Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Mar.2019, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Mesec zaštite pčela" - čuvanjem pčela čuvamo život

Savez pčelarskih organizacija u saradnji sa NALED-om pokreće kampanju "Mesec zaštite pčela", budući da je nepravilna upotreba pesticida dovela proteklih godina do značajnog pada populacije pčela koje su veoma važne jer oprašuju više od 80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani.

Cilj kampanje je da se prikupe ideje i predlozi za očuvanje pčela, te će tokom marta svi koji se bave pčelarstvom, poljoprivredom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ili zaštitom životne sredine moći da se uključe u javno-privatni dijalog i ponude rešenja.

Kako se navodi u saopštenju NALED-a, dijalozi će se voditi putem sajta www.jpd.rs, društvenih mreža, kao i na okruglim stolovima u Beogradu (5. marta), Novom Sadu (14. marta) i Čašku (26. marta).

Značaj tog sektora ilustruje podatak da u Srbiji posluje oko 20.000 pčelara i uzgajaju 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodobljub Živadinović kaže da bi izumiranje pčela za našu zemlju značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

"Ono što je još važnije jeste da su pčele najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih sa naše trpeze nestala bi kvalitetna i zdrava hrana i zato čuvanjem pčela čuvamo život", rekao je Živadinović.

U saopštenju se navodi da do trovanja pčela najčešće dolazi usled zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović ističe da je pčelarstvo opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja s obzirom na to da je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.

"Takođe, problem je i manjak kapaciteta u inspekcijama, a kada do trovanja dođe trošak dokazivanja putem analiza pada na pčelare zbog čega većina odustaje od daljeg postupka", kaže Jovanović.

Navodi da je cilj da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, ali pre svega putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida doprinese očuvanju pčelinjih zajednica.

Podaci pokazuju da uprkos velikom potencijalu pčelarstva i činjenici da je Srbija zemlja sa najvećim brojem pčela po glavi stanovnika (jedna pčela na šest stanovnika), mali broj pčelara živi od tog biznisa.

Da bi mogao da izdržava celu porodicu, neophodno je da jedan pčelar ima 500 i više košnica što među 10.000 članova SPOS-a poseduje tek 34.

Proizvodnja meda pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017, a dešavalo se da usled trovanja fond pčela padne i za petinu godišnje.

Kampanja "Mesec zaštite pčela" deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...