Izvor: Politika, 08.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupanje, provod i šoping
Bakšiš nije obavezan, ali je poželjan
Turski hotelijeri i ugostitelji žale se da je tekuća turistička sezona znatno slabija nego prošlogodišnja. Kažu da je za to, prvenstveno, krivo svetsko prvenstvo u fudbalu zbog kojeg je veće interesovanje za aranžmane krenulo sa znatnim zakašnjenjem – tek u julu. Osim toga, Grci su osetno snizili cene a priličan deo turista odvukla je i Hrvatska koja je tokom prošle zime i proleća, svoju obalu i ostrva reklamirala na Si-En-Enu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ostalim globalnim TV kanalima.
Turistički talas i bolja poseta krenula je sa avgustom, o čemu upravo svedoče mnogobrojni letovi sa bodrumskog aerodroma. Avioni iz svih delova Evrope i naravno Srbije, dovoze hiljade gostiju koji odsedaju u hotelima na obali Egejskog mora. Po cenama koje se kreću od samo nekoliko stotina, pa do više hiljada evra, koliko, na primer, koštaju dve nedelje odmora u ekskluzivnom hotelu "Riksos", koji ima čak i svoje ostrvo. Na njemu, za 80 dolara po danu, možete zakupiti dve ležaljke i šator i uživate u voću, koje kuća časti.
Bodrum, koji smo posetili zahvaljujući prvoj domaćoj regionalnoj avio kompaniji "Centaviji", tokom zime ima oko 30 hiljada stanovnika. Ali, u špicu sezone u njemu zna da boravi i po pola miliona duša. A, kako bodrumsko poluostrvo ugosti do milion i po posetilaca, sve je podređeno turizmu. Jer, on ne donosi zaradu samo meštanima već i sezonskoj radnoj snazi koja dolazi iz drugih krajeva Turske. Radni dan zbog toga traje i po 18 sati, tokom kojih želje turista imaju apsolutni prioritet. I sve to uz obavezni osmeh, koji za cilj ima da vam izvuče napojnicu. Bakšiš nije obavezan ali je dobrodošao jer je život u Turskoj izuzetno skup. Poseta lekaru, na primer, košta sto, a dan bolničkog lečenja čak hiljadu evra.
Zvučaće neverovatno, ali Bodrum koji ugosti stotine hiljada turista, ne može da se pohvali lepim plažama. Osim šljunkovite plaže na obali samog grada, u većini slučajeva, sreću se kupališta na kojima je nasut pesak pepeljaste boje. Zbog toga svi hoteli imaju bazene. Oko njih su poređane udobne ležaljke na kojima gosti uživaju u blagodetima sunca i povetarca koji dolazi sa mora. I tako tokom celog leta, bez prekida, jer na području Bodruma tokom turističke sezone nijednom ne padne kiša. Vlaga u vazduhu nikada ne prelazi 20 procenata zbog čega se izuzetno visoke temperature podnose lakše nego kod nas.
Sa dolaskom prvog sumraka, koji donosi osveženje, Bodrum pokaže svoje pravo lice. On je, naime, nadaleko poznat kao letovalište sa najbogatijim noćnim životom. Tu su mnogobrojne diskoteke koje mogu da prime i po više hiljada gostiju, i stotine malih barova koje najčešće opsedaju Englezi i Irci. Njih, u principu, ne zanima kupanje u Egejskom moru ili na predivnim bazenima, već piće, koje je u Turskoj, u odnosu na cene kod njihovih kuća, znatno jeftinije. Bez razlike u polovima, gosti sa Ostrva, zbog toga pijačne od sumraka do zore, kada se povlače na spavanje, do naredne noći i sledeće prilike za provod. Domaćini zbog toga znaju da kažu da većina gostiju iz Ujedinjenog Kraljevstva, sunce i more na odmoru vide samo ukoliko mamurni osvanu na plaži.
Osim noćnog provoda Bodrum nudi i dobar šoping. Najtraženija je garderoba, koja je poznata po visokom kvalitetu – zahvaljujući pamuku koji se uzgaja u zaleđu bodrumskog poluostrva i bere ručno. Tu su i mnogobrojni proizvodi od kože, po višestruko nižim cenama nego u Evropi. Uz cenkanje, odličnu kožnu jaknu moguće je kupiti za 60 do 80 evra, dok papuče i sandale, takođe, izrađene od kvalitetne kože koja kao repromaterijal stiže iz Libije, Maroka i Alžira, staju oko 15 evra.
Sastavni deo turističke ponude Bodruma su i mnogobrojni spomenici iz antičkih vremena među kojima se izdvajaju ostaci mauzoleja kralja Karije – jednog od sedam starih svetskih čuda. Posetioci danas, na žalost, mogu da vide samo temelje tog zdanja jer su skulpture i stubovi, uz dozvolu Otomanske imperije, svojevremeno odneti u London. U centru grada nalazi se i odlično očuvana tvrđava iz 15. veka, koju su izgradili krstaši reda Svetog Jovana, sa Rodosa. U tvrđavi je smešten i muzej podvodne arheologije sa odličnom, ako ne i najboljom u svetu, kolekcijom amfora.
Tokom boravka u Bodrumu i uopšte Turskoj, turisti mogu biti spokojni, jer kriminala nema. O tome se brine izuzetno stroga policija. Jedini razlog za brigu posetioci mogu imati u saobraćaju, jer Turci nemaju vozačku kulturu. U to smo se i lično uverili kada je vozač autobusa sa novinarima iz Beograda, prošao kroz crveno svetlo, apsolutno se ne obazirući na ostale učesnike u saobraćaju.
Da stvar bude još interesantnija, to je učinio naočigled policajca, koji se, uprkos, za naše pojmove, tako ozbiljnog prekršaja, nije ni najmanje potresao. Mirno je nastavio da uživa u hladovini drveta, kao da se apsolutno ništa nije dogodilo.
--------------------------------------------------------------------------
Riba ili doner
Porcija ribe, sa pratećim pićem, u restoranima staje oko 50 evra. Najčešće se serviraju levrek-brancin i ćupra-orada. Riba je uvek sveža i obavezno stiže iz mnogobrojnih ribnjaka oko Bodrumskog poluostrva. Slobodan ulov ribe u moru je, naime, zabranjen tokom letnjih meseci.
Turci ribu ne jedu često jer kažu da su oni narod s planina, a ne s mora. Radije će izabrati teletinu, jagnjetinu ili ovčetinu, uz obilje povrća. Gosti od lokalne kuhinje najčešće probaju doner – giros. Tu je i nezaobilazna baklava koja se pravi od 40 kora.
--------------------------------------------------------------------------
Štedljivi Srbi
Najcenjeniji gosti u Turskoj su Englezi, Irci i Škoti. Oni na piće i noćni provod potroše sav novac koji donesu. Nemci, Francuzi i ostali turisti iz evropskih zemalja nisu tako raskalašni, ali i oni ostavljaju značajne količine novca.
Gosti iz Srbije su u turističkoj poseti Turske na desetom mestu. Domaćini kažu da smo štedljivi gosti i poznati po kršenju propisa u hotelima. Ne zbog buke kao Englezi, već zbog upornog nastojanja naših sunarodnika da u hotel unesu hranu i piće iz marketa. To je strogo zabranjeno.
M. Lakić
[objavljeno: 08.08.2006.]
.jpg)
