MMF: Rizik od još dublje krize

Postoji rizik da tekuća privredna kriza u Evropi postane još dublja, a period oporavka bude duži nego što se ranije predviđalo, ukoliko se nastavi pad poslovnog poverenja i tražnje u globalnoj ekonomiji, upozorili su eksperti Međunarodnog monetarnog fonda u najnovijoj analizi stanja zdravlja evropske privrede.

Globalna finansijska kriza je negativno uticala na najrazvijenije, ali i evropske privrede u usponu, ističe se u analizi pod naslovom "Izgledi regionalne ekonomije: Evropa", koja je objavljena na sajtu MMF-a.

MMF prognozira da će se privredni rast u najrazvijenijim evropskim ekonomija ove godine smanjiti za četiri odsto.

Pad ekonomske aktivnosti u evropskim zemljama, koje su od početka ove decenije imale snažan privredni uspon, biće ove godine, kako ocenjuje MMF, još veći - minus 4,9 odsto, dok će se tokom 2010. ona minimalno uvećati.

Privredni rast u Nemačkoj, čija privreda je bez premca u zoni evra i celoj EU, opašće ove godine, porema proceni MMF-a, 5,6 odsto, osetno više nego što se ranije predviđalo.

Za Italiju se u 2009. prognozira pad privredne aktivnosti od 4,4 odsto, za Veliku Britaniju - 4,1, Španiju - 3,3, a Francusku i Švajcarsku tri procenta.

U svih pet navedenih zemalja i iduće godine se očekuje blag negativan privredni rast, izuzimajući Francusku, u kojoj bi trebalo da se ostvari minimalan skok ekonomske aktivnosti.

Još jedan apel za usaglašenu akciju na evropskom nivou

U Rusiji će negativan ekonomski rast ove godine biti još veći - minus šest odsto, dok se za Češku, Mađarsku i Poljsku predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, 3,3 i 0,7 procenata.

Mađarska bi i iduće godine trebalo da ima blago negativnu stopu rasta, dok će češki BDP stagnirati, a poljski se uvećati za 1,3 odsto, prognoziraju stručnjaci MMF-a.

Stvaranje uslova za jači privredni oporavak podrazumeva usaglašenu akciju na evropskom nivou, ocenjuju ekonomski stručnjaci MMF-a i preporučuju, između ostalog, da se posebna pažnja obrati na dokapitalizaciju banaka, osiguranje likvidnosti i rešavanje problema loših zajmova.

U analizi se ukazuje da je tokom sadašnje krize u Evropi zabeležen drastičan pad tražnje, što je "povuklo" i veliko smanjenje robne razmene.

Podaci na koje se poziva MMF pokazuju da je u poslednjem kvartalu prošle godine obim izvoza u zoni evra opao za 26 odsto na godišnjem nivou.

U izveštaju se ističe da makroekonomska politika treba u Evropi da osigura jačanje tražnje, dok centralne banke moraju koristiti sva raspoloživa sredstva da snize kamatne stope do minimalnog nivoa.

Esperti MMF-a preporučuju članicama Evropske unije da u vođenju fiskalane politike obrate pažnju i na stanje javnih finansija i visinu budžetskog deficita, kako ne bi došlo do neželjenih poremećaja na makroekonomskom nivou.