Izvor: Blic, 26.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto blaženog odmora
Svako od nas ponekad poželi da sopstvenu stvarnost makar nakratko zameni drugačijom, koja skrivena željno čeka na nekom drugom kraju planete.
Putovanja u udaljene predele pravi su lek za takve trenutke, a da je Tunis pravo mesto svedoči i naziv ove zemlje sa istoimenim glavnim gradom, što na jeziku domaćina znači - mesto blaženog odmora.
Tunižani veruju da su tri najlepša zvuka žubor vode, uzdasi žena iz harema i zveket novca. Takođe smatraju da od kada su Feničani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Mediteranu izmislili novac, svaki drugi poklon je besmislen. Za deset evra ovde možete dobiti 15 do 17 tunižanskih dinara, a za jedan dinar tamnoputi ratnik besprekorno obučen u ratničku opremu berberskog plemena dozvoliće vam da se fotografišete pored njega. Ista suma dovoljna je i za tradicionalni sendvič „šapati", sa naglaskom na poslednjem slogu, u kojem je mešavina ribe, luka, jaja i sira, a ukoliko dodate još 200 milima, poslužiće vas crnim čajem sa listićima mente ili borovim semenkama ili čašom soka od pomorandži koje gneče i cede pred vama. Uz širok osmeh, potrudiće se da udovolje gostu do najsitnijih detalja, pa nije čudno što zemlja u kojoj živi oko deset miliona stanovnika godišnje ugosti šest miliona turista, među kojima je i 20.000 iz Srbije.
Tunis ima 1.300 kilometara obale, a skoro polovina su peščane plaže. Glavni grad ima oko 400.000 stanovnika i Ulicu Jugoslavije, dok je u Susu, velikom trgovačkom centru, Ulica maršala Tita. U blizini grada Tunisa je mesto za izlazak zaljubljenih, Sidi Bu Said. Sve kuće obojene su samo u dve boje, belom, svetom, koja privlači dobre duhove i plavom, koja one unutra štiti od loših i zlih. Neoženjeni muškarci izlaze sa jasminovim cvećem zadenutim za levo uvo. Ukoliko su oženjeni, buketić kače na drugo uvo ili se, češće, odriču ovog običaja. Cveće, inače, na ovim prostorima ne koriste kao poklon, a udvaraju se svakom ko im se dopadne, pa i muškarcima, što se ne smatra neobičnim. Devojke pred udaju jedu urme sa maslacem kako bi se ugojile i bile debele i lepe. U siromašnijim kućama isti efekat pokušavaju da postignu koristeći urme sa lojem. Zakon u ovoj zemlji predviđa monogamni brak. Stopa nataliteta zato je manja nego u drugim muslimanskim zemljama. Prosečni životni vek Tunižana je oko 75 godina, kao i u Evropi. Preko 50 odsto stanovništva ima 35 godina, dok 35 odsto ima 25 godina, pa se za Tunis kaže da je zemlja mladih.
Tunižni izvoze fosfate, imaju najkvalitetnije urme, a ponose se maslinama i maslinovim uljem. Prohibicija dozvoljava prodaju alkohola samo u državnim robnim kućama, velikim marketima i hotelima i restoranima za strance. Zbog jeftine radne snage mnoge kompanije ovde otvaraju pogone za sklapanje automobila ili izradu odevnih predmeta („Skanija", „Iveko", „Volvo", „Beneton") mada im poslednjih godina konkurišu, naravno, Kinezi. Oko milion tunižanskih gastarbajtera radi najviše u Francuskoj i godišnje u banke u svojoj zemlji uloži oko dve milijarde dolara. Prosečna plata je oko 350 dinara, medicinske sestre primaju 400, lekar početnik, koji će na početku karijere morati mnogo toga da vidi i izdrži u zabitim selima, oko 800, građevinski radnik jedva 250, a inženjer
1.200, pa i više. Visoka stručna sprema garantuje i veliku platu, ali ne i radno mesto, jer ima i previše takvih kandidata.
Na južnom delu ove zemlje je najlepša pustinja sveta, Sahara, čiji pesak domaćini porede sa najfinijim i najsitnijim puderom za lice. U Sahari je jedna od većih atrakcija za turiste jahanje kamila, dok plašljiviji mogu da se opredele za vožnju u kočijama pored karavana. Za hrabrije organizovano je i letenje malim avionima nad nepreglednom pustinjom, kao i vratolomne vožnje džipovima po peščanim dinama. I u zimskim mesecima Tunis je jedna od popularnijih turističkih destinacija, najčešće Francuza, Nemaca, Engleza, a poslednjih godina i Rusa, Poljaka, Čeha, Rumuna.
.jpg)
