Izvor: Southeast European Times, 11.Jan.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medvedev: "Gazprom je pouzdan partner"

Doba jevtine energije je završeno, ali će veliki projekti novih gasovoda pomoći Gazpromu da obezbedi redovno snabdevanje Evrope, kaže direktor izvoza Gazproma Aleksandar Medvedev u intervjuu za Southeast European Times.

11/01/2010

Marko Biocina za Southeast European Times iz Moskve -- 11/01/2010

U situaciji najgore ekonomske krize od Drugog svetskog rata, industrijska proizvodnja opada još od drugog tromesečja 2008. godine i shodno tome opala je i potražnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za energijom.

Veliki igrači na svetskom tržištu energije pretrpeli su gubitke, a ruski gasni gigant Gazprom nije izbegao istu sudbinu. Kompanija predviđa velike gubitke u prihodima - sa oko 111,5 milijardi evra na 72,5 milijardi - zbog pada potražnje za prirodnim gasom, koji je glavni izvozni proizvod Gazproma. Profit u 2010. mogao bi da bude prepolovljen na oko 11,6 milijardi evra, u odnosu na prošlogodišnje 21,5 milijarde.

Problemi za Gazprom znače i teškoće za čitavu rusku ekonomiju. Gasni gigant zarađuje 10 odsto ruskog BDP, zapošljava oko 380.000 ljudi i plaća gotovo 12,5 milijardi evra poreza direktno u federalni budžet. Gazprom je bio pokretač snažnog ruskog ekonomskog rasta u proteklih pet godina i dugoročni rast prihoda - posebno od izvoza - najvažniji je faktor za održavanje tog zamajca.

I, zaista, Gazprom je imao uspešnu godinu kada je o izvozu reč, i pored recesije. U 2009, kompanija je završila pregovore o izgradnji dva ogromna podmorska gasovoda koji će direktno povezivati Rusiju i Evropu, kao i o gasovodu koji će spajati nalazišta u južnom Sibiru sa Kinom. Gazprom je nastavio sa velikim ulaganjima u istraživanje ogromnih novih ležišta gasa na poluostrvu Jamal i u izgradnju postrojenja za likvifikaciju na ostrvu Sahalin.

Ti projekti trebalo bi da obezbede bolje prihode na duži rok, kao i da ojačaju ulogu Rusije kao najvećeg snabdevača Evrope gasom, na užas evropskih lidera koji se zalažu za diverzifikaciju snabdevanja.

Čovek koji stoji iza Gazpromovih ambicioznih projekata je 53-godišnji Aleksandar Medvedev, potpredsednik izvršnog odbora i šef izvozne službe kompanije. Tajm magazin ga je 2009. stavio na 36. mesto spiska 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Medvedev je sa dopisnikom SETimesa razgovarao o projektima Gazproma u Evropi.

SETimes: Gazprom je zabeležio veliki pad prihoda u 2009, ali je ipak uspeo da nastavi sa nekim veoma značajnim projektima. Da li 2009. smatrate uspešnom poslovnom godinom?

Gazpromova fabrika u Orenburgu, Rusija. [Marko Biocina]

Aleksandar Medvedev: Iako 2009. nije bila laka godina za Gazprom, nema sumnje da smo postigli veliki napredak u nekim važnim dugoročnim projektima. Uprkos nižim prihodima, održali smo visok stepen kapitalnih investicija. Prošle godine smo zapravo uložili više od proseka u poslednje tri godine koje su bile, u pogledu prihoda, mnogo uspešnije. Veoma smo zadovoljni činjenicom da smo počeli izgradnju gasovoda Severni tok i ušli u završnu fazu priprema i pregovora o izgradnji gasovoda Južni tok. Severni tok povezivaće Rusiju sa Nemačkom, sa posebnim kracima prema Finskoj, Danskoj, Švedskoj i Holandiji. Južni tok bi trebalo da povezuje Rusiju sa jednom od evropskih crnomorskih zemalja, verovatno Bugarskom, a zatim i Italijom, preko Mađarske, Rumuije, Srbije, Grčke, Hrvatske, Slovenije i možda i drugih zemalja. Ti gasovodi omogućiće nam da isporučimo dodatnih 115 milijardi kubnih metara gasa godišnje direktno Evropi.

SETimes: Hrvatska pregovara o ulasku u Južni tok već više od godinu dana? Da li će ta zemlja biti deo glavnog pravca gasovoda ili će biti snabdevana nekim od njegovih krakova?

Medvedev: Drago nam je što je Hrvatska prepoznala značaj projekta Južni tok. Ako sve bude išlo po planu, konačni ugovor između Hrvatske i Gazproma mogao bi da bude potpisan u prvom tromesečju 2010. Iako glavni pravac gasovoda još nije definisan i neće ni biti dok ne završimo studiju izvodljivosti, verovatnije je da će Hrvatska biti povezana na neki krak gasovoda. To, naravno, znači manje profita od tranzita, ali kada je o bezbednom snabdevanju reč, nema razlike između glavnog gasovoda i nekog njegovog kraka.

SETimes: Šta je sa Rumunijom i Austrijom, koje su izrazile interes da se pridruže Južnom toku?

