Izvor: B92, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Lokalni izbori verovatno 11. maja"
Nada Kolundžija (FoNet, arhiv)
Beograd -- Predsednik Skupštine Oliver Dulić izjavio da će lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji verovatno biti održani 11. maja.
"U ovom trenutku još ne mogu da pričam o datumu. Verovatno je da će izbori biti 11. maja, ali bih hteo da vidim kako će se završiti rasprava o zakonima neophodnim za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora", rekao je Dulić je novinarima u Skupštini Srbije.
On se nada da će parlament >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do subote u ponoć uspeti da izglasa te zakone i da će izbori moći da se raspišu. Dulić je naveo da, osim parlamenta, i lokalna samouprava mora da ispuni nekoliko obaveza pre održavanja izbora.
"Pretpostavljam da će u januaru ili februaru lokalne samouprave morati da menjaju svoje statute, tako da je prvi realan rok da se izbori održe april ili maj", objasnio je on.
Predsednik parlamenta je kazao da je paket zakona o izborima sveobuhvatan i da rešava poslednju obavezu koju parlament ima prema Ustavnom zakonu da bi se raspisali pokrajinski i lokalni izbori.
Dulić je rekao da će o datumu lokalnih i pokrajinskih izbora pokušati da postigne dogovor sa strankama vladajuće koalicije, ali i opozicijom, da bi "došli do najboljeg mogućeg datuma i da bi sve stranke imale vremena da se spreme za izbore".
On je naveo da je veliki broj amandmana na zakone o izborima već prihvaćen, dok ostatak amandmana nije ni podnet, jer je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković uspeo da se uspeo sa opozicijom dogovori o sadržaju teksta.
"I pozicija i opozicija je prionula vrlo korektno na ovaj posao i mislim da postoji mogućnost da Skupština postigne nešto u šta niko nije verovao, a to je da je moguće da se taj ambiciozni plan (usvajanja zakona o predsedničkim, lokalnim i pokrajinskim izborima) koji je postavljen, postigne do kraja godine", rekao je Dulić.
"Raspisivanje u roku"
Đelić bez potvrde
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić nije želeo da potvrdi da će lokalni izbori biti održani u maju 2008. godine.
Đelić je novinarima rekao da će termin izbora saopštiti predsednik parlamenta Oliver Dulić, kada raspiše izbore.
Upitan da li je tačno da će lokalni izbori biti u maju, Đelić je rekao: "Mogu vam samo reći - vruće, vruće".
Šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija očekuje da će zakoni vezani za izbore biti usvojeni do 29. decembra i kaže da će se njihovim usvajanjem steći uslovi da Oliver Dulić raspiše lokalne i pokrajinske izbore u skladu sa Ustavnim zakonom.
"Zakoni su usaglašeni sa poslaničkim grupama, tako da se očekuje manji broj amandmana", rekla je Nada Kolundžija.
Izborni sistem bi, prema predloženim tekstovima zakona, ostao proporcionalan, kao i cenzus - pet odsto, ali će gradonačelnici biti birani u skupštinama gradova, a ne kao do sada, na neposredim izborima, navela je Nada Kolundžija.
Poslednjih nedelja se u javnosti nezvanično moglo čuti da Demokratska stranka traži održavanje lokalnih izbora u februaru, u vreme održavanja drugog kruga predsedničkih izbora.
"Pre bih rekla da su to bile neke medijske kalkulacije oko toga da Demokratska stranka insistira da lokalni izbori budu 5. februara. Što se nas tiče, mi smo bili potpuno otvoreni za svaki dogovor vezan za vreme održavanja izbora", kaže Nada Kolundžija.
Podsetimo, B92 je sinoć saznao da je vladajuća koalicija postigla sporazum da lokalni izbori budu održani 11. maja 2008.
Skupština o potrebnim zakonima
I radikalima odgovara maj
Poslanik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da toj stranci odgovara da lokalni i pokrajinski izbori budu održani posle marta i da nemaju zamerku i na "naznake" da budu održani 11. maja.
Todorović smatra da su predloženi zakoni neophodni za raspisivanje tih izbora dobri i naveo da će imati "duži vremenski rok trajanja", jer je zakon u skupštinu prosleđen nakon dogovora vladajućih stranaka i opozicije.
On je rekao da je dobro što je postignut dogovor da cenzus na lokalnim izborima bude pet odsto i što će gradonačelnici i predsednici opština biti birani u skupštinama gradova, odnosno u skupštinama opština, jer će to omogućiti stabilniju lokalnu samoupravu.
Većina poslanika u Skupštini Srbije ocenila je danas da je predloženi set zakona neophodnih za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora dobar, a zamerke na njih izneli su Liberalno-demokratska partija i Socijalistička partija Srbije.
Zamerke je imala i poslanička grupa manjina čiji su predstavnici rekli da će za taj set zakona glasati samo ukoliko budu uvaženi njihovi amandmani.
Poslanica sa liste LDP-a Vesna Pešić kazala je da se predloženim zakonima smanjuje uloga, sloboda i participiranje građana u lokalnim samoupravama i navela da se ukidanjem direktnog izbora gradonačelnika u lokalne samouprave uvodi diktatura.
Ona je negodovala zbog izjava ministra za državnu pravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića da se tokom sastavljanja zakona konsultovao sa poslaničkim grupama, navodeći da sa predstavnicima LDP-a niko nije razgovarao.
Poslanik SPS-a Žarko Obradović kazao je da su predloženi zakoni korak napred u odnosu na važeće zakone, ali je naveo da ta stranka ipak za njih neće glasati.
