaze. U ovakvim merama mnogi privatnici će videti način za uštedu, tako što će otpustiti zaposlene i na njihova radna mesta primiti nove, čije će se plate isplaćivati o državnom trošku – strahuje naš sagovornik i dodaje da ovo može dodatno da pospeši i korupciju.

I Miroslav Zdravković ističe da je profesor Cvjetićanin vrlo promućurno upozorio na takav rizik.

– Naravno da je svakom privatniku u interesu smanjenje troškova. Nemoguće je da država tu napravi neki instrument obezbeđenja kojim bi se takvo ponašanje poslodavaca sprečilo – smatra Zdravković.

Vladimir Gligorov, iz Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja u Beču, objašnjava da problemi mogu da se pojave na svim tačkama gde se planiraju uštede.

– Zamrzavanje plata često vodi povećanju nekih drugih primanja, tako da je važno kako će izgledati primena te mere. Isto važi i za privremeno smanjenje plata: često se to nadoknadi drugim primanjima, a pribegava se i naknadama za izgubljene zarade kada vreme zabrane prođe. Kada je reč o nižim nivoima vlasti, neplaćanje računa takođe zna da bude problem. Tako da nije baš sigurno da će se ostvariti planirane uštede – sumnjičav je Gligorov.

A. Nikolić

[objavljeno: 08/04/2009]

Nastavak na Politika...






 I drugi pišu o ovome:
 Povezane vesti
VLADA NAŠLA MILIJARDU EVRA!

VLADA NAŠLA MILIJARDU EVRA!

Izvor: Press, 07.Apr.2009

Vlada Srbije planira da nizom mera uštede smanji rashode budžeta za ovu godinu za čak 90 milijardi dinara! Da bi pokrila minus od oko 100 milijardi dinara, ostatak novca Vlada planira da dobije povećanjem prihoda, i to od akciza na gorivo, oporezivanjem luksuza i uvođenjem poreza na razgovore mobilnim...

Nastavak na Press...

Opasne mere

Opasne mere

Izvor: Kurir, 08.Apr.2009, 07:37

BEOGRAD - Vlada Srbije objavila je juče plan za ekonomsku stabilnost, koji predviđa budžetske uštede od milijardu evra po osnovu jeftinije državne administracije.

Nastavak na Kurir...

Za utorak, 7. aprila 2009.

Izvor: Kurir, 08.Apr.2009

EKO-SRBIJA-VLADA Ć 1: BEOGRAD - Vlada Srbije objavila je danas plan za ekonomsku stabilnost, koji predviđa budžetske uštede od milijardu evra po osnovu jeftinije držvane administracije, rekao je premijer Srbije Mirko Cvetković. Ć 2: BEOGRAD - "Novi paket ekonomskih mera pored jeftinije državne...

Nastavak na Kurir...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.