Izvor: RTS, 29.Sep.2019, 20:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali Šengen – više investicija, manji troškovi na granicama
Posle najave predsednika Srbije da bi Srbija, Severna Makedonija i Albanija trebalo da konkretizuju dogovor o ukidanju ekonomskih barijera, govori se o modelima tzv. malog Šengena. Zvaničnici u Beogradu poručuju da bi to podrazumevalo ukidanje svih vancarisnkih prepreka, a na kraju doprinelo razvoju regiona i privlačenju investitora. Poručuju i da će dobiti pun smisao tek uključivanjem i ostalih partnera - Prištine, Podgorice i Sarajeva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Da je otvaranjem integrisanog prelaza između Srbije i Severne Makedonije otvoren put novim regionalnim odnosima, potvrda je stigla mesec dana kasnije u Njujorku.
"Zato što smo snažno pokrenuli ideju o daljem uklanjanju različitih barijera u poslovanju na teritoriji naše tri zemlje - Albanije, Severne Makedonije i Srbije", rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Osim početnog broja partnera, ideja ima načela, ali i dva neformalna naziva - Cefta plus plus i mali Šengen.
"To podrazumeva da uklonimo sve vancarinske barijere, da priznamo međusobne sertifikate, fito-sanitarne, veterinarske, da priznamo sve laboratorijske nalaze. To bi smanjilo logističke troškove na graničnim prelazima", kaže ministar trgovine Rasim Ljajić.
Predsednik PKS Marko Čadež kaže da to znači da možemo da računamo na tržište u svim zemljama a drugi da računaju na naše tržište.
"To može da ima direktan uticaj na to koliki će nam biti rast, da li ćemo više izvoziti i da li ćemo imati novih radnih mesta", smatra Čadež.
A preduslov je dogovor na političkom nivou. Neformalni iz Njujorka, predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije trebalo bi da konkretizuju 9. i 10. oktobra u Novom Sadu. Potom i da razgovore nastave u druge dve države.
Idro Seferi, dopisnik albanskih medija iz Beograda rekao je da bez obzira na tu političku volju, treba da se urade konkretnije stvari, zato što u poslednjim sastancima su se formirale razne institucije, zajednička privredna komora.
"Ali one nisu još uvek tako vidljive koliko treba da budu da bi mi postigli nivo Francuske i Nemačke u tim odnosima. Zbog nedostatka komunikacije Kosova u tim sastancima biće to problematično viđenje", kaže Seferi.
Beograd u budućnosti i Prištinu vidi među ekonomski ujedinjenim partnerima - uz Sarajevo i Podgoricu. Želja je i da se ode korak napred u odnosu na Cefta sporazum, koji je doveden u pitanje posle uvođenja prištinske takse.
"Mislim da je između ostalog Albanija uključena u to pitanje da se stimuliše rasplet Kosova, da bude što brže. Bez Albanije ta zajednica ne može ni da funkcioniše, imajući u obzir da u Makedoniji bar 25 posto čine Albanci", kaže Petar Arsovski, politički analitičar iz Makedonije.
U najboljem slučaju, Zapadni Balkan nastupao bi kao jedinstveno tržište od oko 20 miliona ljudi. Pre toga, potrebna su mu ulaganja.
"Mi imamo granične prelaze iz perioda bivše Jugoslavije, većina nije rekonstruisana, ostala su iz tog vremena. Potrebne su dodatne trake na graničnim prelazima za prevoz tranzitne robe, da bi se kamioni što kraće zadržavali. Tu jesu potrebna sredstva, ja verujem da bi od EU mogli da dobijemo i finansijsku podršku", istakao je Ljajić.
Osim Unije, ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana šestorke podržavaju i preporučuju finansijske institucije. Stručnjaci Svetske banke misle da samo tako može do dugoročne ekonomske stabilnosti.
.jpg)
