Izvor: Politika, 28.Nov.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstić: Bez ušteda minus u budžetu još veći
U javnom sektoru plate se usklađuju sa više od 900 različitih koeficijenata pa je neminovna reforma platnih razreda
Predlog budžeta za 2014. godinu je realan, a uzima u obzir i rizike da da se ne izvrši po planu. Polazna osnova pri pravljenju budžeta bio je budžetski deficit od 8,5 do devet odsto bruto domaćeg proizvoda što znači da bi minus u kasi bio toliki bez preduzetih mera štednje – rekao je juče Lazar Krstić, ministar finansija na Nacionalnom budžetskom forumu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Budžetom ne idemo na veće rezove koji su potrebni za stabilizaciju javnog duga. Mi sada plaćamo obaveze za štetu nastalu prethodnih godina, a to će nam biti kamen oko vrata i narednih godina – ocenio je ministar finansija.
Krstić je upozorio i da u javnom sektoru ima puno zaposlenih i najavio reformu platnih razreda. Sada se u javnom sektoru plate usklađuju sa preko 900 različitih koeficijenata. On je rekao da se reforma platnih razreda ne radi samo zbog minusa u državnoj kasi, već i zbog solidarnosti, jer su plate u nekim agencijama veće šest, pa i osam puta nego na drugim mestima u državnoj upravi. Slične anomalije postoje i u lokalnoj samoupravi.
– Plan je da se poveća naplata poreza, jer smanjenje rashoda nema smisla ukoliko nema reda na strani budžetskih prihoda – rekao je Krstić.
On je rekao da država više ne može da dozvoli da državna preduzeća i banke prave gubitke i najavio uvođenje korporativnog upravljanja. Po njegovim rečima, penzijski sistem mora biti održiv, dok reformom treba da se postigne da radno zakonodavstvo bude stimulativno za poslovni ambijent.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je budžet transparentno napravljen, jer su sada troškovi za državna preduzeća i banke u budžetu, a ne ispod crte kao do sada.
– Konsolidovani deficit cele države 7,1 odsto je veliki i obaveze javnih preduzeća i banaka mogu da potope ceo budžet. Štednja je besmislena, ako te stavke nisu pod kontrolom. Paradoksalno je da sve što se uštedi na platama u javnom sektoru i manjoj indeksaciji penzija mora naredne godine da se da za kredite „Srbijagasa”. Do sredine naredne godine pitanje poslovanja ove kompanije mora da se reši i to tako da se restrukturiranje ne radi u organizacionom smislu, već da počnu da posluju pozitivno. I ne samo to, već i da počnu da vraćaju dugove – rekao je Petrović.
Mihajlo Babin, profesor na FEFA, rekao je da je 2014. godina za fiskalnu konsolidaciju već izgubljena. Po njemu ključni problem je javni sektor čije gubitke budžet samo bilansira, pa zato treba postaviti pitanje da li država služi samo za maksimalno zapošljavanje ili je servis građana.
--------------------------------------------------------------------------------
PDV na hotelske usluge povećaće se na 10 odsto
PDV na hotelske usluge biće povećan sa osam na 10 odsto, umesto na najavljenih 20 procenata, jer bi prebacivanje na višu stopu imalo ekonomskog smisla samo u Beogradu, rekao je Krstić. On smatra da bi uvođenje više stope PDV-a „ubilo” hotelske usluge u ostalim delovima Srbije, odnosno ne bi dalo očekivani fiskalni efekat, a donelo bi ogromne rizike kod zapošljavanja i delatnosti povezanih sa hotelijerstvom.
J. Rabrenović
objavljeno: 28.11.2013.
