Izvor: Šumadija Press, 26.Apr.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milanović: Niko nema tapiju nad promenama (FOTO)
Zona Vojnotehničkog zavoda spada u kulturno nasleđe koje zaslužuje da se nađe na listi UNESKO zona svetske baštine. Njena revitalizacija je veliki i kompleksan posao.
U svetu, ali i u Srbiji postoji veliki broj gradova koji u gradskim centrima imaju zone i objekte namenjene za industrijsku proizvodnju, pri čemu su mnogi od njih stari više od jednog veka i predstavljaju deo kulturne baštine. Usled intenzivnog razvoja tehnoloških procesa i smanjenja obima proizvodnje, prestaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << potreba za daljim korišćenjem tih objekata za njihovu osnovnu funkciju, ali ovo industrijsko nasleđe postaje pravi biser u procesu urbane obnove gradova. Takvu celinu, koja se prostire na skoro 50 ha, ima i Kragujevac, na lokaciji Vojnotehničkog zavoda u samom centru grada.
JP “Direkcija za urbanizam Kragujevac” kreće sa izradom Generalnog plana “Kragujevac 2025″ koji, između ostalog, treba da definiše i mogućnosti za prenamenu te zone. Izradom ovog strateškog dokumenta rukovodiće mr Aleksandar Rudnik Milanović, arhitekta i direktor Direkcije, koji je upravo magistratirao na temi urbane obnove gradova na primeru grada Kragujevca.
U razgovoru za Šumadijapress, Milanović ne krije uzbuđenje zbog jedinstvene prilike da učestvuje u rehabilitaciji kompleksa VTZ, jer ovaj poduhvat spaja njegove dve velike ljubavi – prema arhitekturi i spomenicima kulture. Kao nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, do detalja je upoznat sa istorijatom i stanjem svih objekata u gradu, a urbanističko i planersko iskustvo stečeno u zemlji i inostranstvu dodatno je obogatilo i isprovociralo njegovu maštu.
Na pitanje kako da se zaštite i sačuvaju značajni objekti, budući da su u prethodnim godinama najviši gradski zvaničnici često “bacali oko” upravo na zone u kojima se oni nalaze, želeći da ih sruše i izgrade moderne stambeno-poslovne komplekse, Milanović kaže:
- Novi planeri imaju zadatak da preokrenu stvar i primene kulturalistički, a ne progresistički pristup. Mi moramo da sačuvamo kulturno nasleđe kao što je Milošev venac, Spomen-park, kasarna “Vojvoda Radomir Putnik”, kao i pojedinačne objekte. Ali, niko u svetu danas ne ulaže u revitalizaciju fasada samo zato što su objekti proglašeni za kulturno dobro. Neophodno je da oni imaju upotrebnu vrednost, koja može biti sasvim drugačija od prvobitne.
Milanović kaže da gradovi danas dobijaju priliku da otkupe industrijske objekte i koriste ih za druge namene, pa je tako i sa kompleksom VTZ. Kragujevac je 2006. godine otkupio neke od objekata nekadašnjeg zavoda, i to upravo one koji su zaštićeni kao kulturno dobro. Međutim, u zoni VTZ se i dalje nalaze delovi koji su u privrednoj funkciji i državnom vlasništvu. Izmeštanje radne zone i postojećih proizvodnih pogona je ključno za otvaranje mogućnosti prenamene celog kompleksa Vojnotehničkog zavoda.
- Naravno, tu je najveći problem što grad nema para. Ali zato postoji mogućnost da neki privredni sistemi u zoni VTZ, koji su još uvek delom u državnom vlasništvu, ustupe objekte na ime dugova prema gradu. Zamena zemljišta privrednih subjekata u zoni VTZ za zemljište u Korman polju, gde prema nezvaničnim podacima država poseduje oko 30 ha, je prilika za izmeštanje radno aktivnih pogona iz VTZ koju grad ne bi smeo da propusti – smatra Milanović.
Prema najnovijem rešenju, grad Kragujevac se opredelio da objekte u okviru tzv. Arsenala ustupi Univerzitetu, odnosno Filumu – na trajno korišćenje. Milanović ističe da sa tom odlukom počinje proces urbane obnove Vojnotehničkog zavoda koji će, izvesno je, u budućnosti sasvim izmeniti svoju sadašnju namenu. Pre svega, umanjuje se mogućnost da se radni procesi odvijaju odmah pored objekta u kojem se nalaze studenti.
- Uvođenjem obrazovanja odnosno Filuma u radnu zonu, značajno se menja pravac njenog budućeg korišćenja u kojem, jasno je, nema mesta za jednu i drugu namenu u jednom jedinstvenom prostoru. Kompatibilne namene sa obrazovanjem su svakako i kultura i usluge iz obe oblasti, kao i poslovanje i specifični oblici stanovanja poput studentskog stanovanja – kaže Milanović.
On napominje da lokalna samouprava mora da donese važne odluke ne samo zbog zaštite i načina na koji će se ubuduće koristiti ceo kompleks VTZ, već je to neophodno i da se zona Vojnotehničkog zavoda kandiduје za listu UNESKO zonа svetske baštine, gde po svim kriterijumima i pripada. Kandidaturu će podržati predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa svojim timom, koji je i pokrovitelj revitalizacije Arsenala.
