Izvor: Press, 11.Sep.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupuju ulje kao da će rat
Rafovi su puni jestivog ulja po ceni od 119 dinara, prodavci ne limitiraju koliko flaša sme da se kupi i obećavaju da će ga biti i buduće, ali građani gomilaju zalihe
Samo dan pošto je ministar trgovine Slobodan Milosavljević blagoslovio prvi kontingent jestivog ulja iz Republičkih robnih rezervi po ceni od 119 dinara za litar, narod je panično pohrlio u prodavnice kao da ga već sutra neće biti.
Ono u šta smo se uverili obišavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << supermarket „Univereksport" u Novom Beogradu, samo dan pošto je i ministar učinio isto, govorilo je da narod i ne veruje previše u tvrdnju da „tečnog zlata" neće manjkati.
- Ma, nek oni pričaju šta hoće, ja ću da se osiguram sa pet flaša. Što je sigurno, sigurno je - veli Dobrica Radosavljević, tovareći kese u gepek automobila. Mada, priznaje, i ne troši previše ulja u ishrani.
- U normalnim okolnostima kupovao sam litar-dva mesečno, ali ovde odavno više nisu normalne okolnosti. U svakom slučaju, neće da propadne, kupim džak kukuruza i kokam kokice čitave zime - njegovim primerom se izgleda vodi većina koja, uz sve ostalo, u kolicima obavezno ima i po nekoliko flaša „jeftinog" ulja.
Stariji bračni par nemo stoji kraj gomile naslaganih paketa i razbraja na čemu da zakine ne bi li ukalkulisao koji litar više.
- Mislili smo da uzmemo osam litara, ako može, pa čekamo nekog od prodavaca da pitamo postoji li neki limit po osobi. Ako ne može, razdvojićemo se, pa će svako uzeti koliko može, kao nekad kad smo porodično stajali u redovima praveći se da se ne poznajemo - prošapta starica, valjda da neko ne čuje.
- Nema nikakvog ograničenja! Barem nam zasad niko nije ništa naložio, a kao što vidite, nema neke panične navale. Doduše, skoro da nema kupca koji nije pazario barem nekoliko flaša, ali nije „tuča", a i konstantno dopunjujemo kako vidimo da se gomila smanjuje - objašnjava prodavačica pretovarujući sa kolica novu količinu paketa.
- Dobro, bako, a šta će vam osam litara, rekli su da će ga biti - vraćamo se starici koja već slaže flaše u kolica, pazeći da se ne zabroji.
- Svašta oni kažu, pusti te priče - odmahuje rukom, ne prekidajući započet posao.
Devojče od petnaestak godina uprtilo korpu i u njoj tri flaše. Ona je tek izvidnica, a roba dokaz za nepoverljivu baku koja ju je poslala da osmotri situaciju i podnese izveštaj po povratku kući.
- Zamolila me je da pogledam je l' stvarno ima ulja i da joj javim da strči dok ne nestane. Kupila sam za svaki slučaj, ako se razgrabi dok ona dođe - raportira, potežući mobilni da obavesti višu instancu o uspehu.
- Je l' za novine - prilazi starina i parkira prenatrpana kolica kraj nas.
- Jeste, izvolite - odgovaramo čudeći se asortimanu za koji se odlučio - hleba, testenine i ulja dovoljno za polarnu zimu.
- Za deset hiljada, na dva čeka, valjda će moći - sleže ramenima Slobodan Milanović, predstavljajući se kao prorok.
- Hleb zamrznem, pa po potrebi koristim, a ulja nek se nađe nekoliko flaša - objašnjava, tvrdeći da kao prorok ne vidi glad i nestašicu, ali jasno mu se ukazuje sunovrat aktuelne vlasti, koja...
- Koja će morati da plati ceh đavolu s kojim je tikve sadila - decidiran je „Tarabić" iz supermarketa, još jedanput ponavljajući umirujuće predviđanje da „ne vidi" glad i totalnu nemaštinu, ali ni dan kada ulje, mleko i ostale životne potrepštine više neće biti ekskluzivna vest i faktor zbog kojeg će deca ići u izvidnice, a starci u navalne formacije.
