Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Dec.2021, 00:33
MOŽDANI UDARI POSTAĆE PROŠLOST? Revolucija u pronalaženju novih lekova - naučnici uradili "nemoguće"
Grupa naučnika pod vođstvom Eme Luiz Laut sa Univerziteta u Kopenhagenu održala je u životu, u takozvanoj petrijevoj šolji, komadić ljudskog mozga dužine jednog centimetra.
Ovo je prvi put da je takav poduhvat nekome uspeo, a deo je revolucionarne studije koja će pomoći u pronalaženju novih lekova i tretmana za smrtonosne bolesti.
Grupa naučnika je iz pacijentovog korteksa izvukla komad moždanog tkiva i brzo započela novi proces kako bi osigurala njegovo >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << preživljavanje.
Tim je prvo ohladio tkivo, održavajući mu protok kiseonika kako bi ćelije ostale žive, a zatim stavio mali komadić u mešavinu jona i minerala - istih sastojaka koji se nalaze u cerebralnoj spinalnoj tečnosti, piše Dejli mejl.
Lautova je u saopštenju objasnila da su ona i njen tim uspeli da održe moždano tkivo u životu 12 sati, što je omogućilo sprovođenje studije i ogleda koji su do sada bili mogući samo na životinjama.
- Da pozajmimo analogiju drugih istraživača: studije na ćelijama miša u poređenju sa istraživanjima na ljudima su poput gledanja u nokiju 3310 dok pokušavate da popravite ajfon - rekla je ona i dodala: "Imaju iste osnovne funkcije, ali ljudski mozak je složeniji".
- Znamo da postoje razlike u vrstama ćelija i ekspresiji određenih receptora, pa je zbog toga mogućnost direktnog testiranja na ljudskom tkivu jedinstvena prilika - dodala je Lautova.
Prethodna studija usredsredila se na veze između neurona ljudi i neurona miševa koje su pojačane dopaminom, a pokazala je da "neurotransmiter povezan s nagradom", odnosno, dopaminom, jača veze između neurona u ljudskom mozgu.
Saznanje o tome moglo bi, prema Lautovoj, da dovede do novih mogućnosti lečenja i rehabilitacije nakon moždanog udara ili drugih vrsta akutnog oštećenja mozga, gde se kod pacijenata gube veze između moždanih ćelija.
Međutim, postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa rezanjem živog ljudskog moždanog tkiva, premda Lautova tvrdi da "ono" ne oseća bol.
- Svaka emocija ili misao mora da prođe kroz mnoge delove mozga - napomenula je ona.
- Deo na kojem radimo je veličine najudaljenijeg dela vašeg palca i više nije povezan s drugim područjima mozga. Razumem zašto se ljudi pitaju imaju li neuroni u petrijevoj šolji pamćenje, ali to jednostavno nije moguće - zaključila je ona.
Grupa istraživača trenutno radi na metodi koja može da održi male komadiće mozga u životu do deset dana.