Medvedev: Pregovori sa Austrijom su u odmakloj fazi i očekujem da će ugovor uskoro biti potpisan. Što se Rumunije tiče, mogu samo da kažem da nijedna zemlja koja ozbiljno namerava da se pridruži Južnom toku neće biti izostavljena. Rumunija ima sjajan strateški položaj na crnomorskoj obali i mogla je da bude polazna tačka za evropski deo pravda gasovoda, kao i Bugarska. Može se povezati iz te zemlje, ali moramo i da vidimo šta će se dešavati sa projektom u Bugarskoj, sada kada se vlada promenila. Pregovori sa Bugarskom još traju i pravo je vreme da Rumunija jasno iskaže svoje namere o ovom projektu.

SETimes: Gotovo deset godina Hrvatska i Rusija pregovaraju o projektu Družba Adria, koji predviđa izgradnju naftovoda iz Rusije do Hrvatske ruke Omišalj. Da li Gazprom učestvuje u tom projektu?

Medvedev: Da, taj projekat vodi naša filijala Gazpromneft. Iako ne učestvujem lično u pregovorima, verujem da projekat ima dobre izglede za uspeh. Kao što znate, Gazpromneft je prošle godine kupio NIS u Srbiji i veoma je zainteresovan za dalje jačanje svog prisustva u regionu. Ako je Hrvatska iskreno zainteresovana, nema razloga da Družba Adria propadne. Gazprom je zainteresovan da dođe na jadransku obalu, jedino moramo da se dogovorimo o kapacitetu i finansijskim uslovima.

SETimes: Da li je Gazprom zainteresovan i za gradnju terminala za tečni prirodni gas (TPG) na jadranskoj obali, kako su javili hrvatski mediji?

U kontrolnoj sobi fabrike u Orenburgu.

Medvedev: Nameravamo da počnemo sa izvozom TPG na evropsko tržište. U ovom trenutku, celokupna proizvodnja sa ostrva Sahalin isporučuje se na tržište južne Azije, ali povećavamo proizvodnju i evropsko tržište je u tom smislu zanimljivo. Na drugoj strani, nećemo graditi terminale za TPG u zemljama gde može biti snabdevanja preko gasovoda, jer bismo onda bili konkurencija sebi samima. Gazprom će graditi terminale za TPG u zemljama gde ne postoji veza sa gasovodom i pošto se očekuje da će Hrvatska, Crna Gora, Albanija, Grčka i Italija biti deo Južnog toka, nema logike da gradimo termina na jadranskoj obali.

SETimes: Šta izgradnja Severnog i Južnog toka znači za budućnost gasovoda Nabuko, konkurentskog projekta koji je trebalo da prevozi azijski gas u Evropu i smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa?

Medvedev: Ne smatram da su to konkurentski projekti. Potrošnja gasa u Evropi povećaće se sa 80 odsto na 100 odsto do 2025. godine, tako da svi gasovodi zajedno neće biti dovoljni da se zadovolji rastuća potražnja. Zbog toga Gazprom pozdravlja eventualnu izgradnju Nabuka, ali, trenutno nema gasa za transport. Skoro celokupnu buduću proizvodnju Kazahstana, Uzbekistana i Azerbejdžana je već kupio Gazprom, a kapacitete u Turkmenistanu su nedavno kupili Kinezi tako da preostaje samo Iran, koji je politički trenutno neprihvatljiv. Sa svim tim na umu, izgradnja Nabuka u ovom trenutku se ne čini verovatnom.

SETimes: Mnogi Evropljani strahuju da bi Gazprom u budućnosti mogao da iskoristi svoju dominantnu poziciju u snabdevanju Evrope gasom da bi nametao više cene. Da li su ti strahovi opravdani?

Medvedev: Ne mislim da je to realističan način da se posmatra taj problem. Cenu gasa određuje jasna formula zasnovana na ceni nafte, i mislim da je to dobro. Ne verujem da će cene gasa u budućnosti rasti, ali to je samo prirodna posledica povećane tražnje u odnosu na proizvodnju. Doba jeftine energije je definitivno završeno i svetska ekonomija moraće tome da se prilagodi. Na kraju krajeva, na samitu o klimi o Kopenhagenu, koji je održan pre nekoliko nedelja, pomenuti su mnogi lepi snovi o globalnom smanjenju efekta staklene bašte, ali bez prirodnog gasa, ti snovi će ostati samo snovi.

SETimes: Da li je Gazprom voljan da sarađuje sa stranim partnerima u budućem razvoju ruskih ležišta gasa?

Medvedev: Apsolutno. Naša nova ogromna ležišta na poluostrvu Jamal veoma su složena i njihov razvoj zahteva najmoderniju tehnologiju i ogromna ulaganja. Gazprom će pronaći partnere za taj projekat i zbog toga je naš premijer Vladimir Putin održao sastanak sa predstavnicima velikih evropskih gasnih kompanija pre nekoliko meseci. Mislim da Evropljani moraju da shvate da Gazprom želi da bude njihov pouzdan poslovni partner, kao što je to bio i u poslednjih 30 godina. Čak i za vreme napetih vremena Hladnog rata, isporuke ruskog gasa Evropi nikada nisu stale, što je dokaz da je Gazprom odlučan u nameri da obezbedi dugoročno stabilno snabdevanje evropskih kupaca. Nadamo se da ćemo taj odnos u budućnosti dodatno ojačati.

Nastavak na Southeast European Times...