Izvor: Kurir, 08.Sep.2010, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MIŠKOVIĆ UZEO I NEDELJNIK VREME
BEOGRAD - Ima dnevne novine, a kontroliše i Vreme! Miroslav Mišković, vlasnik „Delta Maksija“, ostvario je direktan uticaj na nedeljnik koji slovi kao „ugledan“ tako što je
BEOGRAD - Ima dnevne novine, a kontroliše i Vreme!
Miroslav Mišković, vlasnik „Delta Maksija“, ostvario je direktan uticaj na nedeljnik koji slovi kao „ugledan“ tako što je dao zajam od 370.000 evra preduzeću „V film“, koje je pre godinu dana pripojeno Novinskom preduzeću >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << „Vreme“.
Privredno društvo „V film“, u kojem udele imaju Dragoljub Žarković (35,27), Milan Milošević (26,45), Miloš Vasić (17,63), Aleksandar Ćirić (11,76) i Damir Kalember (8,89), prema podacima Agencije za privredne registre (APR), upisalo je založno pravo „Delta Maksija“ od 370.000 evra, što je overeno u Drugom opštinskom sudu 4. aprila 2008. godine. Preduzeće „V film“ izbrisano je iz registra 1. juna 2009. godine, a 17. juna 2009. godine pripojeno Novinskom preduzeću „Vreme“.
Od Dragoljuba Žarkovića, glavnog urednika nedeljnika Vreme i čoveka koji ima najveći udeo u „V filmu“, pokušali smo da saznamo kakav je danas odnos Miškovića i nedeljnika Vreme. Dobili smo sledeći odgovor:
- Pitajte APR zašto ne ažuriraju podatke na sajtu. Verujte, mi smo, što se nas tiče, APR sve prijavili!
Na našu konstataciju da je „V film“, na kome je založna prijava od 370.000 evra „Delta Maksija“, izbrisan i spojen sa NP „Vreme“, Žarković kaže: „Da, i šta je problem?! Šta me to pitate, ja sam glavni urednik. Pitajte našeg direktora“.
Kurir: Ali vi imate najveći udeo u „V filmu“?
Žarković: I nisam baš previše zainteresovan za njega.
Kurir: Kakva je veza između „Delta Maksija“ i nedeljnika Vreme?
Žarković: Nikakva. Da ste obavešteni, znali biste da oni više nemaju veze. Pitajte APR zašto piše „Delta Maksi“.
S druge strane, jedan od suvlasnika „V filma“ Miloš Vasić na naše pitanje kakva je veza „Delta Maksija“ i nedeljnika Vreme, odnosno „V filma“, kaže:
- Kao jedan od suvlasnika, ja sam svoj potpis stavio. Šta je dalje bilo, ne znam. Sećam se da je došlo do neke druge transakcije. Zovite Žarkovića, on je kao tadašnji direktor vodio te poslove - rekao je Vasić.
Inače, vlasnik „Delte“ i glavni urednik Vremena u poslednjih nekoliko godina često mogu da se vide zajedno, a Mišković i ne krije da u Žarkoviću ima jednog od najbližih saradnika. Da je tako, svedoči i slučaj od pre tri nedelje, kada je Žarković napisao tekst posvećen intervjuu koji je Milka Forcan dala Kuriru. Između ostalog, Žarković je tada, u pokušaju da ospori tvrdnje Forcanove, napisao i sledeće:
„Da Mišković ima milionske fondove za medije, znaju i mala deca. Kako inače prodati juneći but bez kosti, na akciji, sa 10 odsto popusta!“
Više nego nevešt pokušaj da se Miškovićev uticaj na medije svede na priču o oglašavanju.
Ministarstvo: Sve je jasno
U Ministarstvu kulture smatraju da je javnost dovoljno upoznata sa pitanjem vlasništva u medijima. Pomoćnica ministra kulture zadužena za medije Nataša Vučković-Lesendrić podseća na Registar javnih glasila.
