Izvor: RTS, 05.Feb.2013, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ledeno doba za mačo-dinosauruse

Višak alkohola i manjak džentlmenskih manira koštali su rejtinga donedavno izrazito omiljenog nemačkog političara Rajnera Bruderlea. Mlada novinarka "Šterna" u nedavno objavljenom tekstu prenela je lascivne komentare koje joj je znatno stariji političar uputio nakon što je zavirio u čašicu. Za razliku od Italijana ili Francuza, Nemce ovakvi zapleti na političkoj sceni nimalo ne zabavljaju.

Dok je bivši italijanski premijer Berluskoni slavio svoje kol-grls bunga-bunga >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << žurke, švedski kralj uhvaćen u bordelu, a donedavni francuski predsednik Sarkozi jurio ljubavnika svoje prve žene, da bi usput upoznao i oženio Karlu Bruni, bivšu ljubavnicu Mika Džegera, evropska publika se još i zabavljala lepršavim tonom kojim su mediji izveštavali o događajima sa političkog seks-fronta.

Najnoviji zaplet na nemačkoj političkoj sceni prolazi, međutim, bez mnogo smeha: deo javnosti smatra kako je egzistenciji mačo-političara odzvonilo, te da nacija treba da se distancira od testosteron-politike koja se vodi u njeno ime.

Nemačka Liberalna partija FDP (Freie demokratische Partei), junior-partner kancelarke Angele Merkel u njenoj vladi desnog centra, doživljava teška vremena zbog seksističkih izjava koje je dao broj dva u partijskoj hijerarhiji, šefa FDP parlamentarne frakcije Rajner Bruderle.

U situaciji kada je do novih parlamentarnih izbora ostalo tek nešto malo više od pola godine (septembar 2013), Bruderle se odjednom našao na pretposlednjem mestu na listama popularnosti saveznih političara – lošiji od njega je još samo njegov partijski šef Filip Resler.

Važno je, međutim, napraviti razliku kako su se to broj jedan i dva nemačkih liberala našli u funkciji da budu broj jedan i dva na listi najnepopularnijih nacionalnih političara: Resler je hronično nepopularan (politika privatizacije u zdravstvu, navodna bliskost sa farmakološkom industrijom), dok je Bruderle do pre deset dana bio izrazito omiljen, sve dok magazin Štern nije objavio njegov portret iz pera mlade novinarke Laure Himelrajh.

Evo, šta to ona opisuje u svom tekstu: januar 2012. godine samo što je počeo, FDP vrhuška se sprema na tradicionalni susret uoči Tri kralja, veče uoči tog skupa pozivaju se odabrani novinari – i novinarke – na prijem u štutgartski Hotel "Maritim".

Himelrajhova i Bruderle sede za šankom u baru hotela i ćaskaju: ona pije kolu-lajt, on alkohol, ona bi da razgovara o politici, on o veličini korpica njenog grudnjaka, čiji status znalački procenjuje kao "apsolutno zadovoljavajući da ispuni dirndl-jelek na minhenskom Oktoberfestu".

Kako Himelrajhova ne želi da otkrije koliko ima godina, Bruderle (rođen 1945) još jednom pogađa – i to tačno, piše Himelrajhova – da ona najviše može imati 28 godina. On to zna jer je "specijalista za žene od 28 godina".

Priča se razvija još neko vreme, drugi akteri ulaze i izlaze sa scene, Bruderle i dalje osvežava alkoholom svoje specijalističko znanje, sve do jedan sat posle ponoći, kada je prijem završen.

Dok se oprašta sa okupljenima, njegov govor tela odaje da bi od Himelrajhove želeo malo prisniji pozdrav, ona podigne ruke u odbranu, Bruderleova glasnogovornica u trenutku shvati šta se događa, brzo pritrči, njoj dovikne: "Žao mi je!", a njega uz reči "Vreme je da Vas stavimo u krevet!" odvuče iz hotelskog bara.

