Izvor: Blic, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MOŽE LI SE PREŽIVETI OD PLATE I PENZIJE?
MOŽE LI SE PREŽIVETI OD PLATE I PENZIJE? Svega se odriču osim hrane
UŽICE - Kupujemo samo najosnovnije. Suprug i ja, iako smo oboje zaposleni, trošimo novac uglavnom na hranu, komunalije i decu. Odrekli smo se večernjih izlazaka i poseta pozorištu. Poslednji put smo letovali pre osam godina. Pitam se kako samo preživljavaju porodice koje su u goroj situaciji, a znam da takvih ima puno, poverila se 'Blicu' Užičanka Milena Stojadinović, jedna od mnogih koja zarađuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogo manje nego što ištu svakodnevne potrebe.
Četrdeset hiljada dinara, koliko mesečno zarade supružnici Stojadinović, a sa kojima treba prehraniti i školovati dvoje dece, za mnoge užičke porodice je misaona imenica. Da bi zakrpili rupe u kućnom budžetu, neki su prinuđeni da nadniče u malinjacima, fizikališu kao građevinski radnici, strepe od neplaćenih dugova za struju ili grejanje, a sve više je i onih koji se ne stide da zatraže socijalnu pomoć.
- Zaposlen sam u 'Raketi' već dvadeset godina. Pošto ne primam platu mesecima, prinuđen sam da na crno radim kao taksista. A ni ovako ne mogu da zaradim da bih mogao bar zube da popravim - rekao je 'Blicu' Užičanin koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.
Oko šeststo užičkih porodica, prikovanih na dno ekonomske lestvice, prinuđeno je da traži socijalnu pomoć. Siromašnih je mnogo više, ali zbog dostojanstva ne žele da traže socijalnu pomoć.
- Oko petsto porodica ove godine je dobilo jednokratnu novčanu pomoć iz opštinskog budžeta, što je više nego prethodne godine. Takođe, na spisku imamo 108 socijalno ugroženih porodica koje pomaže država sa sumom od 4.000 do 7.500 dinara, zavisno od broja članova - kaže Rosanda Đurić, direktor Centra za socijalni rad.
Po njenim rečima, socijalna slika Užica, gde je prosečna plata dvadeset hiljada dinara i u kome ima deset hiljada nezaposlenih, uklapa se u neki republički prosek. Tu sliku ilustruje i oko 250 socijalnih slučajeva koji se svakodnevno hrane na kazanu Crvenog krsta.
- U najtežem položaju su ljudi sa tridesetak godina staža čije su firme u stečaju ili koji ne primaju platu. Za pomoć nam se sve više javljaju radnici 'Froteksa', 'Dese Petronijević', 'Tvrdog metala', 'Fasaua', 'Gradine', 'Rakete', 'Sloge'. Nasuprot njima, nemamo zahteve za pomoć od zaposelnih u boljestojećim firmama kao što su 'Valjaonica bakra', 'Impol - Seval', 'Jedinstvo' i 'Putevi'. Ta preduzeća, srećom, vade prosek - kaže Rosanda Đurić.
Socijalno ugroženi Užičani ne libe se da za pomoć zakucaju i na vrata predsednika opštine.
- Bar pola radnog vremena provodim u razgovoru sa građanima kojima je potrebna pomoć, uglavnom ekonomske prirode. Trudimo se da u skladu sa sredstvima iz budžeta svima izađemo u susret. U cilju smanjenja siromaštva pokrenuli smo inicijativu za projekat otvaranja industrijskih parkova koji će doprineti lepšoj ekonomskoj karti Užica - kaže za 'Blic' Tihomir Petković, predsednik opštine.
V. Lojanica
.jpg)
