Izvor: RTS, 04.Jun.2013, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza i(li) monopol
Od početka krize 2008. promet u trgovinama manji je za trećinu. Pad prometa direktna je posledica veće nezaposlenosti i pada privredne aktivnosti, ističu u Ministarstvu trgovine. Pojedini ekonomisti ocenjuju da je promet pao, jer se prodaja preselila u sive kanale.
Promet u trgovinama od početka ekonomske krize 2008. godine pao je za trećinu, procenjuju stručnjaci. U resornom ministarstvu razlog za to vide u rastu nezaposlenosti i padu privredne aktivnosti, dok eknomisti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kažu da je promet pao, jer se prodaja preselila u sive kanale.
Robe ima, ali je kupaca sve manje. U aprilu ove godine promet u trgovini u proseku je manji za 5,7 odsto nego istog meseca prošle godine. Najveći pad prodaje imali su neprehrambeni proizvodi - 9,4 odsto, slede hrana, piće i duvan sa 6,3, dok najmanji pad beleži prodaja motornih goriva - 2,6 odsto.
Građani kažu da se ne može kupiti ni pola od onoga što se moglo kupiti za iste pare prošle godine i ističu da se na pijaci bira prema ceni, a da se o kvalitetu i ne razmišlja.
Pad prometa je direktna posledica smanjenja zaposlenosti i privredne aktivnosti u zemlji, kažu u Ministarstvu trgovine.
Dragovan Milićević iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine navodi da kratkoročne mere mogu da se ogledaju kroz brze intervencije kao što su podsticaji, dodajući da će to biti vrlo teško s obzirom na aktuelni budžetski deficit.
"Dugoročno gledano mi definitivno moramo da kompletno promenimo model privrednog rasta, jer je baziran na potrošnji, deficitu i uvozu, a to ne može dati rezultate", smatra Milićević.
Kada bi se naplatili porezi od velikog dela privrede državni budžet bi bio puniji za milijardu i po evra, procenjuju nadležni.
Prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, značajan pad prometa ove i prethodnih godina pre svega je posledica seljenja prodaje u sive kanale.
"Prodavaci žele veću zaradu i ne plaćaju državi. Pored toga, promet se seli na zelene pijace koja nije obuhvaćena statistikom. Ono što država kratkoročno može da uradi jeste da značajno pojača poresku disciplinu", objašnjava Nikolić.
Dok veliki trgovinski lanci još opstaju, male radnje sve češće nestaju.
Desimir Tadić iz Udruženja "Domaći trgovački lanac" kaže da se pad prometa može prevazići udruživanjem malih i srednjih trgovaca koji bi zajedno sa dobavljačima obezbedili povoljnije uslove snabdevanja, ističući da bi se niže cene prenele na krajnjeg potrošača.
Banke nerado odobravaju kredite malim trgovcima. Zbog pada prometa oni nisu u stanju da servisiraju stare dugove, pa je Privredna komora Srbije inicirala takozvane robne kredite. To je dogovor proizvođača i trgovaca da se svi dugovi nastali do 31. marta reprogramiraju i plaćaju u ratama.
