Izvor: B92, 19.Apr.2021, 13:36

Kulturna baština, Balkan i Evropa: Od sedam najugroženijih evropskih lokaliteta, tri su na Balkanu

Zgrada Glavne pošte u Skoplju, manastir Visoki Dečani na Kosovu i zagrebački kompleks groblja Mirogoj u Hrvatskoj svrstani su među najugroženije lokalitete kulturne baštine u Evropi.

Šta povezuje Glavnu poštu u Skoplju, manastir Visoke Dečane na Kosovu i zagrebački kompleks groblja Mirogoj osim činjenice da su nekad bili deo iste države - Jugoslavije?

Svi oni našli su se na listi sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi koju svake godine sastavlja nevladina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizacija za očuvanje kulturne baštine Evropa nostra.

Prošle godine, na ovom spisku bile su Beogradska tvrđava zbog izgradnje gondole, kao i zgrada albanskog Narodnog pozorišta u Tirani koja je demolirana.

"To najpre govori o izuzetnoj vrednosti i raznovrsnosti kulturne baštine na prostoru Balkana koja predstavlja važan deo zajedničke kulturne baštine čitave Evrope.

"Ali govori i o različitim vidovima ugroženosti - od prirodnih nepogoda, nedostatka materijalnih sredstava za obnovu do nerešenih situacija nastalih posle ratova i konflikata", kaže za BBC na srpskom Sneška Kvadvlih-Mihailović, generalna sekretarka Evropa nostre.

Ovi lokaliteti dobijaju mogućnost da se prijave za donaciju od 10.000 evra koju obezbeđuje dugogodišnji partner Evropa nostre - Institut Evropske investicione banke.

"To je glas kolektivne savesti i solidarnosti svih stručnjaka i građana koji su posvećeni evropskoj kulturnoj baštini i evropskim vrednostima: ekološkim, estetskim i etičkim.

"Pozivamo sve, kako odgovornih institucija, tako i ljude da se udruže kako bi pronašli rešenja za prevazilaženje opasnosti koje ugrožavaju te spomenike kulture", navodi Sneška Kvadvlih-Mihailović.

Visoki Dečani su jedan od najpoznatijih manastira Srpske pravoslavne crkve i jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih spomenika Evrope.

Manastir je izgrađen u prvoj polovini 14. veka, a zadužbina je kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana.

"Jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, Dečane čine jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe", navode iz Evropa nostre.

Manastir je u kontinuitetu naseljen gotovo sedam vekova, a i danas u njemu živi zajednica od 25 monaha.

Dečani su 2004. upisani na Uneskovu listu svetske baštine, a dve godine kasnije i na listu ugrožene svetske baštine.

Pored njega na toj listi su i Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Od kraja devedesetih, kada je došlo do sukoba između jugoslovenske vojske i Oslobodilačke vojske Kosova, Dečani su pod zaštitom KFOR mirovnih jedinica.

Međutim, i pored toga su četiri puta bili na meti napada ekstremista.

Problema ima i zbog rizika od izgradnje urbanih objekata i puteva u okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje.

"Ovo je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina nalazi pod snažnom vojnom zaštitom", navode iz Savetodavnog odbora, koji je sastavio listu.

Odbor čine međunarodni stručnjaci iz istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planiranja i finansija.

Kako navode, tužno je da su Dečani, njegovo nasleđe i monaška zajednica "svojevrsni taoci nerešenog statusa Kosova".

Jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Zagreba je groblje Mirogoj.

Delo je austrougarskog arhitekte Hermana Bolea, a kompleks groblja čine i park, kao i umetnička galerija, puna statua i spomenika.

Smatraju ga i jednim od najvećih i najvrednijih spomenika zagrebačke arhitekture 19. veka, ali i mestom koje ima i veliki društveni značaj.

Mirogoj je osnovan davne 1876. godine, postavši prvo groblje koje nije bilo u vlasništvu crkve, već grada Zagreba.

Na Mirogoju su sahranjivani ljudi svih veroispovesti - katolika, pravoslavaca, muslimana, protestanata.

Izgradnja je trajala do 1929, a groblje je zamišljeno kao otvoren prostor okružen arkadama, po uzoru na italijanska i srednjeevropska groblja.

Zagreb je u martu 2020. godine pogodio snažan zemljotres jačine 5,5 stepeni Rihtera, koji je izazvao veliku štetu širom grada.

Tada je znatno oštećen i Mirogoj.

Zidovi su popucali, podovi su oštećeni, a mnogi arhitektonski i dekorativni elementi su urušeni.

"Dodatnu štetu načinile su obilne padavine, a usled epidemije Kovida-19, nije bilo uslova da se organizuje postupak procene štete i konzervacije", navode iz Evropa Nostre.

Savetodavni odbor je ocenio da je hrvatsko Ministarstvo kulture "napravilo prvi i najznačajniji korak u zaštiti ovog lokaliteta", ali da je za obnovu Mirogoja "neophodna i solidarnost međunarodne zajednice".

Na Mirogoju su sahranjeni brojni velikani, poput pisca Miroslava Krleže, pesnika Tina Ujevića, kao i košarkaša Krešimira Ćosića i Dražena Petrovića.

Nedavno je tamo sahranjen i Milan Bandić, dugogodišnji gradonačelnik Zagreba.

Reč je o objektu izgrađenom 1974. godine, po projektu Jana Konstantinova, severnomakedonskog arhitekte i umetnika.

Poput mnogih objekata u Beogradu i širom nekadašnje Jugoslavije, pošta u Skoplju najpopularnija je zbog brutalističke arhitekture.

To znači mnogo betona, ali ovog puta u formi cvetova lotosa koji simbolizuju obnovu i izgradnju Skoplja posle razornog zemljotresa 1963. godine.

Tada je u zemljotresu jačine 6,1 stepeni Rihtera poginulo više od 1.000 ljudi, a više od 100.000 je ostalo bez doma.

Glavna pošta u Skoplju je 2013. pretrpela veliki požar, u kojem su teško stradale originalne kupole, murali, nameštaj i osvetljenje.

"Usled nebrige i propadanja, zgrada je danas u još lošijem stanju", navode iz Evropa nostre.

Zgrada trenutno nema krov, tako da su tokom godina dodatnu štetu pravili svaka kiša i svaki sneg.

Iz Savetodavnog odbora su naveli da je pošta ima izuzetnu vrednost, kao i da je snažan simbol preporoda grada nakon zemljotresa.

Zbog toga, ističu, i sama zgrada mora biti iznova rođena.

"Ukoliko želimo da učestvujemo u budućoj izgradnji Evrope i Balkana, moramo da čuvamo našu istoriju i kulturu, jer na taj način najlakše prepoznajemo pripadnosti široj evropskoj porodici.

"Iz svih tih razloga, celokupno društvo i institucije na svim nivoima vlasti bi trebalo da prebace kulturnu baštinu sa periferije u centar svojih razvojnih prioriteta", kaže generalna sekretarka Evropa nostre.

Preporod društva i ekonomije, pogotovo nakon pandemije, nije moguć bez ulaganja u kulturu i kulturnu baštinu, navodi ona.

"Kultura je temelj svakog društva, ali i most za povezivanje sa susedima.

"A Balkanu su upravo neophodno potrebna ulaganja u obnovu i jačanje ne samo fizičkih već i kulturnih i duhovnih spona između svih građana i zajednica koji žive na ovom prostoru", zaključuje Kvadvlih-Mihailović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na B92...

Danas: Nastavak agresivnog institucionalnog pritiska