Izvor: Radio 021, 11.Apr.2015, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krčiti kupinu, ili ne?
Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća u našoj zemlji kupina zauzima treće, a u svetskoj produkciji visoko četvrto mesto, ocenio je danas Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, ali da se proizvođači, susreću sa velikim problemima, pa neretko krče svoje zasade.
"Na svetsko tržište se plasira oko 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje kupine u Srbiji pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << od preko 80 odsto, a veoma male količine kupine se izvoze u svežem stanju ili u obliku drugih prerađevina", naveo je Leposavić u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima u ovdašnjim zasadima najzastupljnije sorte su Čačanska bestrna i Tornfri, znatno manje Blek saten, Dirksen Tornles i druge, dok se poslednjih godina uvode i neke druge poput Lohnesa i Čester tornlesa.
Leposavić je istakao da sorta Čačanska bestrna u svetskoj produkciji kupine učestvuje sa više od osam odsto ili 154.603 tone na godišnjem nivou, a kao opredeljujući činilac za gajenje ove sorte, kako kod nas, tako i u svetu je njena otpornost na bolesti, niske temperature i ranije sazrevanje plodova. Čak i pri osrednjim merama nege zasada, proizvođači plodova Čačanske bestrne ostvaruju prinose od 25 do 35 tona po hektaru, što nije odlika nijedne sorte u svetu.
Međutim, i pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine u našoj zemlji potrebno je imati u vidu da gajenje ovog voća često prate krupni problemi, pa brojni proizvođači, na žalost, krče zasade.
"Reč je o otežanom plasmanu i neadekvatnoj ceni, velikoj osetljivosti svežih plodova na neodgovarajući transport, nedostatku novčanih sredstava u vreme otkupa koji je neracionalno organizovan i neblagovremenoj isplati proizvođačima", ukazao je Leposavić.
Upravo zbog ovih teškoća i njihovih neblagovremenih otklanjanja, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji kupine, a naročito loša situacija je u pogledu otkupne cene za ovdašnje proizvođače bila je 2012. godine.
"Lane su proizvođači bili manje, više zadovoljni jer su za kilogram dobijali od 60 do 70 dinara, a otkupljivači ovakve cene pravdaju lošim kvalitetom, vraćanjem boje ploda i neodgovarajućim sortimentom", kaže Leposavić.
Zbog svega navedenog, brojni voćari u kriznim godinama zapuštaju ili masovno krče zasade do momenta stabilizacije tržišta.
Oni posebnu pažnju, navodi Leposavić, treba da obrate na odgovarajuću tehnologiju gajenja i zaštite, pravilnu organizaciju berbe, transport, hlađenje i smrzavanje plodova kupine u cilju poboljšanja kvaliteta proizvoda.
"Na taj način bi se ublažila stihija, umanjla cikličnost u proizvodnji i sprečilo gubljenje pozicije Srbije na svetskom tržištu plodova ove vrste voća", zaključio je Leposavić.