To bi otprilike bilo sve – za neke kavaljerski delikt ("Događa se!"), za neke tačka bez povratka, u smislu "dosta nam je mačo-dinosaurusa u politici!"

Jedino što javnost zamera Himelrajhovoj jeste činjenica da je čekala više od godinu dana da za Štern napiše Bruderleov profil pod naslovom "Muški vic" ("Der Herrenwitz"), praktično čitav zasnovan na epizodi iz Hotela "Maritim" – sve ostale kritike idu na njegov račun, pogotovu što on i dalje odbija svaki komentar o čitavom slučaju.

Stvar je u tome da Rajner Bruderle nije bilo ko u politici – već 40 godina spada u sam vrh nemačkih liberala, tri puta zaredom je u svojoj federalnoj jedinici (Rajnland-Pfalc) bio ministar za ekonomiju (u jednom mandatu čak pokrajinski ministar za poljoprivredu i uzgoj vina, od kada datira njegova izjava da nikad ne veruje ljudima koji ne piju alkohol); već petnaest godina je član Bundestaga; između 2009. i 2011. bio je federalni ministar za privredu;poslednje dve godine je vođa liberalne frakcije u Bundestagu.

Nemci sa druge planete?

Osim toga, Bruderle je oženjen, što je status koji u Nemačkoj nema isto značenje kao u Italiji.

Ipak, pitaju se komentatori po Evropi, nisu ni Nemci došli sa neke druge planete, i oni su deo "patrijarhalne strukture moći belog muškarca", kako se u nekim medijima može pročitati - zar oni stvarno nisu znali da se takve stvari događaju?

Jesu, ali su se izgleda vremena promenila, tvrdi austrijska sociologinja Edit Šlafer, inače jedna od najpoznatiji evropskih autora knjiga sa rodnom tematikom: seksistički nastupi jednog političara definitvno postaju kriterijum koji će određivati da li je on dostojan da bi mu se sudbina zemlje, makar i samo do narednih izbora, predala u ruke.

Kultura "belog čoveka", kaže Šlaferova, stvorila je jednu sasvim određenu matricu ponašanja. Kada se jedan muškarac nađe sam sa jednom ženom, on zna, ili misli da zna šta se od njega očekuje, iz prostog razloga što njih dvoje i nisu sami u tom prostoru: muški preci iz najmanje dve hiljade godina guraju se oko njega i šapuću mu savete.

U konkretnom slučaju, javna polemika je krenula kao odbrana ženskog dostojanstva, ali sada se formira jedna struja - kao Šlaferova na primer, ili kolumnista Špigla Jan Flajšhauer - koja oba pola počinje da vidi kao žrtve starih kulturoloških stereotipa, iznova reprodukovanih sa svakom novom generacijom.

Sada odjednom i neki dvadeset godina stari slučajevi postaju deo aktuelnog javnog diskursa: austrijski mediji sećaju se kada je jedan konzervativni poslanik (Paul Burgštaler) usred parlamenta doviknuo Tereziji Stojšic iz Zelenih: "Uzmite taj mikrofon u usta i cuclajte ga", ili hrvatski, kada je jedan hercegovački zastupnik (Ante Kovačević) dobacio sadašnjoj ministarki spoljnih poslova Vesni Pusić da je ona "više za madraca nego za mudraca".

Pitanje za Nemce postaje sada sledeće - jesu li takvi slučajevi smešni, jesu li zabavni, i za koga?

Italijani očito nemaju tih problema sa Berluskonijem, njegova popularnost trenutno ponovo raste; Austrijanci se stalno bore sa skrivenim rodnim stereotipima, koji tek na drugi pogled odaju prave dimenzije ženske neravnopravnosti; Hrvati su u tom pogledu skoro pa digli ruke - tiha društvena agresija prema "ženi od karijere" tamo je jača nego pre dve decenije.

Još jedno pitanje: a kako se na tu problematiku gleda u Srbiji, šta se smatra smešnim, a šta ozbiljnim?

Nastavak na RTS...