Izvor: TvojPortal.com, 31.Jul.2011, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažna uzbuna u sajber kući
Dnevnik.rs U Mokrinu sve što se napravi u najmanju ruku mora biti svetski, od bele koride guskova do tucanja farbanim uskršnjim kokošijim jajima, pa je tako i sa projektom "Kuće na ravnom bregu".
Sajber kuću u Mokrinu, koju je osmislila grupa mladih arhitekata iz Beograda, pobedivši na pozivnom konkursu za rekonstrukciju i izgradnju seoskog imanja, posle nagrade Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu za najbolji arhitektonski rad za 2011. godinu, časopis "Hiše" u Ljubljani >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << je uvrstio među 46 najlepših kuća na svetu. Nedavno je kuća firme "Tera Panonika" predstavljena i u prestižnim časopisima u Americi i Holandiji, kao i na izložbi u Beču na kojoj je promovisana plejada mladih srpskih ahitekata.
Ideja o sajber kući na ravnom bregu začeta je pre pet godina željom investitora Branislava Brkljača, rodom Kikinđanina, koji je uspešan biznismen u inostranstvu, da nešto napravi u zavičaju, ali da to bude sasvim drugačije i novo. Uz to, ideja je bila da bude posvećeno mladima.
– Prvo se krenulo u potragu za nekim salašom, pa kada smo shvatili da ih u Banatu baš i nema toliko kao u Bačkoj, prešaltali smo se u traženju pogodne seoske kuće – priča nam prvi čovek firme "Tera Panonika" Aleksandar Češljević. – Pošto sam odrastao u Mokrinu, slučajno saznam da se prodaje kuća poznate familije Novakov koja je dugo zvrjala prazna. Taj nas je prostor, koji se sada adaptira, oduševio. Pored je bila jedna manja kuća gde su Novakovi živeli dok se nisu obogatili. Ona je bila u jako lošem stanju i nije mogla da se iskoristi, tako da smo je porušili i odlučili da u istom gabaritu napravimo novu, pa je raspisan konkurs za idejno rešenje "Kuće na ravnom bregu".
Mlađane beogradske arhitekte Maja Trbović, Dijana Novaković, Aleksandra Nikitin i Dušan Nenadović ponudile su nešto novo i odmah se krenulo u izgradnju. Bilo je raznih nagađanja, svemu započetom čudili su se Mokrinčani, pomalo su se čudili i investitori videvši novi stil gradnje i materijale od kojih se sajber kuća pravi. No, onda je došla nagrada Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu i uvrštavanje među najlepša arhitektonska ostvarenja na svetu za poslednje tri godine...
– Kuća već živi svoj život, mada je trenutno, što se nameštaja tiče prazna, jer svi koji hoće da je vide i slikaju, traže da prostor bude ogoljen, pa je za sada tako i koristimo. Pravili smo u njoj prijeme, proslave, mini koncerte i potpuno je funkcionalna. Upravo se spremamo da 11. avgust da ugostimo mlade fotografe koji stižu na jedinstvenu radionicu. Istovremeno otkrivamo i neke detalje, koje se dešavaju u svakoj kući. Upravo smo, recimo, pomislili da nam je u potkrovlju sajber kuće pukla vodovodna cev, ali kada smo raskopali pod ispostavilo se da je uzbuna bila lažna; cevi su suve, ali se patos ipak potklobučio. Ne znamo šta je, možda neka kosmika – uz osmeh će Češljević.
Porodična kuća Novakov sa oko šest stotina kvadrata korisnog prostora, koja se iz temelja obnavlja, namenjena je visokom turizmu, sa rezidancijom i pet apartmana za smeštaj najviše desetak gostiju; sajber kuća je, pak, zamišljena kao poslovni prostor gde se u potkrovlju nalazi atelje sa dva apartmana. Ovim dvema je pridodata još jedna komšijska, paorska, koja se koristi za smeštaj polaznika umetničkih kampova.
– Kada se pominje "Kuća na ravnom bregu", malo se pominje da je u pitanju kompleks od ukupno pet objekata na imanju, već se više posmatra kroz prizmu novoizgrađene sajber kuće, za koju smo se opredelili da jedina bude različita od ostalih. Sajber kuća je jedina koja svojim izgledom i funcijom odskače i razlikuje se od ostalih, jer je tretirana savremenim ahitektonskim jezikom. Ali njena funkcija i jeste da bude različita, jer je namenjena održavanju kulturnih dešavanja, umetničkih kolonija i radionica, dakle predodređena je da se u njoj ljudi bave stvaranjem i nekim novim razmišljanjima i tendencijama – kaže Dušan Nenadović, jedan od autora "Kuće na ravnom bregu".
On i njegova koleginica Dijana Novaković, koje smo u četvrtak zatekli u Mokrinu, vele da je sajber kuća bila njihov novi izraz i izazov u odnosu na neku tradicionalnu ahitekturu ovog podneblja. Objašnjavaju da, kada pogledate sajber kuću, mada sasvim novog izraza, ona izgleda potpuno jednostavno: po formi je kuća kakve se mogu videti diljem Mokrina, jer su zadržali neke graditeljske principe po kojima je funkcionisala stara kuća na istoj lokaciji. Naravno, interpretirali su je na savremeni način.
Nenadović naglašava da ono što su ponudili i što je izgrađeno, predstavlja upravo ahtitekturu sadašnjosti: počev od same ideje sajber kuće, načina na koji je napravljena, pa i materijala od kojih je sastavljena.
– Kao što se kuća familije Novakov 1925. godine gradila kao moderna za to doba, od najsavremenijih materijala tog vremena, i sajber kuća kraj nje pravljena je od savremenih materijala današnjice. Nije logično da na početku 21. veka imitirate materijale od pre sto ili dvesta godina. Uostalom, činjenica da se kao projekat našla među pedesetak najboljih u svetu, najbolja je potvrda da smo pogodili evropske i svetske trendove – objašnjava Nenadović.
Problem je u tome, slažu se i mlade arhitekte i investitori sajber kuće u Mokrinu, što na našim prostorima nema mnogo takvih graditeljskih ostvarenja, zbog toga što je, zbog raznih istorijskih i ekonomskih okolnosti, mnogo toga kod nas preskočeno, pa i u arhitekturi.
– Sajber kuća je sagrađena tako da bude vrlo ekonomična, optimalna za održavanje i izdržavanje – objašnjava Aleksandar Češljević. – Što se grejanja i hlađenja tiče, potpuno je zaštićena i racionalna. Ako upoređujemo kuću klasične gradnje od 260 kvadrata, koliko je gabarit sajber kuće, došli smo do podataka da je za naše čedo potrebno upola manje energije za grejanje i hlađenje. Uz to, u novim trendovima u arhitekturi i u Evropi i u svetu nastojanja su da se objekti prave od materijala kojih ima tamo gde se gradi. I zato je velika stvar što smo sajber kuću napravili od materijala nabavljenih kod nas i što su korišćeni tahnologija, izvođači i majstori našeg podneblja.
Milorad Mitrović
mokrinsajber kuća
