Izvor: RTS, 16.Jul.2014, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loša godina za proizvođače višanja
U topličkom kraju, velike količine višanja, zbog niske otkupne cene i slabog interesovanja otkupljivača, umesto u hladnjačama, završile su na seoskim utrinama. U mnogim višnjarima nije ni organizovana berba.
Zbog niske otkupne cene i slabog interesovanja otkupljivača, velike količine višanja u topličkom kraju, umesto u hladnjačama, završile su na seoskim utrinama, a u mnogim višnjarima nije ni organizovana berba.
Zasade desetkuje i štetočina žilogriz, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za koju nema efikasnog zaštitnog sredstva, zbog čega mnogi voćari strahuju da će za nekoliko godina potpuno nestati jedno od obeležja ovog kraja.
Budućnost višnjarske proizvodnje u Toplici, pod velikim je znakom pitanja, ocena je gotovo svih učesnika u proizvodno-prodajnom lancu, pri kraju ovogodišnje berbe. O tome svedoče i do sada nezamislive slike tona obranih višanja, prosipanih po seoskim utrinama, ili višnjara u koje berači nisu ni ušli.
"Neću da berem ni pola, oko hektar će ostati neobrano, jer nema nikakve računice. Dvadeset pet dinara je otkupna cena, dvanaest, trinaest dinara uzimaju berači, znači polovinu uzimaju oni, a nama šta ostaje", kažu voćari iz Velike Plane.
"Mnoge porodice, zbog ovakve situacije, nemaju od čega da žive dalje, a kamoli da ulažu u zasade", kaže Dragoje Radojičić, predsednik Mesne zajednice Velika Plana.
Dugogodišnji otkupljivač višanja Slavica Bogićević iz Velike Plane kaže da je ove godine bilo previše kalkulisanja hladnjačara i izvoznika.
"Zakasnilo se sa otkupom desetak dana. Niko u početku nije hteo našu višnju", kaže Slavica Bogićević iz Velike Plane.
Zasadi višanja u topličkom kraju već nekoliko godina na udaru su i štetočine žilogriz, koja je, prema proceni stručnjaka, već osušila trećinu voćnjaka.
"Doći će vreme, već za par godina, kada će se govoriti da se ovde nekada gajila višnja. Da prođete po polju, ono je greota da pogledate crne, osušene višnjare", kaže Miomir Aleksić iz Velike Plane.
U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Prokuplju, stanje u ovoj proizvodnji ocenjuju alarmantnim. Pozivaju sve zainteresovane da se uključe u izradu Studije, koja bi definisala određene parametre i pružila izvesnost hiljadama voćara, koji od nje žive.
"Mi već pet godina ukazujemo da višnja više ne može, a i ne treba da ide odavde neprerađena. Na žalost nema novih investicija u ovoj oblasti i zato smo tu gde jesmo, priterani uza sami zid.", kaže direktor Poljoprivredne stručne službe u Prokuplju Aleksandar Radulović.
Višnja je u topličkom kraju počela da se gaji pre skoro šest decenija. Zasadi ovog voća prostiru se na preko tri hiljade hektara, a godišnje se u proseku proizvede preko hiljadu vagona.
rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108
