Izvor: RTS, 11.Sep.2012, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraljevčanin na listi UNESKA

Jedan od načina da se sačuvaju stari zanati je da se stave na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine. Na toj listi veće se nalaze Studenički klesari i filigrandžije iz stare kraljevačke čaršije. Na redu je i jedini knjigovezac u Kraljevu, majstor Miroslav Plazinić koji, još uvek radi sa mašinama iz 19. veka, koje je nasledio od oca.

Zahvaljujući majstoru Miroslavu Plaziniću, jedinom knjigovescu u Kraljevu, ovaj stari zanat uskoro će biti pridodat na UNESKO-vu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << listu nematerijalne kulturne baštine.

Majstor Miroslav ispunjava sve uslove za to, jer ima svoju radionicu i sina koji će nastaviti zanat. Zahvaljujući poslenicima kulture iz Kraljeva, na listi UNESKA već su uvršteni klesari iz okoline manastira Studenica i filigrandžije iz stare kraljevačke čaršije.

U radionici majstora Plazinića postoje samo dve mašine. Obe su iz 19. veka i služe za precizno sečenja kartona i hartije. Na njima rade već tri generacije kraljevačkih knjigovazaca. Ručna izrada luksuznih korica i poveza osnov je ovog zanata koji opstaje, jer se takvi proizvodi još uvek cene i traže.

"Zanat ne mogu da zamene mašine. Najlepše je kada uzmete stvar u svoje ruke pa sve odradite svojim prstima", kaže Miroslav.

Za koričenje knjiga ili jevanđelja ne koristi se često drago kamenje, biseri i slonovača  kao nekad u srednjem veku, međutim, majstor Miroslav i njegov sin Mladen znaju da naprave i takve luksuzne predmete za potrebe manastira i muzeja. Materijali koji se danas koriste u knjigovazačkom zanatu nisu jeftini, jer su retki i nabavljaju se u inostranstvu.

Mladen Plazinić, knjigovezac kaže da od materijala koriste lepenke iz Holandije.

"Platno je iz Finske, a koristimo i neke papire koji su iz Italije. U ovoj radionici uvek se vodilo računa da materijali budu kvalitetni", kaže on.

U Kraljevu je sačuvan deo starog zanatskog jezgra. Većina starih zanatlija ima naslednike, zanatske radnje i dućane.

Marina Cvetić, istoričar umetnosti kaže da su zaštitili filigran i studeničke kamenoresce.

"Sada je na redu ovaj fini zanat knjigovezački koji je poznavao i kralj Aleksandar. Nastavićemo priču sa preostalim kraljevačkim zanatlijama i zanatima koji imaju održivi razvoj", kaže Marina Cvetić.

Pored majstorskih diploma, stare zanatske radnje u Kraljevu krasiće, veruju u Narodnom muzeju i Zavodu za zaštitu kulture, i sertifikati sa znakom UNESKA. To će značiti da su predmeti i rukotvorine u datom dućanu autentični i u skladu sa kulturnim nasleđem.

  

  

Nastavak na RTS...