Izvor: RTS, 13.Maj.2009, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Rizik od još dublje krize
Prema najnovijim analizama MMF-a privredni rast u 2009. godini, u najrazvijenijim evropskim ekonomijama biće manji za četiri odsto. Prvih 800 miliona evra iz aranžmana Srbije sa MMF-om stižu sledeće nedelje, najavio Guverner Jelašić.
Guverner Narodne banke Srbije potvrdio je da će u petak 15. maja, Međunarodni monetarni fond odobriti stendbaj aranžman sa Srbijom u iznosu od tri milijarde evra, i najavio da će početkom sledeće nedelje Srbija moći da povuče prvih 800 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << miliona evra iz tog aranžmana.
"Tih 800 milion evra biće iskorišćeno za jačanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije", rekao je Jelašić i dodao da će u 2009. godini Srbija moći da povuče ukupno oko 2.1 milijardi evra iz aražmana sa Fondom.
Guverner je napomenuo da će misija MMF-a doći u Beograd u drugoj polovini avgusta, kada će proceniti kako se sprovode dogovorene mere iz aranžmana i kakva je makroekonomska situacija u zemlji.
Od toga će zavisiti da li ćemo moći da povučemo sledeću tranšu, posle prvih 800 miliona evra od MMF-a, rekao je Jelašić.
Postoji rizik da tekuća privredna kriza u Evropi postane još dublja, a period oporavka bude duži nego što se ranije predviđalo, ukoliko se nastavi pad poslovnog poverenja i tražnje u globalnoj ekonomiji, upozorili su eksperti Međunarodnog monetarnog fonda u najnovijoj analizi stanja zdravlja evropske privrede.
Globalna finansijska kriza je negativno uticala na najrazvijenije, ali i evropske privrede u usponu, ističe se u analizi pod naslovom "Izgledi regionalne ekonomije: Evropa", koja je objavljena na sajtu MMF-a.
MMF prognozira da će se privredni rast u najrazvijenijim evropskim ekonomija ove godine smanjiti za četiri odsto.
Pad ekonomske aktivnosti u evropskim zemljama, koje su od početka ove decenije imale snažan privredni uspon, biće ove godine, kako ocenjuje MMF, još veći - minus 4,9 odsto, dok će se tokom 2010. ona minimalno uvećati.
Privredni rast u Nemačkoj, čija privreda je bez premca u zoni evra i celoj EU, opašće ove godine, porema proceni MMF-a, 5,6 odsto, osetno više nego što se ranije predviđalo.
Za Italiju se u 2009. prognozira pad privredne aktivnosti od 4,4 odsto, za Veliku Britaniju - 4,1, Španiju - 3,3, a Francusku i Švajcarsku tri procenta.
U svih pet navedenih zemalja i iduće godine se očekuje blag negativan privredni rast, izuzimajući Francusku, u kojoj bi trebalo da se ostvari minimalan skok ekonomske aktivnosti.
Još jedan apel za usaglašenu akciju na evropskom nivou
U Rusiji će negativan ekonomski rast ove godine biti još veći - minus šest odsto, dok se za Češku, Mađarsku i Poljsku predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, 3,3 i 0,7 procenata.
Mađarska bi i iduće godine trebalo da ima blago negativnu stopu rasta, dok će češki BDP stagnirati, a poljski se uvećati za 1,3 odsto, prognoziraju stručnjaci MMF-a.
Stvaranje uslova za jači privredni oporavak podrazumeva usaglašenu akciju na evropskom nivou, ocenjuju ekonomski stručnjaci MMF-a i preporučuju, između ostalog, da se posebna pažnja obrati na dokapitalizaciju banaka, osiguranje likvidnosti i rešavanje problema loših zajmova.
U analizi se ukazuje da je tokom sadašnje krize u Evropi zabeležen drastičan pad tražnje, što je "povuklo" i veliko smanjenje robne razmene.
Podaci na koje se poziva MMF pokazuju da je u poslednjem kvartalu prošle godine obim izvoza u zoni evra opao za 26 odsto na godišnjem nivou.
U izveštaju se ističe da makroekonomska politika treba u Evropi da osigura jačanje tražnje, dok centralne banke moraju koristiti sva raspoloživa sredstva da snize kamatne stope do minimalnog nivoa.
Esperti MMF-a preporučuju članicama Evropske unije da u vođenju fiskalane politike obrate pažnju i na stanje javnih finansija i visinu budžetskog deficita, kako ne bi došlo do neželjenih poremećaja na makroekonomskom nivou.
