Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Dec.2018, 18:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Pusto polje
U koju god lepu tuđinsku varoš dospem, na koje god se lepo ostrvo iskrcam, pitam se kako li je tu bilo pre nego što je pronađen turizam to jest pre nego što su turisti otkrili i upropastili i taj kutak.
Valjda zato što niko od mojih nikada nije ni pomislio na letovanje, ta mi je reč i dan-danas čudnovata, iako je opšteprigrljena i cenjena; zimovanje je letovanju ubrzo stalo uz bok, čitava dva godišnja doba predata su na milost i nemilost dokolici, milioni ljudi presaldumili >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su se da služe te koji letuju i zimuju, ali i same te dve reči zar ne razotkrivaju o kakvoj se naopakoj i štaviše perverznoj pojavi radi? Kad bih rekao jesenovanje ili prolećevanje, ljudi bi se prenuli, samo zato što se u te dve sezone ne napušta posao, kuća i okućnica, a pre samo sto pedeset godina, pa neka bude i dvesto, letovanje je bilo nova reč, letuješ, zvuči kao da ti je to posao: od jednog dela godine kao da si stvorio sebi polje rada, zanat...
E, kao što zamišljam Dubrovnik pre pojave i procvata turizma, tako bih i da zamislim atar kroz koji još nije prošla pruga, u kojem nema još nijedne bandere, ni žica kroz koje će prolaziti depeše, hitne vesti gde će umrlih biti više nego i u jednom drugom vidu korešpondencije. Baba se dovela u Varkaždin kad su indžiliri određivali di će proći šine, i čije će njive biti smanjene, želeli to vlasnici ili ne, tad je dvadeseti vek još mlad, ali ja ću biti savremenik novih bandera kroz koje će prolaziti struja i na kojima će biti metalne table sa mrtvačkom glavom: VISOKI NAPON! OPASNO PO ŽIVOT.
Prvopozabadane bandere bile su od stabala bagrema na kojima je još stajala kora i bile su daleko od ujednačenosti koja je krasila bandere u Zrenjaninu, jesu birana stabla koja nisu nakrivljena, bandere su bile sve iste visine, ali nisu bile dovoljno duboko ukopane, i ljuljale su se ako ih prodrmaš kao kad bi da treseš dudiće: zar kroz ovo da prođe struja?
Jedne noći su dvojica bivša pripadnika NOP-a, baba i Karči, porušili sve bandere u Zelenom sokaku, subverzivna akcija urodila je plodom, sredinom šora ubrzo su bile položene prave bandere, jednake kao što su šibice sve iste u kutiji, samo crne, sa kojih će moći da se uzima smola neophodna za lov na paukove.
Atar je koliko dugo bio bez šina, bez bandera, sa geometrijom koju su stalno obnavljali jedino ravnici na plugovima, da bi se naprečac pojavili vodovi, poštanski, električni...
Jednog je leta baba Jela otišla da svojeručno potruje rčkove na svojoj njivi, kupila špeciju, razmutila je kako bog zapoveda i sipa je iz starog vedra u svaku rupu koju uoči, Karči prepozna babatetku i vikne sa kola: „Što truješ Dućine rčkove?!“ – „Ajde, pričaš makar šta, sa mnom si našo da se švotaš!“ – „Kažem ti da je to Dućina njiva!“ – „Šta, ja ne znam koje je moja njiva! Kod duple bandere!“
Nekoliko godina jeste jedino bandera naspram njene njive bila dupla, ali su vetar, kiša, sneg i mraz primorali „Elektrovojvodinu“ da podupre i druge bandere u šta se gorko osvedočila i baba Jela čim se uspravila i čim je dlanom postavljenim ispod crne marame zaštitila oči te pogledala prema Perlezu: i njiva Duće Živanovog dobila je podupirač za banderu, štaviše, nepoduprte bandere bile su na putu da postanu manjina u nizu, ali špeciju koju si prosuo po tuđim rčkovima ne možeš više isuti iz zemlje.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 18.25.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
