Izvor: Southeast European Times, 09.Apr.2013, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mešani brakovi najavljuju promene na Balkanu

Broj mešanih brakova u regionu polako raste jer potreba za zasnivanjem porodice nadjačava nacionalni identitet.

08/04/2013

Aleksander Pavlevski za Southeast European Times iz Skoplja -- 8.4.2013.

Zlatko Trajkovski kaže da je njegov život u makedonskom selu Berovu skroman i srećan. Supruga i on imaju „divan brak“, dvoje dece i svoju farmu.

Trajkovski je Makedonac, supruga mu je iz Albanije. Upoznali su se preko bračnog posrednika koji spaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << makedonske muškarce i albanske žene.

Oni su deo sve prisutnijeg trenda.

Procenjuje se da u Makedoniji ima oko tri hiljade takvih mešovitih brakova, što je bilo nezamislivo pre nekoliko godina, kada je bilo tek nekoliko desetina međunacionalnih parova.

Još je signala širom Balkana da nacionalne barijere nisu nepremostive, a sociolozi kažu da su mešovite veze i brakovi korisni, ne samo za ljude koji su u vezi ili braku, već i za širu zajednicu.

Nedavno objavljena fotografije hrvatske srednjoškolke i njenog dečka iz Srbije kako se ljube, zamotani u zastave njihovih zemalja, postala je apsolutna senzacija na internetu, što je u javnosti ponovo pokrenulo debatu o mešanim vezama. U anketi Fondacije Fridrih Ebert 41 odsto građana Bosne i Hercegovine izjasnilo se u prilog mešanih brakova, dok se 10 odsto izjasnilo kao neopredeljeni.

Sve veći broj međunacionalnih brakova između građana makedonske i albanske nacionalnosti smatra se pozitivnim znakom za dalji suživot dva naroda čiji su odnosi obeleženi tenzijama. Taj trend ima čak i veći značaj za sela u ruralnim delovima Makedonije, gde se broj stanovnika drastično smanjio.

„Mešani brakovi su primer suživota i približavanja među narodima. Makedonija je dobar primer toga, iako su ratovi u bivšoj Jugoslaviji sprečili da takva praksa bude prihvaćena i ranije“, kaže sociolog iz Skoplja Milka Olevska.

Olevska dodaje da će mešoviti brakovi pomoći oživljavanje sela nastankom novih porodica.

„Sela u Makedoniji odumiru. Puno je neženja koji ne mogu da pronađu žene koje žele da žive na selu i bave se poljoprivredom. Za devojke iz ruralne Albanije to nije problem, pa dolaze u Makedoniju, udaju se i žive na selu“, kaže Olevska.

Stanovnici makedonskog sela Rateva slave inicijaciju provodadžije, koji će pokušati da spoji lokalnog muškarca sa mladom iz Albanije. [Aleksandar Pavlevski/SETimes]

Ilija Acevski, sociolog iz Skoplja, kaže da su međunacionalni brakovi poslednji u seriji prepreka između različitih nacija.

„Takvi brakovi su po definiciji najrealističniji i najjači indikator suživota među narodima“, kaže Acevski.

Broj mešovitih brakova u BiH nije poznat, pošto u toj zemlji još od 1990. nije bilo popisa. Bošnjak Admir Lasica, njegova supruga, Hrvatica Nivest, i njihova ćerka Renata žive u Prijedoru. U braku su šest godina.

„Funkcionišemo kao dvoje normalnih ljudi, a ne kao Bošnjak i Hrvatica“, kaže Admir (35) zaSETimes. „Ne poznajemo puno primera mešovitih brakova na našem području. Apsurdno je kritikovati nekog zbog nacionalne pripadnosti njegovog bračnog partnera, ali na žalost danas ima puno ljudi u Bosni koji tako razmišljaju.“

U BiH ima 52 škole u kojima su učenici odvojeni po nacionalnosti. Ilija Markan, koji predaje sociologiju u gimnaziji u Glamoču, u zapadnoj Bosni, kaže da je deci teško da prevaziđu takve podele.

„Institucije moraju da urade više po tom pitanju, tako da deca mogu da nastave život kada završe školu, jer je škola najvažnije mesto gde se oblikuje karakter“, kaže Markan zaSETimes.

