Izvor: Blic, 14.Mar.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraljica koja je nosila patike

Nakon ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića, njegovoj supruzi kraljici Mariji na ime udovičkog užitka pripala je suma od 6.000.000 dinara godišnje. Prema izjavi datoj pred sudskim većem i deverom knezom Pavlom, za potrebe svoje porodice kraljica Marija je koristila do jedne četvrtine, a ostatak je davala u dobrotvorne svrhe. Radi se o iznosu nešto manjem od onog za koji je kralj kupio vilu na Bledu. Fotografija kraljice Marije koja datira iz 1923. godine

Dvorac Suvobor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vilu koju je gradio austrijski vojvoda Ernest Vindišgrac (danas Vila Bled), kralj Aleksandar je platio pet miliona dinara. Goran Nikolić, autor knjige „Kurs dinara i devizna politika kraljevine Jugoslavije”, kaže da je reč o sumi koja odgovara vrednosti 100.000 ondašnjih ili 1,4 miliona sadašnjih američkih dolara. A to je samo deo novca koji je za pomoć siromašnima i bolesnima godišnje davala žena koju je vladika Nikolaj Velimirović opisao kao osobu u kojoj je srpski narod našao sve ono za čime je žudeo: dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu domaćicu, dostojanstvenu kraljicu.

ŠETNJA U KARPATIMA

Sećanja na dobročinstva Marije Karađorđević, Budimir Pavlović, sin kraljičinog ordonansa, gardijskog poručnika Boška Pavlovića, pretočio je u monografiju „Portret za kroki jedne kraljice”. Pamteći kako ga je kao dete držala u krilu, Budimir je godinama prikupljao građu o životu ove izuzetne žene. Počev od rodoslova iz kog se vidi se da je princeza Marija, rođena 1900. u saksonskom gradu Gote, kćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije i, s majčine strane, praunuka engleske kraljice Viktorije i ruskog cara Aleksandra II.

Od slikarke Bele Pavlović, kćerke Stevana Pavlovića, otpravnika Srpskog kraljevskog poslanstva u Bukureštu, Budimir je čuo priču o prvom susretu jugoslovenskog kralja i rumunske princeze. Nakon što je diplomatija zaključila da je mlada, lepa i obrazovana u „Hilfildu” (škola za decu engleske kraljevske kuće) Marija najprikladnija za kraljevu suprugu i sigurnost Balkana, pred Božić 1922. Aleksandar je otišao u Sinaju, kraljevski zamak na Karpatima. Dvoje mladih su izašli u šetnju i kad su se vratili Marija je pokazala verenički prsten. Venčanje je 8. juna 1922. u Sabornoj crkvi obavio patrijarh srpski Dimitrije, a venčani kum je bio vojvoda od Jorka, sin engleskog kralja. Na meniju svadbenog ručka bila je živinska supa, kečiga na ruski način, jagnjeće pečenje, bombice od vanile i čokolade, voće.

MAJKA, PA KRALJICA

Nakon što je oko hiljadu članova šest pevačkih društava otpevalo „Pozdrav kraljevoj verenici”, pesmu koju je Stanislav Binički komponovao specijalno za tu priliku, mlada kraljica je s balkona Starog dvora uzviknula: „Ja vam od srca blagodarim!” Bile su to prve reči koje je uputila narodu čije će sveopšte obožavanje ubrzo zaslužiti.

„Srećna majka je dala prvi podoj svom prvencu i ostala pri odluci da ga sama doji, kako bi na majčinom mleku što bolje napredovao...”, piše u blitenu koje je po rođenju prestolonaslednika Petra 6. septembra 1923. potpisao pedijatar Milenko Materni objašnjavajući zašto je kraljica odbila dvorsku dojilju. Isto je postupila i kada su rođeni Tomislav (1928) i Andrej (1929), kraljevići čija su imena simbolizovala jedinstvo naroda u kraljevini.

Opčinjen njenim majčinstvom, Milan Jovanović Batut, prvi dekan Medicinskog fakulteta, piše: „Klanjam se veličanstvu Tvog materinskog osećaja. Za mene je ono mnogo uzvišeniji oltar nego i najsjajniji presto vladalački.” Batutovo ushićenje delio je i kraljičin dever, princ Đorđe, koji je u svojim memoarima, govoreći o snajinom odnosu prema deci, napisao da „kraljica Marija zaslužuje poštovanje ravno svetici”.

