Izvor: Blic, 31.Jul.2017, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meksički filozof Orasio Čeruti Guldberg za "Blic": Intelektualci ne smeju biti izolovani
"Mislim da u sadašnjem svetu idemo ka potpunom uništenju ljudskog života. Mislim da više nije problem da li će biti malo bolje ili ne, već da treba promeniti pravila igre ovog sistema ako želimo da preživimo", ovako razmišlja, kako kaže glavom, rukama i čitavim telom, meksički filozof Orasio Čeruti Guldberg.
Stigao je u Srbiju, koja po temperaturi, štrajkovima radnika i preplavljujućoj crnoj hronici nekome može da zaliči na neku zemlju Južne Amerike. Čerutija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je inače u Beograd dovelo Društvo hispanista, koje organizuje prvu međunarodnu Letnju školu latinoameričkih studija. Bila je to ujedno i prilika da se promoviše njegova knjiga "Filozofija Latinske Amerike", koja je svojevremeno štampana na inicijativu pokojnog Radovana Bigovića, urednika Filozofsko-teološke edicije „Službenog glasnika“. Čeruti, inače rođeni Argentinac, predaje na univerzitetima u Argentini, Ekvadoru i Meksiku i zalaže se za filozofiju koja izlazi iz akademskih okvira i podstiče društvenopolitički angažman, pre svega revoluciju, kako bi se oslobodila misao i kultura jednog naroda.
Govorite da je u regionima koji žive na tamnoj strani imperijalističke etape kapitalizma (a takav region je Latinska Amerika, ali i Balkan) najvažnije raditi na “pedagogiji potlačenog”, odnosno ohrabrivati revolucije i oslobođenje kako bi se dalje razvijao ljudski duh i filozofsko promišljanje?
- Ne verujem zapravo da je to neophodno uraditi samo na tim prostorima. Ali je za nas vredno oruđe da možemo da razvijemo taj napor, ali ne toliko da bismo se posvetili filozofiranju na taj način kao da ćemo samo ponovo da pobegnemo u promišljanja, već da zaista to filozofiranje bude filozofiranje umetnuto u stvarnost i da nam dozvoli da napredujemo u transformaciji te stvarnosti, dajući predloge koji se čine adekvatnim i takođe proveravajući rezultate koje postižemo ovim napretkom.
Naveli ste primer profesora filozofije koji može sve da zna o Kantu a da ništa ne zna da kaže o trenutnoj situaciji u svojoj zemlji, na primer u Peruu. Da li je to problem današnjeg intelektualca, koji nema praktičnu snagu za menjanje i usavršavanje realnosti?
- Ne bih rekao da je uloga intelektualca da se bavi samo ovom transformacijom. Nego ono što treba da radi jeste da se izmesti u drugi tip iskustava, da ne bude izolovan u akademskom krugu, već da učestvuje, ili bar da poznaje drugačije tipove iskustava koja su u osnovi društva, što bi mu dozvolilo da uči na adekvatniji način koje su to druge dimenzije koje je potrebno uzeti u obzir kada se bavimo kolektivnim radom i stoga da ne ostanu zatvoreni u okviru individualističkog intelektualnog rada, već da taj rad zaista bude u vidu razgovora, dijaloga, debate itd.
Odbačene su neke diktature, ali kao da se možda pojavila diktatura novca i kapitala?
- Mislim da u sadašnjem svetu idemo ka potpunom uništenju ljudskog života. Mislim da više nije problem da li će biti malo bolje ili ne, već da treba promeniti pravila igre ovog sistema ako želimo da preživimo. Ne samo kao ljudi, već da preživi život uopšte.
A kako da promenimo pravila sistema?
- Da imam odgovor na to pitanje, verujem da bi mi već dali Nobelovu nagradu. Naravno da mi je ne bi dali, uradili bi mi nešto drugo. Smaknuli bi me sa lica zemlje (smeh). Ne znam tačno, ali slutim da jedino iz iskustva organizovanog iz osnove društva, da bismo živeli drugačije možemo da počnemo sa tim građenjem. Naravno da ima zanimljivih iskustava koja su nastajala u različitim trenucima i koja i dalje nastaju u ovom trenutku. Kako savladati ekonomska pravila igre? Kako savladati vrednosti ovog sistema? Kako savladati sve ono čemu nas izlaže? Čak i kako savladati navodne informacije koje nam pružaju mediji dezinformacija? Ponešto na tu temu sam nagovestio u jednoj od svojih poslednjih knjiga koja se zove „Omogućiti transkapitalističko društvo“.
Balkan i Latinska Amerika, koliko su naši narodi slični i kako filozofska misao može da pomogne sistemu koji je u teškim ekonomskim uslovima?
- Imamo jednu sličnost u smislu da smo teritorijalni skupovi sa kulturnim, rasnim, verskim i drugim razlikama koje mogu da se ujedine. Generalno, filozofija se uvek razvijala u vrlo teškim situacijama s političke tačke gledišta, uz malo slobode, uz malo mogućnosti. Međutim, evo nas preživelih iz diktatura i treba da nastavimo dalje.
Koliko današnji svet dozvoljava da filozofski razmišljamo? Ne mislim, već podižem kredit - dakle postojim, da li je to duh vremena?
- Naravno da žele da nas svedu na potrošačke objekte. Ali ono što želimo da pokušamo jeste da se potrudimo da istinski razvijemo naš potencijal i da postupamo drugačije. I postoji mnogo više ljudi nego što zamišljamo koji to žele i čak doživljavaju. Zato treba da se približimo tim iskustvima i da ih bolje upoznamo.
Šta bi onda bio najveći problem naše civilizacije?
- Da postignemo da se mi ljudi smatramo ljudima. A da bismo bili ljudi, moramo da poštujemo sva druga bića i naročito prirodu. Da li je to nešto novo? Ne, to nije ništa novo. Taj problem su izložile različite kulture vekovima unazad i zahtevale su to poštovanje.
Spomenuli ste da treba da mislimo sopstvenom glavom, ali i rukama i čitavim telom. Šta to znači?
- Zato što vam kažu da se filozofija stvara glavom, razmišljanjem. A ne razmišlja se samo glavom; da ne postoji telo, kako bih razmišljao?
.jpg)
