Izvor: Blic, 18.Avg.2014, 21:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lusi je nova heroina
Nekada davno Lik Beson (55) je bio francuski autor čija su vizuelno raskošna dela obilovala snenim lirizmom. „Metro“ (1985), „Nikita“ (1990), „Profesionalac“ (1994) i „Peti element“ (1997) bili su u kontrastu s mačo akcionim Holivudom. Nakon komercijalnijih producentskih franšiza, svojim najnovijim filmom vraća se svetu stilizovane, lirske akcije.
Lusi (Skarlet Johanson) je američka studentkinja na Tajvanu, koja biva primorana da prenosi narkotike u svom organizmu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za korejsku mafiju. Kada slučajno u njen sistem uđe nova moćna droga ona počinje da koristi svih 100 odsto svog mozga. Uz pomoć eksperta za mozak, prof. Samjuela Normana (Morgan Friman), Lusi pokušava da shvati svoje novostečene jedinstvene moći i zadrži kontrolu nad svojim životom.
„Lusi“ je, u suštini, Besonova verzija filma sa superherojem ali, kao po običaju, rezultat je daleko od svega onoga što nam Holivud nudi.
Teška uloga
Lusi je bila veoma zahtevna uloga. Ona je obična devojka koja postaje superheroj. Beson je osmislio metodu kojom je pomogao Skarlet da uđe u lik.
- Napravili smo tabelu koja otkriva šta može da se uradi sa 20, 30, 40... odsto iskorišćenog moždanog kapaciteta. To je omogućilo Skarlet da shvati kakvu reakciju želim od nje kad joj kažem da glumi Lusi sa 25, 50 ili 70 odsto. Svakog jutra bi pogledala tabelu da vidi koju devojku treba da igra. Ako pogledate Lusi na početku i Lusi na kraju, one nemaju gotovo ništa zajedničko - objašnjava Francuz.
- Deset godina sam proučavao mozak i konsultovao se s mnogim naučnicima, a scenario sam pisao dve-tri godine. Nisam hteo da nešto zeznem, s mozgom se ne treba šaliti. Istovremeno sam hteo da snimim zabavan film, spoj trilera i filozofskog sadržaja. Valjda sam u tome uspeo - objašnjava Francuz, odmah dodajući da zna kako je postavka u filmu da ljudi koriste samo deset odsto mozga pogrešna i zastarela.
- Znam da to nije tačno, ali sam dozvolio sebi umetničku slobodu. U filmu ima i dosta istine. Na primer, činjenica je da svaka ćelija u našem sistemu šalje 1.000 poruka u sekundi, ali mozak koristi samo 15 odsto neurona u jednom trenutku. Leva hemisfera koristi 15 odsto, pa potom desna, ali nikada više od toga. Međutim, ono što je zanimljivije je, kada bismo imali sposobnost da iskoristimo svoju sveukupnu inteligenciju angažovanjem svih 86 milijardi neurona odjednom, prvi korak bi bio kontrola ćelija (tj. nas samih), drugi kontrola drugih ljudi, treći kontrola materije a četvrti kontrola vremena. Mnogi naučnici su mi rekli da su barem prva tri koraka moguća. Nisu rekli da u tome ima istine, ali priznaju da je ta postavka logična - ističe reditelj.
„Lusi“ je još jedan Besonov film sa ženskim likom u središtu priče. Francuz kaže da ne stavlja svesno žene u prvi plan ali da se one nameću kao mnogo složeniji i inspirativniji likovi.
- Sve je krenulo od „Nikite“. Nije mi se dopao tadašnji trend kada su sve velike uloge dobijali momci s velikim mišićima i bez mozga. Devojke su uvek bile negde
u senci, plakale su i čekale da im se junak vrati. To nije energija koju ja dobijam od žena, zato sam se uvek trudio da za njih napišem najbolje što mogu. Naravno, isto važi i za muške likove. Pošto žene ne mogu da se takmiče s muškarcima u fizičkoj snazi, moraju da budu pametnije, prepredenije, bolje u svakom drugom
Gde ćemo sad na klopu
- Voleo bih da „Lusi“ izazove kod publike glad za znanjem. Obožavam onaj osećaj kada dugo posle odgledanog filma razmišljate o njemu i postavljate sebi pitanja a nemate sve odgovore. Najgore je kad izađete iz bioskopa i prvo što pomislite je „Gde ćemo sad na klopu?“ - kaže reditelj.
smsilu. Moraju da pronađu neki drugi način a meni je to neizmerno privlačno kad stvaram lik - kaže Beson.
Većina trilera svodi se na bitku za moć i tu je obično negativac koji je želi i dobar momak koji pokušava da ga spreči. U „Lusi“ jedna prosečna žena dobija najveću moć koju možete da zamislite ali pokušava da to znanje prenese dalje.
- Obično svi žele da tu moć iskoriste da unište, ukradu, pokore. Ali Lusi samo želi da je prosledi. To je upravo ono što rade naše ćelije - sve infomacije koje poseduju prenose na sledeću ćeliju - ocenjuje Beson.
Za ulogu Lusi prvobitno je angažovana Andželina Žoli, ali je odustala, a na njeno mesto došla je Skarlet Johanson. Beson kaže da ga je plavuša „kupila“ zainteresovanošću za film.
- Od početka je bila veoma ozbiljna i posvećena. Čim je pročitala scenario pozvala me je da se vidimo i pet sati mi postavljala pitanja o Lusi, o svakoj njenoj reči, svakoj sitnici. To mi se dopalo. Ako vidim da glumica bira između nekoliko scenarija i kaže mi, „Ne znam, moram da vidim šta je najbolje za moju karijeru“, to nikad ne izađe na dobro - ocenjuje Lik.
Najčitanije SADA:
