Izvor: Blic, 10.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luku Šabac izuzeti iz privatizacije
Luku Šabac izuzeti iz privatizacije
ŠABAC - Projekat 'Međunarodna luka Šabac' na korak je od realizacije, ali jedini uslov stranih investitora je da Vlada Srbije da saglasnost da se ovo preduzeće neće privatizovati, jer investitori žele da ulože novac samo ako država, odnosno lokalna samouprava bude vlasnik zemljišta i infrastrukture.
U 'Slobodnu zonu' ulagaće švajcarsko-austrijska finansijska grupacija, Evropska banka za obnovu i razvoj, domaće poslovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke i veći korisnici usluga ovog preduzeća.
- Za realizaciju ovog projekta potrebne su dve godine, sve bi trebalo da bude završeno do 2007. godine i koštaće više od pola milijarde dinara. Na osnovu glavnog projekta razvoja i modernizacije 'Slobodne zone' Šabac planirana je izgradnja luke za rasute i generalne terete, postrojenja za utovar i istovar kontejnera, Ro-Ro terminal za kamione sa prikolicama, terminal za tečna goriva, kao i industrijski kolosek i drumske saobraćajnice. U prvoj fazi razvoja očekuje se promet od dva do 2,5 miliona tona i predviđamo prosečnu godišnju zaradu oko 250 miliona dinara - kaže Nikola Bjelan, direktor 'Slobodne zone' Šabac.
On očekuje da ovo preduzeće bude izuzeto iz privatizacije, jer je to uslov investitora, koji ne žele da kupe zemljište, već da vlasnik bude država, odnosno lokalna samouprava, a takav ustupak dovodi do pozitivnog ekonomskog uticaja na razvoj opštine i regiona. Izgradnja međunarodne luke dovela bi do povezivanja ovog područja sa privrednim centrima na plovnom putu Save i Dunava.
- Ekonomski celishodnije bio bi prelazak u javno preduzeće, jer bi tako lokalna samouprava morala imati upravljački deo u budućoj luci - kaže Bjelan.
Ovo preduzeće, po rečima direktora, stabilizovalo je poslovanje. Kapaciteti se koriste sa 90 odsto, plate i obaveze državi redovno se isplaćuju, a zaposleno je 146 radnika. Jedini problem je teško naplaćivanje dugova, a najveći dužnik je srpsko-španska firma koja duguje pet miliona dinara za zakupninu i struju. N. Tomić
