Izvor: Blic, 10.Jun.2012, 08:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milijarde evra za neefikasna preduzeća

Svi građani Srbije koji plaćaju porez dali su u proseku godišnje 730 miliona evra direktne pomoći javnim velikim državnim i lokalnim, kao i društvenim neprivatizovanim preduzećima. Republički budžet je kratak za još 3,2 milijarde evra zbog akumuliranog duga kroz neplaćene poreze, doprinose i izdate garancije za kredite, pokazuje analiza Fiskalnog saveta. Železnice Srbije s akumuliranim gubicima na kraju 2010. godine od 133,7 milijardi dinara najveći su gubitaš u celoj srpskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privredi

„Državna i društvena preduzeća uglavnom loše posluju, uprkos velikoj podršci koju dobijaju od države. Njihovi ukupni gubici su u 2010. iznosili oko milijardu evra”, navode u Fiskalnom savetu, nezavisnom telu za kontrolu javnih finansija.

Razlozi za tako loše rezultate su niske cene, višak zaposlenih, zapuštena i izraubovana oprema i infrastruktura, ali se kao jedan od značajnih razloga navodi i slabo upravljanje ovim preduzećima.

Kliknuti za uvećanje (+)

Zna se da direktne subvencije dobijaju Železnice Srbije i Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica”. Veliki deo među osam velikih državnih i javnih preduzeća, oko 600 koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju Republike Srbije i blizu 650 preduzeća pod kontrolom lokalne samouprave, prima neki oblik indirektne pomoći, tako što ne plaćaju poreze i doprinose ili ne izmiruju obaveze za struju, gas, kredite bankama, grejanje...

Iako je Srbija siromašnija od evropskih zemalja, podsticaji iz budžeta za javna preduzeća viši su za čak tri odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što godišnje proizvedemo, nego što je to slučaj u 10 zemalja Evropske unije, pokazuje analiza Saveta.

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije u Vladi Republike Srbije, kaže za „Blic" da su subvencije javnim preduzećima neophodne jer ona drugačije ne bi mogla da opstanu u tržišnoj utakmici, koja je sve oštrija.

- Najveći deo subvencija iz budžeta odlazi Železnicama Srbije jer bez toga ne bi mogli da se prevoze ni roba niti građani. Pokrivaju se i gubici „Srbijagasa” jer ta kompanija ne može da naplati ceo iznos od privrede i građana a mora da isporučuje gas - kaže Ćirić.

Posao za novu vladu

Frejk Janmat, šef sektora za evropske integracije delegacije EU u Srbiji, izjavio je juče za EurAktiv da nova vlada treba da počne sa restrukturiranjem javnih preduzeća i da ih uredi tako da više počnu da liče na preduzeća privatnog sektora.

- Potrebno je da javna preduzeća manje zavise od subvencija iz budžeta jer su one visoke i predstavljaju opterećenje za poreske obveznike - kaže Janmat.

Nebojša Ćirić je saglasan s ocenom da suma koja se izdvaja za takve podsticaje može da se smanji.

- Ne treba sva preduzeća da dobijaju podršku države. Sledeća vlada će taj problem morati da rešava od slučaja do slučaja - zaključuje Ćirić.

Na pitanje „Blica" zašto naplata nije efikasnija i zašto "Srbijagas” ne podigne cene svojih usluga ako već, prema rečima direktora Dušana Bajatovića, „kupuje gas za dva, a prodaje ga za jedan dinar", Ćirić odgovora da je naplata loša zbog sporih i dugih sudskih procesa, ali i da je dosta građana, koji teško sastavljaju kraj sa krajem i koji ne bi mogli da plaćaju višu cenu.

Železnice Srbije s akumuliranim gubicima na kraju 2010. godine od 133,7 milijardi dinara najveći su gubitaš u celoj srpskoj privredi, dok je lane gotovo ceo iznos subvencija potrošen za plate zaposlenima, a ne za opremanje kupea i brži, sigurniji i efikasniji prevoz putnika i robe.

- Na prste jedne ruke mogu da se nabroje železnice u Evropi koje ne posluju sa gubitkom. Nemačka Dojče ban je evropski izuzetak, ali su Nemci odavno ukinuli međugradsku vožnju autobusima i na taj način uklonili konkurenciju vozovima, što im je garant za rentabilnost - kaže sagovornik „Blica" iz Vlade.

Boško Mijatović, ekonomista Centra za liberalno-demokratske studije, ocenjuje da reforma javnih preduzeća mora da počne od cena.

- Cene usluga struje, gasa, grejanja treba da se plaćaju po tržišnim parametrima umesto što se veštački drže niskim, naročito pred izbore. Umesto subvencija javnim preduzećima, podsticaji iz budžeta treba da idu samo najsiromašnijim građanima koji nisu u stanju da plate tu tržišnu cenu - navodi Mijatović za „Blic".

Primera radi, u ovom momentu svi građani Srbije plaćaju struju jeftinije nego ostali u regionu i čak tri puta jeftinije nego u Evropskoj uniji, dok su procene da je u zemlji svega deset odsto socijalno ugroženih koji ne mogu da plaćaju punu cenu električne energije.

Subvencije preduzećima koje kontroliše država (u mln evra)

*prosek 2010. i 2011.

** stanje na kraju 2011.

Portfelj

Agencije za privatizaciju Javna i velika državna Lokalna Ukupno:

Novčani izdaci (direktne subvencije, isplata garancija za dug, povezivanje staža)* 266 248 233 3.951

Meka podrška (garancije u budžetu, akumulirani dug za poreze, doprinose)** 1.174 2.030 /

Povezane vesti: Vlada usred krize odlučila da štedi na otvaranju radnih mesta Rupa u budžetu od 75 milijardi dinara Država iz kase plaća Beogradu dug od 30 miliona evra

Nastavak na Blic...