Izvor: Blic, 01.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota skrivena u galopu
Skoro da je svima na dohvat ruke, a ipak tako daleka i usamljena u aluvijalnom krajoliku negdanjeg mora Panonskog, zaklonjena stoletnom šumom i zaogrnuta tišinom koju su za sobom ostavili paori stvarajući je skoro pola milenijuma. Nije ni suviše divlja, ni previše pitoma. Da još silazi među ljude, Zevs bi se, verovatno, bežeći od Here u pustolovine, skrivao u njenim nedrima. Ima puno toga božanskog u Zobnatici kod Bačke Topole, smeštenoj uz Koridor 10. na samo 140 kilometara od Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i 30 kilometara od Subotice i Sombora.
Na ulazu u Zobnaticu dominira bela statua Jadrana, legendarnog galopera koji je u istoriju ušao kao osvajač triple krune. Ona, na neki način, simbolizuje istoriju ergele koju su utemeljili od l750. do 1921. godine Šimon Vojnić, Balint Terlei i Julije Lelbah.
- U februaru obavljamo kumovanje dvogodim grlima, a u septembru su „Zobnatičke konjičke igre" na koje stižu najpoznatija domaća i inostrana grla. Hipodrom se prostire na 32 hektara, ima galopsku i kasačku stazu, kao i parkuru za preponaše. Tu je i tribina sa oko 3.800 mesta, sudijski toranj, kladionice, ekskluzivan manjež namenjen za zimsku obuku konja. Između ova dva događaja ergela je na raspolaganju našim gostima. Tu, pre svega, mislim na školu jahanja na otvorenim terenima ili zatvorenom terenu pod rukovodstvom trenera, na izlete ili vožnje kočijama i druge turističke zabavne sadržaje koje požele gosti - kaže Željko Bačić, direktor hotela „Jadran".
Najveća mana kompleksa Zobnatica je što nema dovoljno smeštajnih kapaciteta za sve one koji bi da dođu.
- Imamo, nažalost, samo 55 ležaja (u celoj opštini 170), veliki restoran, dve velelepne manje i jednu salu za skupove od oko 350 mesta. Redovno nam dolaze sportske ekipe i njihovi kadeti na pripreme. U Bačkoj Topoli u toku je renoviranje i dogradnja bivšeg hotela „Panonija" koji će, koliko znam, imati čak pet zvezdica i dovoljno smeštajnih kapaciteta za sve one koji žele da uživaju u zobnatičkoj raskoši - dodaje Bačić.
Zobnatička bajka potpunija je ako joj se doda i istoimeno jezero. Ova akumulacija, bistra kao suza, prepuna je ribe za čije pecanje se dozvole u svako doba mogu dobiti na licu mesta. Deo oko jezera je zaštićen, a okolna lovišta prepuna divljači. U stoletnoj hrastovoj šumi uređene su staze, mališani mogu da se zabave u mini zoo-vrtu ili na igralištima, dok im roditelji obilaze Muzej konjarstva, jedini u Srbiji, ili neku od umetničkih radionica i galerija.
Pustara sa početka srednjeg veka zadržala je i dan-danas duh zaboravljenih vremena iz kojih se, istina, ne javljaju duhovi kao u engleskim i francuskim zamkovima. Možda i zato što joj ime nisu dali po čoveku već, kako se osnovano pretpostavlja, po platnenoj kesi napunjenoj zobi. Konji su, dok se posada ovde odmarala, „zobali", a „zobnica" je vremenom postala Zobnatica. U nju namerno svraćaju oni koji žele da im sudbonosno „da" ostane u trajnom sećanju, oni koji žele da zapamte banket, provod, novogodišnju noć ili neki drugi u životu bitan datum.
