Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2019, 00:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Masakr na moru: Zaboravljeni mornari jeli su jedni druge

HMS Vager, brod kasnije zlokobno prozvan "HMS Kanibal" nasukao se na stene obale ostrva na poziciji 47°40′43″S 75°02′57″W, mesta nedaleko od Čilea koje će kasnije biti nazvano ostrvo Vager HMS Vager, brod kasnije zlokobno prozvan "HMS Kanibal" nasukao se na stene obale ostrva na poziciji 47°40′43″S 75°02′57″W, mesta nedaleko od Čilea koje će kasnije biti nazvano ostrvo Vager.Na brodu je zavladao haos, deo posade je provalio u zaključane sobe, ukrali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su alkohol i napili se, da bi se kasnije naoružali i počeli da pljačkaju - oblačeći se u odeću oficira i započinjući tuče. Ostalih 140 muškaraca i oficira uzelo je čamce na brodu te su se zaputili na sigurno - prema obali. Sledećeg dana, u petak 15. maja 1741, brod je potonuo povlačeći sa sobom pijane mornare u dubine. Nakon što su mornari Kraljevske mornarice Njegovog veličanstva doživeli brodolom na obali Južne Amerike, izgubili su sav osećaj za red. Posada je uspela da nađe zemlju gde su podigli kamp, no u odvojenim područjima, zanemarujući odluke svog kapetana. On je to za njih i praktično prestao da bude, jer nisu bili na njegovom brodu. Neki su lutali ostrvom ludi od gladi, dok su drugi pak očajnički smišljali načine kako da pobegnu s ostrva. Jedini put kad su uspeli da se vrate do broda je bila misija prikupljanja hrane s njega. Međutim, to se pokazalo težim nego su mislili, jer je njihov kapetan pokupio zalihe i čuvao ih pod stražom, piše Vintage News. Nakon što su shvatili da preostalu hranu neće da deli sa njima, pokušali su da ga ubiju postavljanjem baruta oko njegovog šatora. Srećom, kapetan je plan otkrio baš na vreme.Jeli utopljenike, ali i iskopavali leševe Samo nekoliko nedelja od kad su bili zarobljeni na ostrvu, muškarci su se pretvorili u buntovnike i kanibale. Prvo su počeli da jedu leševe nesrećnih mornara koje bi more izbacilo na obalu. U trenucima očaja, iskopavali su čak i leševe muškaraca koje su prvih dana zakopali. Jedan je preživeli oficir posade ispričao je kako je zatekao malog od palube kako jede jetru svog preminulog prijatelja. Na čelu HMS Vagera bio je kapetan Dejvid Čip, koji je svoju nesposobnost i manjak autoriteta pokazao tek nakon što se brod potopio. Nije pomogla ni činjenica što je bio vrlo nesiguran čovek, vrlo nagle ćudi, što je rezultiralo time da su njegovi osećaji preuzeli kontrolu nad racionalnim umom i učinili situaciju još gorom nego što je bila.Išao je tako daleko da je kažnjavao one koje nisu slušali - bičujući ljude koji su uhvaćeni u krađi zatim odbijajući da se povede računa o njihovim ranama, što je rezultiralo brojnim smrtima.Iako je kapetan Čip mislio kako će njegova čvrstoća pomoći u kontrolisanju posade, to ih je samo još više otuđilo, ostavljajući ih da brinu sami o sebi. Skoro tri nedelje nakon brodoloma, kapetan je intervenisao u svađi između dvojice pijanih mornara. Pucao je svojim pištoljem na jednog od njih, ali je sa prvim hicem promašio. Pucao je opet i pogodio ga u obraz, a potom je odbio da dozvoli lekaru da mu sredi ranu, zbog čega je mornar umro. To je dodalo još jednog mrtvaca na hrpu tela na ostrvu. Kanibalska saga i priča očaja HMS Vagera dosta je nepoznata, umesto toga svi se sećaju Bauntija koji je doživio svoju katastrofu pola veka kasnije. Dok je iskustvo Vagera gadna priča o muškarcima koji pokušavaju da