Izvor: Mondo, 26.Dec.2015, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Materice su, sada deca vezuju majke
Danas su Materice - praznik majki, jedan od nekoliko koji predstoje Božiću. Kao što su majke vezivale na Detinjce, na isti način i deca danas vezuju majke.
Foto: Thinkstock
Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce. >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo <<
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano "vezuju" svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično "Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone".
U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke (matere), a one im se "dreše". U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca "vezuju" oce, a oni im se "dreše".
Ovo uzajamno "drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.
Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata.
Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On - Božić - Ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo".
To vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.
Dakle, Detinjci, Materice i Oci su, dakle, naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".
