Izvor: Blic, 27.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meso zamenite ribom
Ateroskleroza je najčešći i najvažniji uzrok oboljenja kardiovaskularnog sistema. Koliko je ateroskleroza značajna, govori podatak da je polovina svih slučajeva smrti u SAD direktna ili indirektna posledica ateroskleroze.
- Ateroskleroza je proces ugrađivanja holesterola i drugih masnih supstanci na unutrašnji zid arterija. Rezultat toga je ono što se naziva plak (aterom) - kaže mr sci. dr Hasan Hejdari, specijalista interne medicine i magistar kardiologije i konsultant >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Poliklinike Beograd. - Ateroskleroza pogađa velike ili srednje velike arterije. Reč je o sporoj, progresivnoj bolesti, koja može početi i u detinjstvu. Kod nekih ljudi ova bolest brzo napreduje već u trećoj deceniji života, a nekima ne preti do 50-ih ili 60-ih godina života.
KAKO POČINJE?
Proces je veoma kompleksan. Tačnije, nije poznato kako počinje atreoskleroza ili šta je uzrok, ali predložene su neke teorije. Mnogi naučnici smatraju da ateroskleroza počinje zbog oštećenja unutrašnjeg sloja zida arterije. Ovaj sloj se zove endotel. Tri moguća uzroka oštećenja endotela su: povećan nivo holesterola i triglicerida u krvi, visok krvni pritisak i pušenje. Pušenje mnogo pogoršava i ubrzava razvoj ateroskleroze u aorti (najvećem krvnom sudu u telu), arterijama srca, mozga i arterijama nogu. Važno je spomenuti da je rizik za nastanak ateroskleroze veći kod bolesnika sa dijabetesom, kod osoba koje su gojazne i fizički neaktivne.
Zbog oštećenja arterija, dugo prisutne masnoće, holesterol, trombociti, ćelijski ostaci i kalcijum se nakupljaju na zidovima arterija. Unutrašnji sloj zida arterije biva značajno zadebljan. Kada je zid arterije mnogo zadebljan, smanjuje se promer arterije i protok krvi, što rezultira smanjenim snabdevanjem kiseonikom. Često stvoreni krvni ugrušci blokiraju tok krvi i ako je smanjeno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom, može nastati srčani udar. Ako je prekinuto snabdevanje mozga kiseonikom, nastaje moždani udar. Smanjeno snabdevanje kiseonikom nogu uzročnik je gangrene.
SIMPTOMI
Simptomi se javljaju kada plak dovede do suženja krvnog suda ili kada dođe do tromboze sa kompletnim zapušenjem krvnog suda. Simtomi ateroskleroze su individualni. To su često kratak dah i bol nalik stezanju u grudima. Ali najčešće nema simptoma dok se ne jave komplikacije.
KOMLIKACIJE
Najčešće komplikacije ateroskleroze posledica su smanjenog snabdevanja organa krvlju. Udar ili TIA ( tranzitorni ishemijski atak) mozga, srčani udar, iznenadna smrt, angina pektoris, oštećenje bubrega, erektilna disfunkcija i bolest perifernih arterija.
LEČENJE
Najvažniji način lečenja je adekvatna dijetalna ishrana sa smanjenjem unošenja masti (pogotovo zasićenih masnih kiselina) i ugljenih hidrata. Dnevni unos holesterola treba smanjiti na 250 mg.
Kada ovaj režim ne daje rezultate, vaš lekar ima na raspolaganju lekove koji utiču na smanjenje vrednosti holesterola, što je i glavni cilj.
Kako smanjiti rizik?
Ako unosite masnoće, trudite se da to bude maslinovo ulje. Potreban je svakodnevni unos voća, jer je puno antioksidanata, i povrća kuvanog na pari. Spanać, brokoli i drugo tamnozeleno, lisnato povrće sadrže značajne količine supstance koja se zove lutein. Visok nivo luteina u krvi je povezan sa smanjenim nakupljanjem holesterola i manjom učestalošću ateroskleroze. Orasi su bogat izvor omega-3 masnih kiselina, koje snižavaju vrednosti LDL (lošeg) holesterola. Riblje meso je potrebno jesti dva puta nedeljno, a redukovati u ishrani visoko masne mlečne produkte kao što su pavlaka, kajmak, sir, puter, šlag, ali unositi nisko masne mlečne proizvode, kao što su jogurt, mleko, beli kravlji sir.
Prevencija
Neophodne su laboratorijske analize krvi. Za procenu lipidnog statusa određuje se ukupan holesterol, njegova frakcija LDL-a (lošeg) i HDL-a (dobrog) holesterola i triglicerida. Sniženje holesterola koje se održava duže od pet godina smanjuje rizik za 25 odsto od kardiovaskularnih bolesti. Ono što je važno je promena načina života u smislu prestanka pušenja, regulisanja telesne težine i povećanja fizičke aktivnosti. Treba na vreme otkriti i lečiti povećan pritisak i dijabetes, koji dodatno utiču na razvoj ateroskleroze.