Na Kosovu, sukob sa Srbijom pretvorio je mešovite brakove u tabu temu, pa su se porodice iz takvih brakova našle u nezgodnoj poziciji između albanske i srpske zajednice.

Mentor H. i Nita I., par iz Prištine, kažu da su imali gorka iskustva zbog toga što je Mentorov otac Albanac, a majka Srpkinja. Zamolili su da im se prezime ne objavljuje zbog svađe koje je to pitanje izazvalo u njihovoj porodici.

„Ja sam ono što jesam i ponosan sam na moje roditelje“, kaže on zaSETimes. „Kada sam bio dete, Albanci su me smatrali Srbinom, a Srbi Albancem. Sada je sve to prošlo i nije me briga kako me ljudi posmatraju.“

Mentor dodaje da govori oba jezika i poznaje obe kulture i da ima prijatelje obe nacionalnosti.

„Zahvaljujući tome osećam da mi je duša bogatija“, kaže on. „Nadam se da se u budućnosti neće praviti te razlike, koje su po meni potpuno deplasirane.“

Nita kaže da je reakcija njene porodice bila negativna kada im je rekla da je jedan od Mentorovih roditelja srpske nacionalnosti.

Fotografija Uroša Ranđelovića (levo) i Antonije Kolobarić (desno) postala je senzacija na društvenim mrežama. [Reddit.com]

„Bila sam tužna i posramljena zbog te reakcije“, kaže on. „Moja porodica je potpuno ignorisala činjenicu da sam udata. Situacija se promenila tek kada sa ostala trudna, a Mentora su prihvatili tek kada se rodilo naše prvo dete.“

I dok se broj makedonsko-albanskih brakova povećava, oni predstavljaju tek jedan odsto svih brakova u Makedoniji, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Albert Musliju, direktor Asocijacije za demokratske inicijative, kaže da su verske razlike možda još važniji razlog od nacionalne pripadnosti za mali broj mešovitih brakova.

„Mislim da sve veće prisustvo verskih zajednica i verskih običaja stvara podelu“, kaže Musliju. „Poznati su mi brojni slučajevi u kojima ljudi ne mogu da prevaziđu tu barijeru i te veze ne prerastaju u brakove zbog straha od stigmatizacije - kako da izađu na oči najbližim rođacima?“

Olevska kaže da očekuje da se više mladih venčavati „uprkos verskim razlikama“. On dodaje da će mlađe generacije uzdrmati stroge običaje među Albancima islamske veroispovesti.

Strah od osude još uvek postoji, ali Trajkovski kaže da je slabiji nego što je to bio slučaj ranije.

„Prvo sam strahovala od toga šta će rodbina reći, ali kada sam napunila 38 godina odlučila sam da napravim porodicu i onda sam preko posrednika upoznao svoju suprugu u Albaniji“, kaže on. Danas imamo dvoje dece, predivan brak i nema nikakvih problema zbog toga što je ona Albanka, a ja Makedonac. Živimo u selu, imamo imanje, vodimo skroman život, ali pun sreće i zadovoljstva.

Stojan Kitanoski, bračni posrednik iz Berova, spojio je 20 parova u istočnoj Makedoniji, On kaže da ponekad ima poteškoća koje proizilaze iz verskih razlika, ali da ima malo problema u brakovima između Albanki katoličke veroispovesti i pravoslavnih hrišćana iz Makedonije.

„Razlike između osoba različite nacionalnosti se svakodnevno smanjuju“, kaže Kitanovski zaSETimes. „Spajam momke iz Makedonije i devojke iz Albanije koje žele da zasnuju brak. Posetimo porodicu da mogu da se upoznaju, a ako se zaljube, onda nema problema ni za koga. Želja za zasnivanjem porodice jača je od svih razlika.“

Dopisnici Dražen Remiković iz Sarajeva i Linda Karadaku iz Prištine učestvovali su u sastavljanju ovog teksta.

Kako bi vaša porodica reagovala kada biste se venčali sa osobom druge nacionalnosti i kako biste vi odgovorili svojoj porodici? Podelite svoja razmišljanja sa nama tako što ćete ostaviti komentar dole..

Nastavak na Southeast European Times...