Izvor: RTS, 26.Okt.2009, 01:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit, dobar ili loš drug
Strategija uzimanja kredita za infrastrukturu dobitna za Srbiju, kaže ministar Mlađan Dinkić. Ukoliko se novo zaduživanje usmerava u potrošnju, a ne u investicije, Srbija će upasti u dužničku krizu, upozoravaju ekonomisti.
U proteklih godinu dana, visina spoljnog duga Srbije nije se mnogo promenila, ali struktura jeste, preduzeća su se razduživala, a država se ubrzano zaduživala.
Od ukupno 22 milijarde evra duga inostranstvu, država duguje trećinu. Dužna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je i građanima i preduzećima u zemlji oko 3 milijarde evra. Kad se to zbroji dugovanja države premašuju 10 milijardi evra i za 10 odsto su veća nego pre godinu dana.
Ako se na to dodaju potpisani ili najavljeni krediti Ruske Federacije, Svetske banke, Evropske komisije, Kine, računica nekih ekonomista je da se svakog dana dug države u proseku povećava za 6,7 miliona evra.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je rekao da Srbija ima nivo javnog duga koji je samo 32 odsto u odnosu na BDP, što je daleko ispod proseka u EU. Ove godine prosek za zemlje EU je 80 odsto.
"Srbija je nisko zadužena sa aspekta javnog duga. Strategija uzmianja kredita za infrastrukturu dobitna strategija za Srbiju i mi ćemo nastaviti sa tom strategijom jer nama su potrebni mostovi, putevi, pruge", rekao je Dinkić.
Nivo javnog duga je takav da nema problema u otplati, navodi Dinkić i dodaje da ih neće imati ni buduće generacije, jer je Srbija daleko ispod mastrihtiskih kriterijuma, a kamoli ispod današnjih kriterijuma Evropske unije u krizi.
Tačno je da druge zemlje imaju i veće dugove, ali imaju i nekoliko puta veći izvoz, kažu ekonomisti i navode primer Hrvatske, koja samo od turizma zarađuje više nego mi od ukupnog robnog izvoza.
Najveći problem slaba privredna aktivnost
Naš najveći problem je slaba privredna aktivnost, koja ne obezbeđuje dovoljno punjenje budžeta. Upozoravaju da je moguće da se ponovi i scenario iz 1982. godine, kada je SFRJ praktično bankrotirala.
"Samo u narednoj godini više od 55 odsto proizvodnje ćemo izdvojiti za otplatu kamata i glavnica po obavezama nastalim ove i prethodnih godina. Teorijska granica je 25, a mi imamo 55 odsto, pa se postavlja se pitanje čime ćemo da finansiramo uvoz", rekao je ekonomista Ivan Nikolić.
"Ukoliko se nastavi ovaj sistem u kome se novo zaduživanje usmerava u finansiranje potrošnje a ne u investicije, Srbija će upasti u dužničku krizu. Ako novi krediti imaju proizvodnu namenu i budu u funkiciji razvoja biznisa, izvoza i stvaranja dobrog poslovnog ambijenta, ja neću biti zabrinut", rekao je ekonomista Nebojša Savić.
Da Srbiji preti opasnost od prezaduživanja, potvrđuju i nezvanične najave da će MMF u pregovorima o nastavku aranžmana inistirati na donošenju Zakona o fiskalnoj odgovornosti.
Stručnjaci kažu da bi to bilo dobro jer bi tako državi bile ograničene mogućnosti da uzima nove kredite, a s druge strane, sredstva koja je dobila za razvoj infrastrukture ne bi mogla da preusmerava na pokrivanje tekućih troškova.
