Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laboratorija doktora Fuentesa
"Umrla je u 104. godini posle teške bolesti." Ovakav naslov je osvanuo u francuskom dnevnom listu "Soar", u avgustu, pošto su ugled najveće biciklističke trke "Tur de Frans", pokrenute 1903, i minulog leta potkopavali skandali zbog dopingovanja. "Liberasion" je predložio da bude ukinuta. "Ekip" je pisao da je pravo vreme da se u najkraćem roku jednom zauvek raskrsti s rak ranom današnjeg vrhunskog sporta kako bi trci bio vraćen sjaj. S tim se složio i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je posetio karavan u jednoj etapi, budući da je bilo ugroženo takmičenje od nacionalnog interesa, među najprestižnijima na svetu.
Čuveni "Tur de Frans" je drugu godinu uzastopno prolazio kroz pravi pakao zato što je antidoping kontrola u čistilištu bila neumoljiva. Umesto da bude poprište za vitezove drumova, postao je sinonim za sportske skandale. Njegov kredibilitet je doveden u pitanje jer su na crnu listu došli favoriti, a ne biciklisti kojima bi nedozvoljena sredstva eventualno pomogla da im dišu za vratom.
Jednog od vozača s najvećim izgledima za trijumf 2007. Danca Mihaela Rasmusena isključila je njegova ekipa "Rabobank", samo dan pošto se poput vihora prvi popeo na izuzetno tešku kotu u Alpima. Prethodno je uporno odbijao da ode na kontrolu. Nekoliko meseci kasnije, u laboratoriji u Parizu, nađeno je da nije koristio sintetički eritropoetin (čuveni EPO) nego biološki, koji se dobija iz krvi, pa mu je dozvoljeno da nastavi takmičenje.
Pre njega, iz trke je odstranjen Kazahstanac Aleksandar Vinukorov, koji je u grupi vozača s najvećim šansama za trijumfe posle ere neprikosnovenog Amerikanca Lensa Armstronga, sedmostrukog uzastopnog pobednika (1999-2005).
Vrhunac skandala je bio prošle godine. Oduzeta je titula Flojdu Lendisu, jednom od tri američka vozača koji su pariskim ulicama prošli s čašom pobedničkog šampanjca. Prvi put u istoriji pobednik je diskvalifikovan. Lendis je kažnjen s dve godine zabrane bavljenja biciklizmom.
Seča knezova je počela nešto ranije te godine. "Operacija Puerta" (na španskom vrata), koju je "otvorila" španska policija, prerasla je u najveću istragu protiv dopinga svih vremena. Doktor Eufemijano Fuentes je uhapšen pod optužbom da je nedozvoljenim sredstvima opskrbio oko 200 sportista. Među njima su bila 22 prijavljena za "Tur". Danak su platili favoriti Italijan Ivan Baso, koji je došao kao pobednik Trke "Điro d′Italija" i drugoplasirani 2005, pobednik 1997. Nemac Jan Ulrih, Španci Oskar Sevilja i Francisko Mansebo... Uhapšen je i sportski direktor ekipe "Liberti Seguros Virt" Manolo Saiz zbog šurovanja s Fuentesom. Iako je tim, čija je uzdanica bio Vinokurov, potom prijavljen pod imenom "Astana Virt" ("Liberti Seguros" se povukao kao sponzor), nije mu dozvoljeno da učestvuje.
Očigledno da antidoping kontrola i dopingovani takmičari funkcionišu po principu "dobri momci-loši momci", ali "lopov" nije onaj koji krade već onaj koga uhvate u krađi. Danac Bjerne Ris, pobednik 1996, sada direktor ekipe CSC, čija je vedeta Baso, nedavno je priznao da se dopingovao od 1993. do 1998. Nijednom, međutim, nije uhvaćen.
"Ekip" se okomio na najvećeg. To bi, kada na doping nije imun ni tenis, bilo ravno optužbama na račun Federera. Armstrong, koji je zbog uspeha na "Turu" dok mu se ekipa zvala "Američka pošta" (potom sponzor "Diskaveri čenel") nazvan Leteći poštar, rekao je da ugledni francuski sportski list zarad senzacionalizma kreće u "lov na veštice". Na Armstronga nije pala ljaga. Ostao je najveća biciklistička legenda, ali pokušaji da se dokaže njegova umešanost u doping skandale ne jenjavaju.
Francuski Institut za biomedicinu i epidemiologiju je razradio statistički model koji je Armstrongovu krivicu dokazao na osnovu upoređivanja rezultata pobednika od prvog "Tura" do 2006, godinu posle povlačenja američkog velikana. Na grafikonu je upadljivo izraženo da su rezultati znatno bolji posle 1999, kada je Armstrong trijumfovao prvi put.
Zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava na "Turu" je upamćen i jedan smrtni slučaj. Britanac Tom Simpson je umro 13. jula 1967, u 29. godini, iscrpljen usponom na Alpe. Obdukcijom je utvrđeno da je koristio amfetamine kombinovane sa alkoholom.
Poznat je i "slučaj Festina" 1998. U automobilu te ekipe nađena je gomila nedozvoljenih sredstava.
Još jedan među drastičnim primerima dopingovanja u biciklizmu je Španac Roberto Eras, trostruki pobednik trke kroz Španiju, popularne "Vuelte". Četvrti trofej mu je bio na meti 2005, po čemu bi postao rekorder, ali je diskvalifikovan zbog korišćenja EPO.
Amerikanac Tajler Hamilton, Armstrongov vodonoša 1999. i 2000, bio je optužen za dopingovanje krvlju na Olimpijskim igrama u Atini 2004. Oslobođen je sumnji pošto je Be uzorak uništen prilikom zamrzavanja. Međunarodni olimpijski komitet je jednostavno morao da mu vrati zlatnu medalju na hronometar.
Poslednji u nizu kažnjenih je Italijan Kristijan Moreni. Pre nedelju je saopšteno da je njegov nalaz s "Tur de Fransa" pozitivan. Italijanska federacija ga je kaznila na dve godine.
[objavljeno: ]
