Izvor: Politika, 13.Sep.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstić: Selektor me od početka čuva za finale
Još u Granadi kapiten našeg tima tražio od Đorđevića da ga ne uvodi u igru jer nije spreman, a selektor uzvratio da mu je potreban samo 15 minuta u finalu
Od našeg specijalnog izveštača
Madrid – U izobilju sekvenci od kojih je pravljen put naše reprezentacije do pobedničkog postolja i borbe za zlatnu medalju na Svetskom kupu, jedna priča deluje gotovo neverovatno. Najiskusniji u našem timu, kapiten Nenad Krstić ispričao nam je uoči duela sa Amerikancima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šta se dogodilo na početku takmičenja u Granadi i koliki je uticaj i značaj selektora Aleksandra Đorđevića u ovoj košarkaškoj bajci.
I u Španiji se očekivalo da Krstić bude jedan od stubova igre, lider i primer mlađima, kao na svim takmičenjima od „Evrobasketa” u Poljskoj 2009. Međutim, povreda kolena dovela je čak u pitanje njegovo učešće, ali je selektor bio strpljiv, apsolutno svestan koga čeka. Do dolaska u Granadu imao je samo pet treninga sa timom, prvu utakmicu „učio da hoda”, naredne dve propustio. Apsolutno svestan u kakvom se stanju nalazi, požalio se Đorđeviću, prilično potišten.
– Video sam da nisam ni senka igrača potrebnog za nivo našeg tima i kvaliteta i značaja takmičenja. Mučio sam se i sekirao, svestan da sam tek 30 odsto fizički spreman, naspram saigrača i teških protivnika. Rekao sam Saletu da je najbolje da odustanem, da pruži šansu ostalim centrima koji bi pomogli Raduljici. On se samo nasmejao i rekao da ne brinem. „Krle, ti si nam potreban samo 15 minuta za finale”, rekao je selektor i ostavio me u čudu. Na početku takmičenja, posle poraza od Francuske i Brazila čovek govori o finalu – pričao je Krstić.
Kakva injekcija adrenalina i samopouzdanja našoj košarkaškoj gromadi, čoveku koji dres sa državnim grbom nosi od Olimpijskih igara 2004, uvek spremnom da i povređen dođe na pripreme, na uštrb porodice, ne razmišljajući o klupskoj karijeri, novcu...
– To me je potpuno prelomilo, postao sam svestan da će doći utakmice u kojima ću moći da pomognem bar malo. Više nisam bio „ljut” na koleno, oslobodio sam se i trudio da uhvatim timski ritam. Evo, na sreću, ispalo je fenomenalno. Ostvarili smo ogroman uspeh srpske košarke, a i ja mogu da se pohvalim da je najveći u mojoj reprezentativnoj karijeri.
Sreća u nesreći. Odsustvo Krstića na sjajan način iskoristio je Raduljica i postao jedan od lidera tima. Kapiten je presrećan što je reprezentacija dobila centra za budućnost, s leđa mu je pao veliki teret koji je gotovo sam nosio pod obručima na prethodnim velikim takmičenjima. U Madridu je u tri utakmice pokazao kakav je majstor. Za 15 minuta u proseku Grcima i Brazilcima ubacio je deset, a Francuzima poen više. Četiri u finišu utakmice kada nas je evropski prvak priterao uz zid, bili su ključni, uz one Bogdanovićeve i Kalinićeve s penala. Počeo je sa šutom 5-0, ali kada je finale počelo da „visi”, čak 4-4.
– Drago mi je da sam pomogao i što se obistinilo Đorđevićevo proročanstvo. U finalu smo Svetskog kupa, što je potpuno neverovatno – ističe kapiten.
Ostalo je još da vidimo Krstićevih 15 minuta protiv igrača iz NBA lige u kojoj je on ostavio značajan trag.
– Amerikanci nisu nepobedivi, ali ipak igraju najbolju košarku. Već osvojenim srebrom nismo zatvorili knjigu „mundobasketa”. Spremni smo da se borimo do maksimuma. Dalje ne smem ni da pomislim...
Mirko Stojaković
objavljeno: 14.09.2014
