Izvor: BKTV News, 13.Mar.2013, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Livade bez čobana i ovaca
E, kada bi Holandija, Danska ili Belgija imale Pešter, Staru planinu, Zlatibor, Goliju i Javor. Kada bi se na pašnjacima u Pčinjskomi i Jablaničkom okrugu se tiskale ovce i goveda, a ne pukli sočni i prazni pašnjaci. Bez stoke, bez čobana, bez žive duše. E, kada bi od toga stvorili sliku romantične, zdrave i opuštajuće turističke i farmerske destinacije. Onda bismo i mi bili Tirol ili Švajcarska. Onda bi nas planine „hranile“ a ne pritiskale snegom i bujicama.
Zar današnji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << šeici od nekadašnje pustare, zahvaljujući samo nafti, ne stvaraju prebogate emirate. Uvek, i iznad svehga je reč o pameti i viziji. Od hrabrosti da se od datog stvara privlačno.
Naši pašnjaci su podjednako veliko prirodno bogatstvo, naš potencijal, koji drugi nemaju u zagadjenoj Evropi. Možda čak profitabilnije od hidroenergije, solarne i druge obnovljive energije. Oni su i veliki turistički potencijali. Austrijski Tirol je sedamdesetih godina samo u zimskom turizmu ostvarivao dvostruko više prihoda od kompletne Jugoslavije sa morem, jezerima, banjama na godišnjem nivou.
Mudrost je u znanju. U sposobnosti ljudi. Prema nekim podacima van zemlje je preko 4.000 uspešnih biznismena. Ne onih koji su kupovali fabrike šećera za tri evra, već koji su imali svoje firme i dizali gigante kao što je, recimo, Mobtel. Svi oni prestaju da budu pod udar zakona kada se polovinom aprila ukine famozni član 359, na zahtev Evropske unije. Vratimo samo njih i – nećemo zapošljavati ili davati javna preduzećima ljudima sa „ partijskim značkama“! ali bez vizije, znanja i dokazanog uspeha. Oni su već bogati. Čak nisu ni zainteresovani da im politika bude „najbolji biznis“!
Za sve to valja stvoriti klimu koja će dovesti i domaće i strane investitore.
I ko se seća da smo još 1903. godine izvozili pirotski kačkavalj u Ameriku?!
Naša šansa jeste u prirodnim bogatstvima, ali i u ljudima od vizije, hrabri da svoje ideje sprovedu uprkos monstruoznoj birokratiji koja pojede više nego što mogu da stvore milion zaposlenih, od kojih bar petina ili ne prima zaradu ili nema socijalno i penziono osiguranje?!
Imamo čoveka koji se žestoko uhvatio u koštac sa kriminalom i korupcijom. Ali, nemamo takve lidere koji će da pokrenu mali biznis. Vodju i stratega. Sa vitzijom da na ovim pašnjacima podigne farme sa punim komforom za život, ili bar sa sistemom u kome bi mladi i školovani stručnjaci radili u smenama – par nedelja tamo, par nedelja u nekoj farmi blizu grada.
Nedostaje nam pamet, bez vredjanja. Ili makar da ono što vidimo u svetu i zapamtimo. Tada neće da izumiru ni staračka domaćinstva, već će nam pomoći da iskoristimo ono što nam je ostalo u tradiciji. I što svet želi da kupi kao organsku hranu.
Dakle, ideja ne da zidamo samo farme ili katune, već naselja opremljena svim sadašnjih dostignućima – opremljene TV. internetom, strujom, vodom, savremenim stambenim uslovima, klubovima, prilaznim putevima. I da tamo zaposlimo mlade i školovane, stručnjake koji će to znati da dovedu i uzgoj i preradu do savršenstva.
Da se do njih ne dolazi sankama već izgradjenim saobraćajnicama ili helikopterima.
Dakle, govorim o jednoj drugoj Srbiji, o nečemu što drugi nemaju. O uslovima da odista imamo moderne farme u slobodnoj, prelepoj i čistoj prirodi, gde ćemo poslati mlade, vredne i obrazovane ljude, a ne staračka domaćinstva i gde ćemo da napravimo nešto što niko još nije uradio.
Mirko Stamenković
Tweet