ORASI I BELANCE

Kore od oraha i belanca i dva krema – jedan od žumanaca i putera i drugi od slatke pavlake, pečenog lešnika i karamelisanog šećera. Po rečima Katarine Đorđević iz restorana „Aleksandar” u Aranđelovcu, to je originalni recept za tortu „kraljica Marija”, jedan od kolača koji je kraljica sama mesila za štićenike Zavoda za siromašnu decu i obolele od tuberkuloze. Za Materice ih je okupljala u dvoru, gostila i darovala, oni su je „vezivali”, a na naslovnoj strani „Politike” izlazila je slika kraljice sa vezanim nogama.

Nekonvencionalni odnos kraljice Marije s osobljem dvora i neposrednost u kontaktima s običnim ljudima u narodu je uzdignuta do mitskih razmera. Jugoslovenska kraljica je često viđana u parku dvora kako sedi i krpi čarape, a u šetnju je išla u običnim „bata" patikama, kakve su tada nosile mnoge naše žene. Uz svu tu skromnost, kao jedna od retkih žena sa vozačkom dozvolom, veoma je volela lepe automobile. U jednom od njih 8. oktobra 1959, na 25. godišnjicu ubistva u Marselju, stigla je u Pariz gde ju je primio predsednik Francuske, general Šarl de Gol.

Preminula je u snu 22. juna 1961, u svom stanu u londonskom kvartu Čelsi. Sahranjena je u Vindzoru, blizu groba kraljice Viktorije, svoje prabake.

MIRNA KAO LJILJAN

„Kraljica je sklopila oči i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla: ’Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan’”, piše u izveštaju koji je francuskoj vladi podneo perfekt lionske policije koji je u vozu „Simplon ekspres”, na relaciji Dubrovnik–Lion, kraljici Mariji saopštio da je na njenog supruga izvršen atentat. Strašnu vest primila je baš onako kako ju je u memoarima opisao kralj Petar: „Omiljeni cvet joj je bio ljiljan, miran i staložen, kao i ona sama...”

Posle ubistva Aleksandra prvi put se pojavila u javnosti podržavajući Ligu za borbu protiv tuberkuloze koja je, pod njenim pokroviteljstvom, dobila pravo da svake godine organizuje Nedelju borbe protiv tuberkuloze. Preuzela je brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta, donirala na desetine humanitarnih organizacija, ličnim sredstvima pomogla zidanje dečje klinike u Tiršovoj i Instituta za onkologiju čije je prvo ime bilo Onkološki institut za izučavanje i suzbijanje raka „Knez Pavle".

Po izbijanju rata povukla se na svoje imanje u Engleskoj, bavila se poljoprivredom, slikala, slavila porodičnu slavu Svetog Andreja Prvozvanog. I tokom čitavog rata u logore širom Evrope našim ljudima je jednom nedeljno slala 200 paketa hrane.

Budimir Pavlović želi da organizuje izložbu o kraljici Mariji, a o svojoj nameri je obavestio i njenog unuka, prestolonaslednika Aleksandra. Biće skromno, kaže, ali za pamćenje. Jer budućnost naroda koji zaboravlja svoje dobrotvore nije ružičasta.

Petogodišnja Marija, praunuka engleske kraljice i praunuka ruskog cara

Kraljevski par u dvoru neposredno posle venčanja

Princeza Marija, buduća kraljica Jugoslavije, u uniformi rumunske vojske

Kraljica Marija je volela automobile i bila je jedna od retkih žena tog vremena s vozačkom dozvolom

Marija s najstarijim sinom, prestolonaslednikom Petrom Karađorđevićem

Kraljevski par

Kao mali, Petar, Tomislav i Andrej (snimljeni u Vladičnom Hanu) igrali su se zajedno s drugom decom, bez ikakvog obezbeđenja

Kraljica sa sinovima u Košutnjaku

$(document).ready(function(){ $('#article_gal').show(); $('#article_gal_thumb').slideDown(200); $('#article_slide').cycle({ fx: 'fade', speed: 0, timeout: 0, pager: '#article_gal_thumb ul', pagerAnchorBuilder: function(idx, slide) { thumb = $('img',slide); var src = thumb.attr('thumb'); var title = thumb.attr('title'); return ''; // generisi navigaciju } }); $("#simplePrevious").addClass("disabled"); $("#article_gal_thumb").jCarouselLite({ btnNext: "#simpleNext", btnPrev: "#simplePrevious", circular: false, visible: 6 }); }); $(function() { $("a[rel=intext_gallery_205]").lightBox({containerResizeSpeed: 450 }); //$('.knowledge').tipsy({gravity: 's', fade: false}); });

*Fotografije preuzete iz monografije Budimira Pavlovića "Kroki za portret jedne kraljice”

Nastavak na Blic...