Izvor: Politika, 07.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje zavisi od godina pacijenta
Kako je jedan Kruševljnin pred Ustavnim sudom pobedio zdravstveni sistem. – Zašto Hitna pomoć prvo pita za godine
Diskriminacija starih osoba u zdravstvu bar na papiru – u zakonima, pravilnicima, čak i u Ustavu – ne postoji. U životu, priča je drugačija: onima od 70 ili 80 godina zatvorena su vrata nekih elitnih državnih klinika, pa završavaju u bolnicama na obodu grada. Operaciju katarakte vremešni građani dobiće tek ako je sami plate u nekoj privatnoj ustanovi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sa dispečerima Hitne pomoći, tvrde naši stariji sugrađani, stalno pregovaraju o godinama ne bi li ekipe „izašle na teren”… Nedavno je čak i Ustavni sud morao da se umeša u ovu oblast pošto je jedan Kruševljanin podneo žalbu, jer lekove koji se izdaju na recept nije dobio samo zato što je – star.
U Ustavnom sudu „Politici” je potvrđeno da su sudije, postupajući po žalbi ovog građanina, na sednici 27. juna 2013. godine, osporile kao ograničenja u propisivanju lekova na recept godine života osiguranika i pripadnost populacionoj grupi, što je bilo navedeno kao odredba u Pravilniku o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO). Pokrenut je postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti ovih odredbi.
U zdravstvu je moguće uočiti i mnogobrojne druge primere diskriminacije, ali njih je teško ispravljati odlukama suda, kao da je normalno da u bolnicama stare osobe budu pacijenti „drugog reda”. Dr Milena Jauković, dugogodišnji sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže kako nije nikakva tajna da se stariji ljudi nerado primaju u bolnice.
– To je opšte mesto u srpskom zdravstvu i gerijatriji. Problem nisu hitna stanja, već situacije kada stare ljude treba dolečiti, malo ih oporaviti, zbrinuti, a njih bolnice nerado primaju. Vozači iz Hitne pomoći znaju koliko bolnica moraju da obiđu pre nego što neka ustanova primi staru osobu. To je skoro svakodnevna pojava i noćna mora za porodice tih ljudi – iskrena je dr Milena Jauković.
Razloge za ovakvu praksu doktorka Jauković vidi u tome što je komunikacija sa starim pacijentima teža, oni su slabije pokretni, potrebna im je veća nega i pažnja.
– Tok lečenja je spor, komplikacije su teže, stari pacijenti dugo zauzimaju krevet, a to sve lekari ne vole… Mi nemamo zdravstvene ustanove u kojima bi starim ljudima pružili odgovarajuću zdravstvenu negu i lečenje kada još nisu za kućno lečenje, ali nisu više ni za bolnicu u kojoj je protok pacijenata brz – kaže naša sagovornica.
Profesor dr Mladen Davidović, internista gerijatar, kaže da da ima mnogo primera na kojima se vidi da naše zdravstvo nije naklonjeno starcima, a sve počinje kada Hitna pomoć prvo pita pacijenta za godine starosti.
– Postoji diskriminacija prema starim pacijentima. Godinama sam radio sa starim bolesnicima, a pre nekoliko meseci sam doživeo šok kada me je pred domom zdravlja starija žena, pristojno obučena, zamolila da joj pomognem oko plaćanja učešća u ceni lekova da bi ih podigla na na recept. To je rezultat našeg ekonomskog stanja, ali i diskriminacije – smatra dr Davidović.
Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, docent dr Nenad Ivančević kategorično za „Politiku” tvrdi da u ovoj službi ne postoji diskriminacija pacijenata prema godinama: na poziv ekipe odlazi se i kod stogodišnjaka i kod onog od 50 godina, a kada dođe do zastoja srca, reanimacije se vrše bez obzira na to koliko godina pacijent ima. Jedina selekcija se, kaže, radi prema stepenu hitnosti.
– Pitanje u vezi sa godinama pacijenta isključivo su deo našeg protokola i ne znam zašto se to doživljava kao diskriminacija. Za godine pitamo, jer su određene bolesti vezane za određenu životnu dob – odgovara dr Ivančević.
Internista-onkolog Vladimir Kovčin, načelnik Onkološkog odeljenja KBC „Bežanijska kosa”, kaže da je diskriminacija starih osoba u lečenju raka prošlost.
– Pre desetak godina postojala je odluka RFZO da pacijenti koji su stariji od 65 godina ne mogu dobijati neke novije citostatike sa liste, na primer tablete „kselode”, leka koji se daje u terapiji raka debelog creva i dojke. Tadašnja komisija u RFZO je ukinula takvo rešenje da bi otklonila diskriminaciju. Danas je stav da stariji ljudi ne mogu da dobiju citostatike samo ako imaju neku kontraindikaciju i svi konzilijumi u Srbiji trebalo bi da rade po istom principu – objašnjava dr Kovčin.
Sudija Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda, kaže da nije dopustivo diskriminisati ljude po starosnoj granici ili po nekoj drugoj različitosti, naročito kada se radi o lečenju.
– Međutim, bitno je razmišljati o tome da nekada pravo i pravda ne idu zajedno. Pravo mora da obezbedi sistem u kome nema diskriminacije, ali da li će to da bude i pravično, zavisi od etike. Sigurno je da ne možete doneti pravilnik u kojem ćete reći da neko ko ima više od 65 godina ne može da dobije citostatik i – neka umre! Ali, kada imate životnu situaciju da država nema dovoljno para za sve kojima je skup lek potreban, onda lekar, pridržavajući se lekarske ekipe, odlučuje kome će ga dati – iznosi svoj lični stav Vida Petrović-Škero.
Naša sagovornica kaže kako će se u državi u kojoj u budžetu ima malo novca za zdravstvo, često postaviti pitanje „šta je pravično, a šta pravedno i da li je potrebno zakonom napraviti neka ograničenja i uvesti prioritet, ali to je već filozofsko pitanje”.
– Država treba da obezbedi jednaku zdravstvenu zaštitu za sve, ali da nas sa druge strane zaštiti od diskriminacije za koju svi znamo da postoji u zdravstvu. To se postiže dobrim uređenjem. Rukovodioci moraju da spreče svaku diskriminaciju. Ne može se na slobodni krevet primiti osoba koja ima 90 godina i kojoj se uvek nešto može naći, a samo da bi se učinilo kolegi čiji je to roditelj, a zbog toga bez lečenja ostane šesnaestogodišnjak, kome je lečenje hitno potrebno, ali – nema vezu. Ovde postoji čitav sistem kojim mora da se razradi da ne bi došlo do diskriminacije, jer uvek postoji mogućnost zloupotrebe – navodi sudija Vida Petrović-Škero.
---------------------------------------------------------------
Mora da funkcioniše etika, a ne veza
– Ne morate biti doktor da shvatite da će, ako je na raspolaganju samo jedan bubreg, on biti namenjen mlađoj osobi. To ne sme da postoji kao norma, već tu mora da funkcioniše lekarska etika, a ne veza. Naši zdravstveni propisi su čak dosta usaglašeni sa evropskim standardima, ali oni nikada neće do kraja obezbediti da nema diskriminacije, ako država nema mogućnosti da se obezbedi ono što je propisima određeno, onda će pravo i pravda biti u raskoraku– upozorava Vida Petrović Škero.
Olivera Popović
objavljeno: 08.09.2013.