On smatra da zakonima nije dobro rešena uloga građana u lokalnoj samoupravi i da se građani kao nosioci prava "guraju u drugi plan".
Obradović je negodovao i zbog uvođenja posrednog izbora gradonačelnika i predsednika opština, navodeći da takav način izbora ima nedostataka.
Laslo Varga iz Saveza vojvođanskih Madjara najavio je podršku zakonima ako se prihvate amandmani te stranke, a kritikovao je što se u velikoj meri zadržava centralistički pristup i organizaciju izvršne vlasti.
On je pohvalio mogućnost osnivanja TV i radio stanica na jezicima manjina čiji osnivači mogu biti lokalne samouprave.
Varga se založio za neposredni izbor gradonačlenika i većinski izborni sistem.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković odgovorio je da se u Srbiji direktan izbor predsednika opština pokazao kao veoma loš u praksi, navodeći da opštine u Srbiji, za razliku od mnogih drugih zemalja imaju čak 38 nadležnosti.
Podsetimo, izborno zakonodavstvo predviđa da se lokalni izbori održe po proporcionalnom sistemu, a da se gradonačelnici i predsednici opština biraju iz redova odbornika u skupština opština, to jest gradova.
Skupština Srbije završila je večeras oko 22 sata načelnu raspravu o predložena četiri zakona neophodna za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora.
Poslanici će raspravu nastaviti u subotu, 29. decembra raspravom o amandmanima na predložene zakone o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o glavnom gradu i o teritorijalnoj organizaciji.
Današnja sednica je počela u 16 časova, ali je posle pola sata nakratko prekinuta zbog informacija radikala o "upadu policije u SO Grocka", o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
"Zakoni po meri stranaka"
Za programskog direktora CESID-a Marka Blagojevića ključna izmena u predloženim zakonima o lokalnoj samoupravi je podizanje cenzusa koje stranke treba da pređu da bi ušle u lokalni parlament.
"Do sada je on bio tri posto, a kako stoje stvari, biće pet posto. Dakle, stranke su se opredelile za to da izbornim listama bude otežan ulazak u lokalni parlament jer će im sada trebati dva posto više glasova i to je ona ključna promena", objašnjava Blagojević.
"Parlamentarne stranke su očigledno odlučile da Zakon o lokalnim izborima prilagode sopstvenim interesima, jer sve one koje su prešle cenzus od pet posto na januarskim parlamentarnim izborima pretpostavljaju da će preći taj isti cenzus od pet posto i na predstojećim lokalnim izborima, tako da su iz izborne trke izbacile sve one druge lokalne partije, inicijative i grupe građana", smatra Blagojević.
Za profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zorana Stojiljkovića nije izneneđanje što velike partije prema sebi kroje izborne zakone. Za njega je veće iznenađenje što je rok za održavanje lokalnih izbora neobično produžen - 120 do 180 dana od dana raspisivanja izbora.
"Kao i svi zakoni koji se donose voljom ključnih stranaka, pre svega stranaka vladajuće većine, partije kroje izborno zakonodavstvo. Ostaje praktično neizmenjeni izborni princip proporcionalni, sa podignutim izbornim cenzusom od pet posto, što je stvar dogovora stranaka", kaže on.
"Ovaj relativno neuobičajen rok u kojem se mogu raspisati izbori od usvajanja zakona znači da se ostavlja prostor da se proceni nekakav zajednički interes da to može biti negde od marta, aprila pa sve negde do leta", smatra profesor Stojiljković.
"Kalkulisanje i na lokalu"
Ranije je bilo najavljivano da se predsednici opština više neće birati neposredno već da će ih birati lokalni odbornici. Isto je učinjeno i za gradonačelnike četiri grada - Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
To će i na lokalu dovesti do međustranačkog kalkulisanja, kaže Marko Blagojević.
"Izbor gradonačelnika će zavisiti od dogovora partija. Dakle ono što nas očekuje je pretpostavljam i jedan proces pregovora nakon što ti lokalni izbori budu gotovi, proces pregovora u opštinama naravno", kaže direktor Cesida.
"Pretpostavljama da će taj proces biti centralizovan i da će se preslikati na stanje stvari u opštinama gde će se zapravo odluke o gradonačelnicima donositi u partijskim centralama u Beogradu", kaže on.
"Pri tom će uticaj lokalnih ogranaka partija biti manji ili na manjem nivou nego što je to danas jer će odobrnici na lokalnom nivou izvršavati odluke partijskih organa", navodi Blagojević.
Na lokalnim izborima birači će na listiću zaokruživati stranku pored koje će pisati ime odborničkog kandidata.
Prema rečima direktora Cesida, loše je što građani na loklanim izborima nemaju priliku da direktno biraju među više pojedinačnih kandidata, koji su im sa lokala već dobro poznati.
"Bilo bi daleko bolje rešenje po kojem bi se građani birači odlučivali između više kandidata jer bi se onda odlučivali za čoveka koji se tokom kampanje predstavio sa svim svojim kvalitetima i svim svojim manama i upravo bi se na osnovu toga odlučivali o kandidatima", kaže on.
"To je ono što bi bitno doprinelo personalizaciji i individualizaciji odgovornosti u lokalnoj vlasti, što neće biti slučaj, prosto će biti očuvan ovaj sistem koji mi imamo danas, u kojem su partije nosioci vlasti", kaže Blagojević.
"Odbornici u skupštinama opštinama će nastaviti da predstavljaju partije a ne građane kao što bi to bio slučaj kada bi se građani direktno opredeljivali za te kandidate a ne za partije. Stranke na taj način teže da očuvaju svoju potpunu kontrolu nad odborničkim mandatima", zaključuje Blagojević.
.jpg)