- UNESKO zaštita bi se potencijalno stavila na ceo kompleks, ali za razliku od ostalih objekata u kompleksu VTZ, poput Muzeja Livnica, Čaurnice, Vojnozanatlijske škole, Upravne zgrade, Internata – Zgrade VIŠa , Artiljerijske radionice i Artiljerijske podoficirske škole, objekat Mašinske radionice je najskromniji objekat među njima i nije iz XIX veka. Ovaj stav ima i dr Veroljub Trifunović i to je u ovom trenutku važno istaći, jer smo mi kao narod skloni da mislimo da smo izuzetni. Iz Plana grada i Arsenala iz 1897. vidi se da je ostalo malo starih objekata na terenu. U tom smislu, objekat Mašinske radionice se može izmeniti, jer on de fakto nema arhitektonskih ni istorijskih vrednosti da bi se insistiralo na tome da ostane ovakav kakav jeste – objašnjava Milanović.
Milanović podseća da je arhitektura u VTZ nastala po uzoru na objekte fabrike “Herstal” iz Liježa u Belgiji, za koju je Vojnotehnički zavod licencirano proizvodio oružje. Objekti su, međutim, doživeli znatno oštećenje u Prvom svetskom ratu, nakon čega je izgled pojedinih jako izmenjen. Neki od njih, npr. Stara Upravna zgrada, mogu da se vrate u prvobitno stanje, dok za druge treba pronaći novo rešenje. Recimo, na nekadašnjoj Vojnozanatskoj školi je dograđen sprat u istom stilu, zgrade radionica nisu izuzetne po arhitekturi i plastici ali jesu po autentičnosti, Vatrogasni toranj je “pravi biser”…
Svi oni moraju da dobiju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, a odgovore na brojna pitanja ipak može dati samo Studija izvodljivosti realizacije revitalizacije Vojnotehničkog zavoda. Ovu studiju bi izradila Regionalna privredna komora, uz učešće svih privrednih subjekata u toj zoni. Pored ekspertskog tima Direkcije, u njenoj izradi je potrebno i aktivno učešće članova Gradskog veća za investicije, urbanizam, zaštitu prirode i kulturnih dobara. Na listi glavnih aktera, nosioca procesa realizacije urbane obnove VTZ, nalaze se i Preduzeće za izgradnju grada, Gradska stambena agencija i Služba za katastar nepokretnosti.
- Naravno, odluka o tome biće zasnovana na potrebama Filuma za adekvatnim prostorom, uz mogućnosti da se u tom prostoru nađu i neki drugi prateći sadržaji za Filum ili grad Kragujevac – naglašava Milanović.
Lepo i korisno
Urbana obnova nasleđa se mora posmatrati kroz benefite koji, prema Direktoratu za kulturno nasleđe Norveške, ukazuju da rehabilitacija istorijskog nasleđa stvara 13% veći povraćaj investicije nego novogradnja i 16.5% više radnih mesta. Takođe, proizvodi 1.243 puta manje otpada. Istorijska rehabilitacija kreira aplikaciju od 10% većeg prinosa na ulaganja od izgradnje autoputa i 26.6% više radnih mesta. Sektor kulturnog nasleđa stvara 26.7 radnih mesta na jedno otvoreno radno mesto , u odnosu na auto industrije gde je faktor samo 6.3, navodi Milanović.
Na koji način se u svetu pristupilo ovom problemu, Milanović je predstavio i na predavanju pod nazivom “Savremeni pristupi za uspostavljanje mogućih modela revitalizacije, konzervacije i prezentacije industrijskog nasleđa” u okviru Programa permanentnog usavršavanja Inženjerske komore Srbije, koje je održano pre desetak dana u Skupštini grada Kragujevca.
Brojne kolege, inženjeri iz Kragujevca, Topole, Čačka, Niša, Kraljeva i drugih gradova centralne Srbije, bili su u mogućnosti da vide kako su u nekim zemljama sačuvali i obnovili objekte industrijskog nasleđa. Prikazani su primeri urbane obnove koja je sprovedena u Španiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Češkoj, Francuskoj, i svaka od njih je dokaz da je i na objektima sa najvišim stepenom zaštite moguće vršiti modernizaciju. Tako su Nemci transformisali zonu industrije Krup u Oberhausenu u šoping i zabavno-rekreativni centar, fabrički kompleks u Španiji je postao Univerzitet, a zona industrije u Talinu u Estoniji se uklopila u poslovno-stambenu zonu.
- Brojni su svetski primeri gradova koji su sproveli urbanu obnovu i izvršili prenamene i remodelacije svojeg industrijskog nasleđa. Niko nema tapiju nad promenama. One su uvek potrebne, jer donose duh novog vremena i predstavljaju koren održivosti nasleđa u XXI veku – zaključuje Aleksandar Rudnik Milanović.
Grad Kragujevac ima osposobljenu ekipu za planove urbane obnove.Tačno je da para nema, ali se mnogo toga može uraditi već sad – od jasne strategije i planova za očuvanje kulturnog nasleđa, do izuzimanja zona pod zaštitom i prebacivanja u svojinu grada. Treba imati u vidu i da se značajna sredstva za ovu namenu mogu dobiti iz evropskih i svetskih fondova, a jednog dana ćemo, valjda, i mi shvatiti da čuvanjem nasleđa investiramo u sopstvenu budućnost.
.jpg)