- Tako veoma lako možete doći do uvida u to ko je vlasnik koje medijske kuće. Javna glasila imaju status pravnih lica i do vlasnika se dolazi uvidom u sajt APR, i to je dostupno svim građanima - objašnjava Lesendrićeva.
Zajmom do vlasništva
Kako može da se vidi na sajtu Agencije za privredne registre, u registru založnog prava (broj zaloge 4149/08) stoji da je „Maksi d.o.o.“ dao zajam od 370.000 evra na rok od četiri godine, koji dospeva na naplatu 21. marta 2012. godine.
To praktično znači da, ako do tog roka Vreme ne bude vratilo zajam, „Maksi“ postaje vlasnik 100 odsto udela firme „V film“ koje je založeno! Kada je ovaj zajam dat, „V film“ je bio većinski vlasnik nedeljnika Vreme (sa preko 60 odsto).
„Delta“: Nećemo da se prepucavamo
Jelena Krstović, direktor marketinga „Delta holdinga“, nije želela da odgovori na pitanje da li je Miroslav Mišković vlasnik 50 odsto lista Pres, kao što je Kurir nezvanično saznao.
- Mogli smo da se čujemo pre nego što ste objavili tu informaciju, ovako ne vidim smisao da je komentarišemo - kaže ona. Na naše pitanje da li bi to promenilo nešto u sadržaju naše informacije, ona kaže:
- Jednostavno, to je praksa i ne vidim smisao da se sada danima prepucavamo po medijima zbog toga. Za sada ne bismo komentarisali ništa - istakla je Krstovićeva.
Ko su gazde medija
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izrazila je sumnju da se iza određenih tekstova o njoj plasiranih u listu Pres krije Miroslav Mišković, što je otvorilo pitanje da li je poznata struktura vlasništva u pojedinim medijima.
Vukašin Obradović, predsednik NUNS:
- NUNS se bori za potpunu javnost u vlasničkoj strukturi medija. Čak je i prvi čovek RTS rekao da u Srbiji postoji čovek koji ima četiri televizije i barem dva štampana medija. To što se ne zna ko su stvarni vlasnici, vodi ka zloupotrebi medija.
Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta:
- U svim iole razvijenijim društvima transparentnost vlasništva nad medijima već je obezbeđena, ne samo deklarativno već i faktički. Za to se stvaraju zakoni čiji je zadatak da obezbede dve stvari: da se nad medijima ne formira monopol niti preterana koncentracija, i da vlasništvo nad medijima bude vidljivo. Kada je reč o štampanim medijima, Srbija nema nijedan zakon koji bi određivao meru dopuštene koncentracije medija u nečijim rukama.
Nino Brajović, sekretar UNS:
- Ne želim da komentarišem optužbe Baraćeve upućene Miroslavu Miškoviću, ali je s profesionalnog stanovišta nedopustivo da neko poručuje tekstove. Redakcija mora da bude autonomna, dok je vlasništvo od presudnog značaja za poslovni model kompanije. Ipak, krupan kapital i glavni igrači na tržištu reklama u priličnoj meri upravljaju uređivačkom komponentom medija u Srbiji. To govorim na osnovu saznanja, ne na osnovu uvida u vlasničku strukturu, jer je netransparentna. Tek kada su počeli da se prepucavaju Stanko Subotić, Milan Beko i VAC, saznali smo da su vlasnici Večernjih novosti neke of-šor kompanije.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor organizacije Transparentnost Srbija:
- Pre nekoliko godina postojala je namera da se donese zakon koji bi uredio pitanja transparentnosti medijskog vlasništva i nedozvoljene koncentracije. U izradi tog teksta učestvovao sam kao član radne grupe. Iako je on bio prezentovan više puta, nikada nije ušao u proceduru. Odredbe koje se odnose na transparentnost vlasništva trebalo je da pokažu javnosti ne samo ko su neposredni osnivači dnevnih novina već da se vidi vlasnička struktura, sve dok ne bude potpuno jasno da nemamo neke „ljude iz senke“.
