Izvor: Blic, 14.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medicinski otpad kao humanitarna pomoć
Medicinski otpad kao humanitarna pomoć
Humanitarna pomoć u lekovima i potrošnom medicinskom materijalu koja je sa raznih strana sveta stizala u Srbiju dobrim delom već je bila otpad. Klinički centar Srbije trenutno ima oko šest tona lekova i materijala koje su dobili kad im je već istekao rok. Isto toliko tona ispunjava i prostorije Kliničkog centra u Nišu. Slično je i u Kragujevcu. Tako su se mnoge zemlje oslobađale otpada, a ovdašnje bolnice su im iz pristojnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << govorili 'hvala' za medicinski materijal čije uništavanje košta nekoliko puta više nego sama pomoć i to ona ispravna.
- U poslednjoj donaciji u 2004. godini koja je stigla iz Grčke, od dve tone, tona i po bila je neupotrebljiva. Skoro da nemamo više prostora gde da sve to odlažemo. Ovo poslednje se i dalje nalazi u samoj prostoriji apoteke, a onih pet, šest tona u Klinici za plućne bolesti gde ima prostora. Do sada smo se ponašali 'poklonu se ne gleda u zube', međutim, došli smo u situaciju da ne možemo više tako. Odlučili smo da presečemo. Skuplje je rashodovati neupotrebivi lek nego kupiti ispravan - kaže za 'Blic' Vesna Vojinović, rukovodilac sektora za medicinsko snabdevanje Kliničkog centra Niš.
Pakovanje đubreta
Najgore godine za KC Srbije bile 1999. i 2000, i do danas nisu uspeli da se oslobode otpada koji su tada dobili.
- Nismo merili vagom već po prostoru koji je zauzet. Sto kvadrata nisu baš ispunjeni do plafona, a i ostavljen je prostor da može da se prođe. Odokativno radi se o oko šest tona lekova i potrošnog materijala koji je stigao neupotrebiv. Od ukupne sume trećina su lekovi a ostalo medicinski potrošni materijal - kaže za 'Blic' Jasna Aranđelović, direktor apoteke i medicinskog snabdevanja u KCS.
Profesor Radomir Pavlović, direktor KBC Kragujevac, kaže za 'Blic' da su otpad pakovali i ređali u kutije da zauzme što manje prostora.
- Sve je u jednoj prostoriji četiri puta četiri i visokoj preko dva metra. Preciznije, imamo 12 kubnih metara lekova kojima je istekao rok trajanja. Najviše su nam slali lekove, a imamo i opreme koja je stigla kao već neupotrebljiva - kaže Pavlović.
U KBC Kragujevac su se, kako dodaje, obradovali najavi da će dobiti deset aparata za dijalizu i dva rendgena. Međutim, radost je trajala kratko.
- Rečeno nam je da je sve sa aparatima u redu. Kada su stigli, već su bili rashodovani i neceloviti. To, nažalost, nije moglo da se vrati, a sada ostaje nama da izdvajamo sredstva za uništavanje - ističe Pavlović.
Nijedna ustanova nema precizan podatak ko im je zapravo najčešće slao otpad. Razne zemlje i organizacije slale su robu u kojoj bi, na primer, 70 odsto bilo ispravno a ostatak neupotrebljiv.
Najgori NATO
- Razni su se pojavljivali. Aparati za dijalizu stigli su, na primer, od naših ljudi iz Belgije. Rekli su u redu je, a mi se poradovali. Nažalost, najviše su učestvovali naši ljudi žive u inostranstvu - kaže Pavlović i dodaje da je najveći problem kada pomoć šalje neka organizacija i kada to nije unapred dogovoreno.
- Ne bih mogao da navedem neku zemlju za koju bih tvrdio da se oslobađala otpada. Verovatnije je da su se pojedinci oslobađali, a raznorazne organizacije skupljale. Pa vam dođu i poluprazna pakovanja lekova - zaključuje Pavlović.
Po rečima Vesne Vojinović iz Niškog kliničkog centra, procentualno najviše neupotrebive pomoći stizalo je u ovu ustanovu iz Grčke. Međutim, s druge strane, dodaje da se ova zemlja od svih najviše trudila i najviše je upotrebive pomoći i slala.
- Ipak, mogu da kažem da su članice NATO iz vojnih rezervi posebno 2000. i 2001. godine slale potpuno neupotrebivi potrošni medicinski materijal - ističe naša sagovornica.
Dodatni problem je kada stigne humanitarna pomoć gde su rokovi do isteka vrlo tesni. Tako se dešava da je u donaciji 30 odsto odmah za rashod, a 30 odsto zbog kratkog roka ne bude iskorišćeno dok se ispuni sva procedura počev od one na granici. Problem je i to što dobar deo humanitarne pomoći, slažu se 'Blicovi' sagovornici, nije namenski. Tada u bolnice stiže nešto što im praktično ne treba i samo im napravi dodatni trošak, jer mora da bude uništeno. Željka Jevtić
