Izvor: Vesti-online.com, 05.Jul.2018, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kralj glume Čiča Ilija Stanojević (1) : Dorćolska posla

Pre nepunih 160 godina u Beogradu je rođen "vladar smeha" srpske pozorišne scene, proslavljeni komičar, reditelj i pisac Čiča Ilija Stanojević. Celog života bio je zaljubljen u svoju Skadarliju i u komšijski Dorćol, bio omiljen kod podjednako kod pozorišne i čitalačke publike, i kod one koja se redovno okupljala oko kafanskih stolova.

U sećanjima savremenika ostao je Čiča Ilija u najlepšoj uspomeni, pa je za života postao živa legenda starog Beograda i Skadarlije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Govorilo se da je u stanju i "mrtvog da nasmeje", a pozorišni kritičari prozvali su ga "Nušić u glumi".

Buran, i većinom šalama bio je ispunjen život autora vedrih kozerija i čuvenog veselog komada "Dorćolska posla". Istoričari srpskog pozorišta zabeležili su da je taj "genijalni glumac vedrog i živog duha", uvek raspoložen za šalu, smeh i razuzdane terevenke, tokom pola veka u hramu Talije odigrao oko 500 raznovrsnih uloga, uvek oduševljeno pozdravljen od svoje verne publike. I to počev od tragičnog Kina, preko škrtog Kir Janje, raspusnog sevdalije Mitketa, sve do svetskog putnika Jovančeta Micića i dorćolskog šereta Papa Nacka. Poseban uspeh Čiča Ilija je ostvario u Molijerovom repertoaru maestralno igrajući glavne uloge u komedijama slavnog Francuza "Uobraženi bolesnik", "Silom lekar" i "Žorž Danden".

U beogradskom Muzeju za pozorišnu umetnost, pored sačuvanih Čiča Ilijinih fotografija i danas se okreće njegova čuvena gramofonska ploča na kojoj je oživljena vragolasta "Sedaljka kod Tri šešira". Mitkeovo tugovanje za odbeglom mladošću i starim, dobrim vremenima kao i nadmudrivanje u ulozi Jovančeta Micića sa prepredenom Juliškom - Ćakom Stokić iz Nušićeve komedije "Put oko sveta".

Kao umetnik raznovrsne delatnosti, pored režije prvog srpskog igranog filma "Život i delo besmrtnog Vožda" (1911), Čiča Ilija je zajedno sa Jankom Veselinovićem napisao komad iz narodnog života "Potera" (1911).

On je uradio dramatizaciju Sremčeve "Ivkove slave" (1918) i deo nekoliko originalnih književnih dela: poznati šaljivi komad "Dorćolska posla" (1909), humorističke priče posvećene svojim ljubimcima "Čiča Ilijine životinjke" (1928), sećanja na okupaciju u Prvom svetskom ratu, kao i niz kozerija i feljtona o životu starog Beograda, najvećim delom objavljenih u listu "Politika" i ostaloj štampi.

Koliko je Čiča Ilija bio privržen svojoj Skadarliji, isticali su u svojim sećanjima mnogi pisci. Poznati pozorišni kritičar Milan Grol beleži o tom izuzetnom glumcu: "Nikad nije osetio ni uživanje, ni hrabrost da se iz boemskih krčmi Skadarlije ispne do trotoara "Moskve" ili Grand - hotela.

A stanovao je u niz skadarlijskih kućeraka, najduže, ipak, nekoliko decenija, u onoj koja je s pravom proglašena za najznamenitiji spomenik kulture tog kraja, u čuvenoj "Kući Đure Jakšića", koja nažalost to nikad nije bila nego je tu stanovao vlasnik te zgrade.

A slavni pesnik Đura Jakšić sa porodicom živeo je u sobi i kujni dvorišnog stana za izdavanje pomenute zgrade."

Međutim, pravi stanar pomenute "Kuće Đure Jakšića" bio je veliki glumac o čemu je svedočila prilikom rekonstrukcije te zgrade osamdesetih godina mermerna spomen-ploča sa uklesanim rečima poruke: "Čiča Ilija Stanojević 1859-1930), proslavljeni komičar Narodnog pozorišta, ukus i boja starog Beograda, stanovao je ovde pre nego što se u legendu preselio."

Na osnovu zabeleženih sećanja hroničara Beograda Milorada Pavlovića Krpe saznajemo da je Čiča Ilja rođen u staroj beogradskoj kući svog dede po majci Đorđa Petrovića zvanog Džidža, koja se nalazila na mestu današnjeg Narodnog pozorišta. "Na mestu i okolini gde se danas nalazi naše pozorište po pričanju mog dede i oca, bila je ispred samog bedema gradska kapija (Stambol kapija), a levo od nje vodio je put, gde je po strani bila kuća čardaklija sa jednim spratom", pričao je Pavloviću kasnije već teško bolestan Čiča Ilija u sanatorijumu Vračar. "Drvene stepenice vodile su sa ulice pravo na čardak sa dugačkim oksatom, sa otvorenim pogledom na Dunav. Tu se preko celog dana na drugim minerlucima sedelo i eglenisalo. E, tu, u toj čardakliji, na mestu gde je izdahnuo moj deda Džidža posle batinjanja od momaka, razjarenog na njega gospodara Vučića, rodio sam se 7. avgusta 1858. godine." Na kraju ispovesti Čiča Ilija je dodao da njegovi preci vode poreklo iz Valjevskog okruga, iz Pocerine, iz sela Lopatanja. Često je pominjao plemenitost majke.

Nastavak na Vesti-online.com...