Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Nov.2019, 17:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje bubanja, više znanja

Što se tiče obrazovanja, u Srbiji postoji neusklađenost između znanja i potreba, zbog čega je prisutna visoka nezaposlenost i ljudi napuštaju zemlju, rečeno je danas tokom debate "Manje bubanja, više znanja".

Finski ambasador u Beogradu Kimo Lahdervita je izjavio da obrazovni sistem u njegovoj zemlji ima reputaciju jednog od najboljih na svetu i da je cilj najnovijih reformi da deca steknu znanja za kojima će postojati velika potražnja u budućnosti, odnosno da nauče >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poslove kakvi još ne postoje.

Decu pripremamo da uče kako da uče, a ne kako da polažu testove. Finski nastavnici i roditelji ne žele da deca idu u školu zbog ocena, jer bi onda bila manje fokusirana na učenje. Zato deca ne dobijaju ocene pre petog razreda osnovne škole, rekao je Lahdervita.

On je konstatovao da je učenje napamet ponekad korisno, ali da su se u Finskoj odlučili da to ne treba da bude osnovni metod. Deca uče igrajući se. Imaju domaće zadatke, ali ne svakog dana, jer treba da rade neke važnije stvari - da se igraju, izjavio je Lahdervita.

Prema njegovim rečima, obrazovanje ima ključni značaj što se tiče ekonomskog momenta, ali i socijalnog, posebno u vezi diskriminacije i tolerancije. Finska je mala zemlja, zbog čega želimo da iskoristimo sve talente koje imamo među stanovništvom. Formula za to je jednostavna - obrazovanje, izjavio je Lahdervita.

Marija Krneta iz Ministarstva prosvete Srbije je ocenila da nastavnici gimnazije "nisu komotni" sa informacionim tehnologijama, preduzetništvom i preduzimljivošću. U glavama nastavnika i obrazovne zajednice ima robovanja sadržajima, umesto da se teži osposobljavanju učenika da rešavaju probleme, rekla je Marija Krneta, uz ocenu da je najvažnije šta učenik zna, ume i kakve stavove ima.

Treba da učimo kako da učenicima postavimo pitanja za koja se odgovor ne nalazi direktno na "guglu", več da kritički rasuđuju o činjenicama, koriste informacije, budu pismeni, izjavila je Marija Krneta.

Učiteljica beogradske Osnovne škole "Drinka Pavlović"  Ljiljana Novković je ocenila da su najveće promene u Srbiji ostvarene u prvom ciklusu obrazovanja - od prvog do četvrtog razreda.

Od početka reformi 2001. godine učitelji su dobili neke slobode. Jedan deo učitelja je zbog toga imao strah od mogućih grešaka, dok su drugi prepoznali potrebe društva i dece i primenili novine. One se uvode u sistem i praksu proteklih petnaestak godina, rekla je Ljiljana Novković.

Ona je izjavila da je zadatak učitelja da rade na sebi i da se svakodnevno pripremaju, pošto su promene izuzetno zahtevne.  Ljiljana Novković je ocenila da se u Srbiji nastavnici ne vrednuju.

Zato roditelji ponekad smatraju da imaju slobodu da iznose zamerke na korišćenje novih metoda nastave, rekla je Ljiljana Novković, uz konstataciju da bi i škole koje obrazuju nastavnike trebalo da prave selekciju prilikom odlučivanja ko može da bude nastavnik.

Štefen Hudolin iz Delegacije Evropske unije u Beogradu je izjavio da EU pruža snažnu podršku prosvetnim reformama u Srbiji i pokušajima transformacije sistema.

U ključnom smo periodu, u kojem ujedinjujemo napore. Postoji institucionalna i politička volja da se sistem promeni. Cilj je da se učeniku ne propisuje šta treba da uči, već da, kada bude završio školu, poseduje znanje, rekao je Hudolin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...