prežive, ono otkriva istinu o tome kako ljudi reaguju u opasnoj situaciji. Ti ljudi su jeli jedni druge i ubijali jedni druge pokušavajući da prežive, pa su na kraju poludeli.Za one koji su preživeli, njihove priče su postale vrlo popularne i javnost je žudela da čuje grozote koje su se dogodile. Pomorski istoričar, kontraadmiral C.H. Layman, koristio je te priče i nadopunio ih je s pismom kapetana Čipa, s ciljem povezivanja lošeg vođenja i obilja alkohola s gubitkom ljudi. Mnogi istoričari veruju da je putovanje HMS Vagera bilo osuđeno od samog početka. Bio je jedan od šest brodova koji su krenuli da napadaju Španiju, engleskog ratnog neprijatelja. Destinacija im je bila Južna Amerika, gde su naumili da zarobe španske brodove. Pročitajte još: KAO U HOROR FILMU: Ovo je ostrvo kanibala sa kog se mnogi nikad nisu vratiliPretvorili se u varvare Prvobitno je bio brod za skladištenje, pa je pretvoren u borbeni sa postavljanjem 28 puški i 160 članova posade. Ne samo da je brod prevozio oružje, već i ogromnu količinu alkohola koju je trebalo da razdele među ostalim brodovima. Pošto je odaziv za priljučenje bio loš, posadu je činila ekipa mahom staraca i poluinvalida, s retkim izuzecima. Neki od njih uopšte nisu bili u stanju da plove. Pre isplovljavanja, već je na pristaništu bilo problema, zbog čega je odlazak odgođen. Zbog toga je brod morao da prođe kroz rt Horn, gde je more uvek nemirno. Jedan jarbol se slomio, pa se brod odvojio od drugih. Ubrzo nakon toga, kapetan Čip je pao i slomio ključnu kost. Lekar mu je tada dao opijate za bol, pa je bio u stanju polusvesti kad je brod uleteo u oluju.Brod je udario u stene u 4 sata i 30 minuta ujutro, a muškarci koji su bili ispod palube odmah su se utopili, dok je ostatak očajnički pokušao da pobegne. Nakon što su se nasukali, neki mornari su veslali prema obali, dok su drugi na brodu otvarali vino i viski. Krajem juna te 1740. na ostrvu je umrlo 40 muškaraca od njih 140 koji su preživeli brodolom. Džon Buron, tada 16-godišnjak koji je pisao o svom iskustvu na ostrvu, uspeo je da ukroti divljeg psa kojeg je posada na kraju ipak pojela. Nedeljama kasnije, pronašao je ostatke psa - šape koje je jeo sirove, lud od gladi.Pročitajte još: ŠOKANTAN PREDLOG: Naučnik tvrdi da treba da jedemo ljudsko meso (VIDEO)U jednom trenutku su na ostrvo došli domoroci s kanuima pa su muškarcima dali školjke i ribe. Međutim, preživeli su se pretvorili u tolike divljake da su navalili na njihove žene, pa su domoroci pobegli. Iako je bilo puno planova za beg od ostrva, kapetan Čip ih je sve odbio. Ljudima koji nisu željeli više da ga trpe kap je prelila čašu pa su ga zavezali i zarobili u njegovom šatoru, zajedno s lekarom i jednim oficiroom. Uzeli su dugi brodski čamac i dva manja čamca pa su otišli sa ostrva.U dva mala čamca, Džon Bulkelej i 72 muškarca imali su hrane za samo 12 dana, a preživljavali su sa malo brašna, postajući umorni i bolesni. Jedanaest muškaraca tražilo je da ih iskrcaju na obalu džungle i nikad više nisu viđeni. Na obali Atlantika kraj Južne Amerike, muškarci su uspeli da otplove do ostrva i tamo ubiju neku divljač. Na kraju, samo 30 muškaraca preživelo je putovanje. Začudo, muškarci koji su ostali na ostrvu bili su još živi. Jeli su morske alge i žvakali vlastite cipele kako bi preživeli. Čip i Byron na kraju su uspeli sa još nekoliko ljudi da dođu do Santjaga, gde su se ukrcali u brod za Englesku. Preostali mornari koji su preživeli bili su zarobljeni i prodati Špancima kao zarobljenici.

Nastavak na Večernje novosti...