Izvor: RTS, 10.Dec.2013, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Linta i Janković: Zaštiti prava izbeglih i raseljenih
Povodom međunarodnog dana ljudskih prava, predsednik koalicije izbeglih Miodrag Linta i zaštitnik građana Saša Janković ukazali na nerešene probleme izbeglih i raseljenih Srba iz Hrvatske. Janković najavio da će naradne godine pitanje izbeglih biti centralno u dijalogu sa Vladom Srbije.
Predsednik koalicije izbeglih Miodrag Linta ukazao je, povodom međunarodnog dana ljudskih prava, na nerešene probleme izbeglih i raseljenih Srba iz Hrvatske, a zaštitnik građana Saša >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Janković da se nedovoljno posvećuje pažnja tim ljudima.
Janković je novinarima u Skupštini Srbije rekao da će u narednoj godini pitanje ljudskih prava, izbeglih i raseljenih iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije otvoriti u dijalogu sa Vladom Srbije, kao jednu od ključnih tema.
"Ni izbliza dovoljno ne posvećujemo pažnju kao država i institucije tim ljudima, koji su izbegli ili su proterani , porodicama žrtava i kidnapovanih, rasvetljavanju sudbine nestalih i otetih na Kosovu i Metohiji i to je nešto što će u idućoj godini biti u središtu dijaloga sa Vladom, rekao je Janković.
On je naveo da se prema tim ljudima odnosimo kao prema podsećanju na nešto što u kolektivnoj svesti baš ne prija i time dodatno postupamo nekorektno i nefer i kršimo njihova prava.
"Srbija se prema izbeglim i raseljenim pripadnicima svog i drugih naroda, koji su našli utočište u Srbiji, odnosi , na žalost kao prema onima koji podsećaju na izgubljene ratove - ukazao je Janković.
Linta, koji je i poslanik u klubu SNS, podsetio je da u Srbiji živi više od 300.000 izbeglih i raseljenih iz Hrvartske, 200.000 iz Federacije Bosne i Hercegovine, i 200.000 sa Kosova i Metohije i da veliki broj njih žive kao podstanari ili u kolektivnim centrima , neki čak punih 18 ili 20 godina, i to u teškoj situaciji.
Nadležni, kako je istakao, moraju preduzeti mere da se njihovi problemi reše u razumnom roku.
Linta je rekao da se oni suočavaju sa velikim problemima u mestima iz kojih su proterani, budući da njihova stečena prava još nisu vraćena, da nisu rešeni problemi nestalih , imovine i naknade štete za oduzetu ili uništenu imovinu, a ne postoje ni isti standardi u suđenjima za ratne zločine.
To ide veoma sporo, očekujem od Vlade Srbije da pokrene stalni dijalogom sa Hrvatskom i Savetom ministara BiH i da se formiraju međudržavne komisije za naknadu štete i da se konačno pronađe pravično i trajno rešenje rekao je Linta.
On je takođe rekao da su ranjiva grupa i Srbi povratnici, da se njihova prava često kršse i da su najčešće građani drugog reda, odnosno da ih lokalne vlasti diskriminišu.
Linta je naveo primer, kako je rekao, anti srpske kampanje koja u Hrvatskoj traje tri meseca, gde se krši pravo na jezičku i kulturnu različitost i apelovao na EU da Hrvatskoj koja je članica te Unije stavi do znanja, da mora da poštuje ljudska prava, jezičku i kulturnu različitost kao temeljne evropske vrednosti.
Linta je ukazao da su Srbi koji žive u Federaciji BiH u teškoj situaciji i da ih je tamo oko 50. 000 u odnosu na oko pola miliona koliko ih je živelo pre rata, kao i da ukoliko ne budu preduzete mere, Srbi će sa tog područja nestati.
