Izvor: Southeast European Times, 17.Maj.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Maestro kritikuje zakon o kulturi

Srbija bi trebalo da razmisli o tome kuda je vodi trošenje državnih para i pretvaranje zaposlenih u kulturnim ustanovama u građane drugog reda, kaže direktor orkestra Beogradske filharmonije Ivan Tasovac.

17/05/2010

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 17/05/10

Ivan Tasovac je prvi put nastupio kao talentovani pijanista u beogradskom i zagrebačkom orkestru sa 12 godina. Kada je napunio 15 upisao se na Konzervatorijum Pjotr Iljič >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Čajkovski u Moskvi, gde je i magistrirao.

Od njegovog dolaska na čelo Beogradske filharmonije 2000. godine, ona je postala jedna od najuspešnijih kulturnih ustanova u Srbiji: publike je bilo sve više, a koncertna sezona je uvek unapred rasprodana. Ipak, Tasovac nije zaspao na lovorikama. Naprotiv, on je glasan kritičar kulturne politike koja se vodi u Srbiji.

Tasovac je sa dopisnicom Southeast European Timesa Bojanom Milovanović razgovarao o srpskoj kulturi i filharmoniji.

SETimes: Kako biste opisali odnos države prema kulturnim institucijama u Srbiji?

Ivan Tasovac: Mislim da u Srbiji nije razjašnjena razlika između kulture i popularne zabave. Beogradski sekretarijat za kulturu finansira Madonin koncert, dok država finansira popularne festivale Egzit i Guču, kao i proslave Nove godine na gradskim trgovima. Ne kažem da ti festivali ili proslave ne bi trebalo da postoje, ali nije normalno da njihovi budžeti budu veći od godišnjih budžeta kulturnih ustanova. Ne radi se o tome da ne postoji kulturna politika, već o tome da se nenamenski troši novac.

Nepostojanje kulturne politike se generalno manifestuje u obliku provincijskog forsiranja festivala koji nisu uvek popularni, ali imaju veće budžete od godišnjih ulaganja u kulturne programe. Konkretno, Beogradski muzički festival, koji traje deset dana, ima duplo veći budžet od godišnjeg budžeta Beogradske filharmonije.

Koncertna sezona orkestra Beogradske filharmonije po pravilu je unapred rasprodata. [BPO]

SETimes: Veliki ste kritičar novousvojenog Zakona o kulturi. Šta konkretno zamerate i da li mislite da taj zakon donosi bilo šta pozitivno?

Tasovac: Moja glavna zamerka je da Zakon o kulturi onemogućava zapošljavanje na neodređeno vreme u kulturnim ustanovama i uvodi trogodišnje ugovore kao isključivi model zasnivanja radnog odnosa. To je u suprotnosti sa Zakonom o radu i sa garancijama u srpskom ustavu. Zašto su ljudi u kulturi pretvoreni u građane drugog reda koji nemaju pravo na zapošljavanje na neodređeno vreme?

Dve stvari su dobre: prva je da je uopšte donet bilo kakav zakon o kulturi - makar i loš - posle 18 godina. Drugo stvar je da taj zakon ne propisuje da zaposlene u kulturnim ustanovama čiji ugovor o radu ne biva produžen ne treba uvaljati u katran, prekriti perjem i fizički maltretirati.

SETimes: I pored svih svojih finansijskih problema, Beogradska filharmonija jedna je od najuspešnijih kulturnih institucija u Srbiji. Publike je sve više, a karte su unapred rasprodate. Koja je tajna uspeha i kako ste uspeli da približite klasičnu muziku srpskom narodu?

Tasovac: Organizatori u Srbiji često hvale svoje događaje u toj meri da me je danas sramota da kažem bilo šta pozitivno o Filharmoniji.

Tajna uspeha Filharmonije je u timskom radu i sinergiji svih njenih službi, od glumaca i uprave do administracije i volontera. Naša mala klapa od stotinak ljudi zvana Beogradska filharmonija nastupa u Zadužbini Ilije Kolarca svakog petka. Imamo sjajnu publiku, više od 1700 pretplatnika. Krem evropske i svetske muzičke scene dolazi kod nas. Prosečna starost u našem orkestru je ispod 35 godina. Zajedno sa našom publikom, duboko smo uvereni da će Srbija biti zemlja u kojoj će ljudi moći da pristojno žive od svog rada.

Tasovac je kritikovao srpski Zakon o kulturi zbog toga što je uveo trogodišnje ugovore o radu kao normu kod zapošljavanja. [Nikola Barbutov/SETimes]

SETimes: Agencija Mark Planetak proglasila vas je Marketinškom ličnošću godine. Kakva je veza između marketinga i umetnosti?

Tasovac: Kada je reč marketing bila tek ušla u vokabular davne 1952. godine, Tito je u jednom govoru rekao: "Ne znam tačno šta je to marketing, ali zvuči kao nešto vrlo važno."

Ni ja nisam siguran tačno šta je to marketing, ali sam siguran to je to nešto veoma važno. Poenta je da se pre svega ima dobar proizvod i da se u potpunosti usredsredite na proizvodnju istog. Marketing, i to ne samo u Srbiji, uvek je neuspešan sa lošim proizvodom. Ljude možete jednom da prevarite sa blještavim posterima i kampanjama, ali ne možete to da radite večno. Nisam toliko radio na marketingu koliko sam se bavio orkestrom i sezonom.

SETimes: Radili ste u projektu "Ja imam talenat". Zašto ste se odlučili za učešće u takvoj emisiji?

Tasovac: Ta emisija je najpopularniji TV format svih vremena ako se globalno posmatra. To nije rijeliti šou. Ja ne volim rijeliti emisije. Sviđa mi se što taj šou nudi mogućnost za afirmisanje talenta. Na primer, mislio sam da je biti ljubitelj opere u Srbiji isto kao biti ljubitelj svinjskog mesa u Teheranu. Međutim, nije da takvi ljudi ne postoje, ali činjenica je da to definitivno nije trend.

Kroz "Ja imam talenat" Srbija šalje poruku da je najveći broj glasova u polufinalu dobio mladić koji peva operu, ide u Srednju medicinsku školu i radi u apoteci. Znači ta emisija afirmiše talenat, strpljenje, rad, želje i snove. Ja mislim da to nije mala stvar.

Nastavak na Southeast European Times...