Izvor: RTS, 30.Avg.2009, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan nestalih
Protestima u Beogradu i Gračanici obeležen Međunarodni dan nestalih. Problem nestalih nije samo porodični, već nacionalni i opštedruštveni, poručio Čedomir Marić.
Porodice nestalih sa prostora bivše Jugoslavije zatražile su u Beogradu od vlada Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine da što pre utvrde strategiju za rešavanje sudbine nestalih i obezbede uslovi da institucije uključene u taj proces mogu kvalitetno da rade.
Izmirenje i potpuno obnavljanje društva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne mogu biti u potpunosti postignuti dok porodice nestalih i civilno društvo ne dobiju odgovore o nestalim licima, ocenio šef Euleksa Iv de Kermabon.
De Kermabon je u pisanoj izjavi naveo kako je "ovo dobra prilika za podizanje svesti o veoma osetljivom i bitnom pitanju i da Euleks razume tugu i nemir koje osećaju porodice nestalih", prenosi Tanjug.
Francuski general i diplomata je izneo da Euleksovi stručnjaci u Kancelariji za nestala lica i sudsku medicinu (KNLSM), zajedno sa kolegama sa kosmeta, intenzivno rade na pronalaženju odgovora o ovom suštinski bitnom pitanju.
"Složenost izazova koji su pred nama sprečava brzo pronalaženje rešenja. Međutim, Euleks je, otkako je postao funkcionalan, preduzeo znatne mere u cilju pronalaženja odgovora u vezi sa preostalim nestalim licima na Kosovu", rekao je de Kermabon.
Euleks je od decembra 2008, izvršio 88 terenskih operacija, 45 ekshumacija, odneo 405 uzoraka kostiju na DNK analizu, ekshumirao tela 66 pojedinaca, 61 put posetio porodice nestalih i predao posmrtne ostatke 61 preminule osobe porodicama, naveo je šef Misije EU.
Na protestu na Trgu Nikole Pašića u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije, predsedavajući organizacije Čedomir Marić je pročitao otvoreno pismo u kojem je zatraženo da Srbija, Hrvatska i BiH potpišu sporazum o razmeni relevantnih informacija i saradnji u traganju za nestalima.
Učesnica protesta, Dragana Majstorović, majka nestalog Ivana Majstorovića rekla je da je njen sin nestao 19. avgusta 1999. godine na relaciji puta Kosovo Polje-Priština-Merdare. "Deset godina tragam za njim i do današnjeg dana njegova sudbina je neizvesna", priča Dragana.
"Naše pravo na istinu ne može se dalje gurati pod tepih. Krajnje je vreme da se zaustavi neizvesnost. Zato danas i sa ovog mesta u ime više hiljada porodica poručujemo: Tražimo istinu o najmilijima ma kako bolna bila", rekao je Marić na skupu na kojem su predstavnici porodica nestalih položili vence na improvozovanu spomen ploču na Trgu Nikole Pašića i minutom ćutanja odali poštu nestalima.
Prema njegovim rečima, problem nestalih ne treba da rešavaju samo porodice nego institucije sistema.
"Ovo nije samo naš porodični problem, već nacionalni i opštedruštveni. Porodice su dodatno ogorčene što se žrtvama manipuliše, a njihova tragedija koristi u dnevno-političke svrhe", rekao je Marić.
On je naveo da su porodice nestalih posebno nezadovoljne pasivnošću nadeležnih u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, kao i UNMIK-a na Kosovu koji su obavezni da daju odgovore porodicima.
Marić je rekao da je problem to što su posle toliko godina od rata nerešene sudbine hiljada nestalih, što istražni organi i institucije nisu angažovani u prikupljanju informacija o lokacijama grobnica i utvrđivanju okolnosti stradanja žrtava.
Spora ekshumacija lociranih grobnica
Prema njegovim rečima, sporo se ekshumiraju već locirane grobnice posebno u Hrvatskoj, proces identifikacije ekshumiranih tela traje godinama, pravosudne institucije sporo procesuiraju ratne zločine, a političari ne stvaraju ambijent u kojem bi se pitanje nestalih rešavalo isključivo kao humanitarno-pravno.
"Nadamo se da Evropa neće u zagrljaj prihvatiti one koji joj dolaze preko neekshumiranih masovnih grobnica zaraslih u korovu sa NN krstovima ili bez ikakvih oznaka, da neće dozvoliti ponavljanje zločina nad istim žrtavama izmeštanjem grobnica, krijući njihove posmrtne ostatke i na kraju neće dozvoliti da počinioci zločina ne budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na versku ili etničku pripadnost", rekao je Marić.
Na protestu, završenom povorkom do Skupštine Beograda, zatraženo je i da zemlje koje nemaju zakon o nestalim hitno usvoje taj propis, da udruženja porodica nestalih uredbom ili zakonom budu proglašena za udruženja od posebnog značaja, i da se formira fond za finansiranje projekata udruženja porodica nestalih.
U otvorenom pismu koje je pred oko stotinu okupljenih na Trgu Nikole Pašića pročitao Čedomir Marić, zatraženo je i da tužilaštva pokrenu istrage radi utvrđivanja odgovornosti za izmeštanje pojedinačnih i masovnih grobnica, i da osumnjičeni i svedoci daju informacije o lokacijama grobnica i okolnostima nestanka ljudi.
Takođe, zatraženo je i da se Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, uvrsti u kalendar značajnih datuma koji se obeležavaju na državnom nivou, da vlade u regionu ratifikuju Međunarodnu konvenciju UN za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka, kao i međunarodna zajednica izvrši protisak na vlade u regionu koje se oglušuju na zahteve porodica nestalih.
Predsednik nevladine organizacije "Veritas" Savo Štrbac ocenio je da se ne može govoriti o zastoju procesa ekshumacija i identifikacija svih žrtava, pošto je u zastoju zapravo "samo potraga za nestalim Srbima".
"Kada se traga za nestalim Hrvatima, prekopa se cela Hrvatska za mesec dana, ako postoji neka informacija", rekao je Štrbac u izjavi Tanjugu povodom Međunarodnog dana nestalih.
"Isto je i na pordučju BiH, gde oba entiteta i sva tri naroda, ako dođu do informacija, imaju otvorenu mogućnost da izvrše ekshumacije, kao i Albanci na Kosovu i Metohiji", dodao je Štrbac istakavši da "jedino Srbi u Hrvatskoj i na Kosovu nemaju takvu mogućnost".
Protest u Gračanici
Pod motom "Želimo istinu", nekoliko desetina Srba okupilo se u Gračanici, zatraživši rasvetljavanje sudbine nestalih i kidnapovanih rođaka i sunarodnika na KiM.
"Želimo istinu o našim najmilijim, kakva god da je. Hoćemo istinu. To poručujemo svima kojima je dužnost da nam je kažu. Da ne živimo u zabludi i neizvesnosti", rekao je na skupu u Gračanici Milorad Trifunović, koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosmetu.
Okupljeni su rekli da na Međunarodni dan nestalih žele još jednom da izraze negodovanje i protest prema onima koji neće da učine ono što treba da učine.
Trifunović je rekao da se prema porodicama kidnapovanih i nestalih i danas vrši zločin.
"Nadležni, a među njima je najodgovorniji Euleks, odbijaju da počnu otkopavanje i ekshumaciju na lokaciji u blizini Obilića gde su, pretpostavlja se, pokopani ostaci kidnapovanih rudara ugljenokopa Belaćevac", naveo je Trifunović.
Trifunović je preneo da međunarodne misije odlažu otkopavanje jame, zbog nedostatka para.
Udruženje porodica nestalih i kidnapovanih Srba traga za 537 Srba i drugih nealbanaca, a do sada su porodicama predati ostaci 302 tela.
Skup u Gračanici je protekao mirno, a obezbeđivali su ga pripadnici kosovske policije.
Uoči Međunarodnog dana nestalih, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Pol Anri Arni je saopštio da se deset godina nakon okončanja ratova na prostoru bivše Jugoslavije još traga za 15.655 nestalih, ocenivši da je to "preveliki broj za postizanje pomiranja na zapadnom Balkanu."
Arni je naveo da su u poslednjih godinu dana pronađeni posmrtni ostaci svega 1.149 ljudi, i to uglavnom u BiH, a veoma je mali broj rešenih slučajeva iz sukoba u Hrvatskoj i na KiM.
U Hrvatskoj 500 grobnih mesta, a nema ekshumacija dve godine
Srpska udruženja i Vladina Komisija tragaju za oko 4.000 Srba i drugih državljana Srbije, među kojima je oko 400 srpskih vojnika i oficira bivše JNA, nestalih tokom 1991 i 1992. godine.
Predsednik Komisije vlade Srbije Veljko Odalović upozorio je da je proces ekshumacije i identifikacije "u poslednje dve godine u ozbiljnom zastoju", jer sve zemlje regiona nemaju isti odnos prema ovom problemu.
"U Hrvatskoj ima 500 grobnih mesta, a u poslednje dve godine nije bilo ni jedne ekshumacije, a da za to nema pravog razloga, ni opravdanja", rekao je Odalović, dok je ove godine s prostora KiM preuzeto samo 12 identifikovanih posmrtnih ostataka.
"Odgovornost za zločine ne sme biti zaboravljena, niti proces traganja za nestalima sme biti zaustavljen", poručio je Odalović.
Podsetivši da je Srbija ispunila sve obaveze, izvršila ekshumacije i i porodicama predala tela žrtava, on je pozvao međunarodne institucije da izvrše pritisak da isto učine i drugi, istakavši da je "rešenje sudbine nestalih ključ mira, bezbednosti i saradnje u regionu."
Još nije potpisana Konvencija za zaštitu od nestajanja
Međunarodni dan nestalih, ustanovljen je pre 26 godina u znak sećanja na žrtve ratova, zločina protiv čovečnosti ili kršenja ljudskih prava, čija je sudbina nepoznata.
Koliko je nestalih osoba u svetu nemoguće je utvrditi, jer mnoge vlade ne priznaju da u njihovoj zemlji dešava prisilno nestajanje ljudi i tajno zatočeništvo, zato što to predstavlja teško kršenje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.
Prema procenama međunarodnih organizacija, koje se bave problemima nestalih, tajno zatvaranje praktikuje se u tridesetak zemalja.
Podaci Radne grupe za prisilno nestale Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava govore da u svetu ima oko 50.000 nestalih, ali se smatra da je njihov broj mnogo veći.
Ideja za obeležavanje Međunarodnog dana nestalih potekla je od Federacije udruženja rođaka zatočenih i nestalih, osnovane 1981. godine u Kostariki, za borbu protiv tajnog zatvaranja i nasilnog nestajanja u državama Latinske Amerike.
Generalna skupština UN je, na inicijativu Međunarodne koalicija protiv prisilnog nestajanja, u decembru 2006. usvojila Konvenciju za zaštitu svih osoba od prisilnih nestanaka, koju još nije potpisala ni jedna od država nastalih prilikom nasilnog razbijanja bivše Jugoslavije.
